Математика је најбољи језик физичке стварности. Дуго сам тражио разлог, зашто је то тако? Зашто то није, нпр. поезија? Зашто то није слика? Зашто баш математика, која заправо има нешто метафизичког, надчулног – нечега што је неопипљиво… Бројеве не видимо, они не постоје. Питао сам се то све док нисам прочитао Миланковићеву књигу КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА. Схватио сам то дубоко истражујући његову теорију, осетио сам да човека из прошлости доводи у садашњост. Зашто се човек уопште бави науком?  То је једна од етичких порука Милутина Миланковића, његове веома дубоке астро-физике, где је он показао и доказао да МАТЕМАТИКА ПРЕТХОДИ СВЕМУ.

Проф. др Велимир Абрамовић,
(Инсерт из ТВ серије „Милутин Миланковић – Путник кроз васиону и векове“)

У циљу да математику приближе што већем броју људи и представе је онаквом каква заправо јесте – као игру, страст и креативну вештину, Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ организовали су манифестацију Мај месец математике, коју је Удружење подржало и узело учешће на неколико активности. У оквиру ове манифестације организоване су широм Србије бројне изложбе, предавања, дечје радионице, филмске представе, такмичења и други интерактивни садржаји.

Завршна акција ове манифестације одржана је 28. маја 2012. године у свечаној сали Ректората, на 133-ћу годишњицу рођења научника, чије име с поносом носи наше Удружење. Aкцију су организовали Универзитет у Београду, Српска академија наука и уметности и Удружење Милутин Миланковић.

Скуп под називом СРПСКИ МАТЕМАТИЧАРИ, био је посвећен Михаилу Петровићу – Мики Аласу и Милутину Миланковићу, оснивачима познате “Београдске математичке школе”.

Учеснике скупа поздравили су: проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, академик Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности и мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић.

Обраћајући се учесницима скупа мр Славко Максимовић између осталог је рекао:

„Великан српске и светске науке заслужује много више него што је до сада урађено. Миланковић је данас озбиљна научна и људска величина, привлачна за свестранија и детаљнија изучавања, јер његова научна дела све више добијају на вредности и актуелности. Многи детаљи из његовог живота и рада још увек су неистражени и непознати јавности. Како му дело све више добија на вредности и актуелности, исказује се потреба за комплекснијим проучавањем бројних аспеката његовог живота и рада. Иако Удружење тренутно има преко 200 чланова различитих професија и занимања, од ученика средњих школа до академика, очигледно је да изазови на које треба наћи одговоре превазилази наше могућности и услове у којима смо до сада радили. За те циљеве потребно је ангажовање, поред осталих, и научних институција и заинтересованих научних радника. Потенцијалним истраживачима лика и дела Милутина Миланковића биће омогућен приступ у докуметациони центар – Дигитални легат Милутина Миланковића, кога су формирали Удружење и Математички факултет, у коме ће се на једном месту прикупљати, обрађивати, систематизовати и дигитализовати доступна архивска грађа о великану српске и светске науке.”

О животу, научном раду и занимљивостима из живота Михаила Петровића говорили су: проф. др Љубомир Протић, проф. др Катица Хедрих и проф. др Александар Николић.

Сећања и утиске о Милутину Миланковићу, омиљеном и занимљивом наставнику, изврсном педагогу и коректном ментору говорили су његови студенти: академик Милева Првановић, академик Богољуб Станковић и проф. др Драгомир Симеуновић. Др Милан Димитријевић представио је рад Милутина Миланковића на решавању тајни леденог доба.

Др Бојан Новаковић је приказао Миланковићев уџбеник Небеска механика, који се и сада користи у настави астрономије.Представљањем књижевног дела Милутина Миланковића од стране проф. др Славице Гароња Радованац и причом др Владе Милићевића о занимљивостима из честих сусрета Милутина Миланковића и Михаила – Мике Петровића употпуњена су сећања на двојицу великана српске математике.