Проф. др Слободан П. Ђорђевић

Проф. др Слободан П. Ђорђевић, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији, рођен је 1921. године у Ваљеву од оца Петра и мајке Лепосаве Шишковић. Основну школу и Трећу гимназију завршио је у Београду 1940. Исте године уписао се на Медицински факултет Универзитета у Београду. За време окупације радио је као медицинар, највише у хируршкој струци. Војну обавезу одслужио је 1944/45 у НОВ и ПОЈ односно ЈНА. Наставио је студије 1945. и дипломирао је 1950. на Медицинском факултету у Београду.

Академску каријеру је отпочео већ исте године као асистент Медицинског факултета у Београду на Катедри Хирургије за предмет Оториноларингологије. Прошао је потом све степене наставних звања, до избора за Шефа Катедре Оториноларингологије. Био је истовремено професор на Стоматолошком факултету у Београду и на Медицинском факултету (са стоматолошким одсеком) у Нишу; редовни професор и коордонатор (продекан) на Медицинском факултету у Ниамеју (Нигер), као и у Абиџану (Обала Слоноваче), где је био директор ОРЛ клиника, као експерт Завода за техничку сарадњу Југославије. Био је један од оснивача и секретар Катедре Оториноларингологије.

На Медицинском факултету у Паризу, 1964. године му је додељена титула асистента Универзитета у Паризу. На Медицинском факултету у Београду хабилитован је за наставника 1959. године. Од 1956. до 1970. године, у циљу последипломских студија и усавршавања, Проф. Ђорђевић је боравио на College de Médicine des hôpitaux de Paris, Медицинским факултетима у Паризу, Бордоу, Нансију, Монпелијеу, Лиону, Страсбуру и ОРЛ клиникама у Мадриду, Падови, Познању, Варшави, Прагу, Атини, Солуну, Вил-Жуифу и др.

Проф. Ђорђевић је члан следећих иностраних стручних и научних друштава: Collegium Otorhino-laryngologicum Amicitiae Sacrum; Société Française d’ORL et de Pathologie Cervico-Faciale; Société Francaise de Bronchoesophagologie; Société Médicale Internationale d’Endoscopie et de Radiocinémato-graphie; Société Internationale d’Histoire de la Médecine; Société Européenne pour l’Etude de l’Histoire d’ORL; Association et Fondation des éléves de l’Ecole Portmann de Bordeaux и др.

Члан је наших стручних, научних и других друштава: редовни члан Медицинске академије у Београду; редовни члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије (оснивач и председник); Савеза научних друштава за историју здравствене културе Југославије (оснивач и председник); СЛД-а и више његових секција, Удружења ОРЛ Југославије; Удружења канцеролога Југославије (оснивач), Југословенског друштва за историју и филозофију наука; Удружења алерголога и имунолога Југославије; Друштва за борбу против рака; Матице Српске у Новом Саду, Старешинства Савеза Сокола Југославије. Члан је Alliance Yougoslavie-France и др.

Преко 30 година је сарађивао у разним пројектима САНУ у Београду, где сада има звање сталног сарадника. За Савезни завод за здравље израдио је “Индикације за лечење и оперисање болесника у ОРЛ“. Био је члан Уређивачког одбора и редактор југословенске верзије “Међународне класификације болести и смрти” СЗО. Сарађивао је са Министарством здравља Србије у разним комисијама за полагање специјалистичких испита. У Институту Србије за усавршавање у здравству био је наставник разних курсева за усавршавање лекара.

На Медицинском факултету у Београду био је активан и на организацијским пословима као члан разних факултетских одбора и комисија Савета и Деканата (секретар Савета 1959.). Основао је (са Б. Божовићем и И. Станковићем “Дан школе”, научни часопис Медицинског факултета “Медицинска истраживања” и годишње скупове “Стремљења и новине у медицини”.

Био је секретар “Терминолошког семинара Медицинског факултета”, чији је следбеник “Међуодељенски одбор за медицински језик и терминологију” САНУ, чији је потпредседник. Био је и организатор и предавач семинара о методама и техници научно-истраживачког рада за студенте и млађе факултетске сараднике, као и члан Комисије за научни рад студената. Уређивао је и редиговао више уџбеника за Медицински факултет, а био уредник, редактор или сарадник часописа (многе основао): Наука и природа, Bulletin Scientifique, Српски архив за целокупно лекарство, Acta historiae medicinae pharmaciae stomatologiae medicinae veterinariae и др. Објавио је уџбеник “Практичка Оториноларингологија” и “Оториноларингологија” за специјалисте опште медицине.

Сарађивао или уредио следеће припручнике: “Дијагностичко-терапијски лекарски приручник”; “Превентивни рад у терапијској медицини”; “Мој лекар”; “Медицински лексикон”, “Медицински речник” и др. У нашим и иностраним часописима публиковао је 160 радова стручног и научног карактера из разних болести ОРЛ и из историје медицине.

Оснивач је аудиологије у нас и конструктор прве изоловане коморе. Увео је први код нас (са С. Подвинецом) употребу операцијског микроскопа и функцијску микрохирургију средњег ува, а једини радио селективне операције у лавиринту унутрашњег ува, уз употребу ултразвука. Као ендоскописта увео је екстракцију гвоздених страних тела из трахеје и бронхуса користећи електромагнет.

У ринологији и максило-фацијалној хирургији бавио се пластичним захватима као и хирургијом малигних тумора. Први је увео осмометрију, конструишући еталоне за испитивање органа мириса. У густатологији је израдио еталоне за испитивање органа укуса густатометријом.

Проф. Ђорђевић се највише бавио онколошким проблемима у области ларинкса и врата. Израдио је “TNM класификацију за ОРЛ” и био дуго година члан тимова Онколошког института за комбинована лечења у области ОРЛ. Сарађивао је са граничним струкама и институцијама. Посебно се бавио изучавањем историје медицине. Истовремено се бавио ОРЛ струком, педагогијом, научним радом, публицистиком и друштвеним активностима. Један је од оснивача  “Југословенског научног друштва за историју медицине,  фармације и ветеринарства” (сада Савез), “Научног друштва за историју  здравствене културе Србије”  и оснивач и уредник њихових часописа.

Одликован је Орденом рада са златним венцем и Орденом рада са црвеном звездом, а примио је и бројне повеље, плакете и признања. Пензионисан је као наставник универзитета 1982., али је и даље активан јавни друштвени радник.