
Проф. др Жарко Д. Мијајловић
Математички факултетПроф. др Жарко Д. Мијајловић рођен је 1948. у Прокупљу од оца Душана и мајке Љиљане. Први део основног школовања учио је у Прокупљу, док је други део, као и гимназију, завршио у Београду. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду, група за математику, 1971. На истом факултету завршио је постдипломске студије 1973, док је докторску дисертацију Прилог теорији модела и Булових алгебри одбранио 1977. Од 1972. запослен је на Природно-математичком факултету, и члан је Катедре за алгебру и логику: најпре као асистент (1972-79), затим доцент (1979-86), ванредни професор (1986-93) и од 1993. као редовни професор.
У оквиру Математичког института САНУ руководио је Семинаром за математичку логику (1977-87) и био је управник Одељења за математику (1988-91). Такође је био управник Института за математику Математичког факултета (1992-94). Члан је редакција научних часописа Publication de l’Institute Mathematique (Београд), Mathematica Balkanica (Софија). Покретач је и главни је уредник часописа Преглед националног центра за дигитализацију (NCD Review), први број објављен 2002. Од 2000. шеф је Катедре ѕа алгебру и логику на Математичком факултету.
Поља истраживања проф. Мијајловића су математичка логика са применама у алгебри и рачунарству (Буловe алгебрe, теорија поља, модели аритметике, моделско-теоретска алгебра; у рачунарству семантика програмских језика, примене у дигитализацији, рачунски алгоритми). Предложио је нов метод (према наводу S. Rudeanu-a) за доказивање особина Булових алгебри и решавање Булових једначина методама теорије модела. Део методе заснован је на Vaught-овој теореми и својствима хорновских формула теорије Булових алгебри и теоремама преноса. У теорији модела формалне аритметике први је приметио (објавио) резултате који се односе на парцијалну засићеност нестандардних модела аритметике који уопштавају underflow и overflow принципе А. Робинсона. Дао је нов доказ теореме потпуности за логику са квантором “за непребројиво много”. Такође је дао нов алгоритам за рачунарско проверавање хипотеза теорије бројеве које се односе на факторијелну функцију. Ови радови изазвали су ново занимање код нас и у свету за познату Курепину Леви факторијел хипотезу.
До сада је публиковао око 60 научних радова у међународним и домаћим часописима (поред осталих у водећим часописма: Notre Dame Jour. of Formal Logic, Zeitschr. für Math. Logik und Grundalgen der Mathematik, Studia Logica, едиција “Synthese Library”, Kluwer Academic Publ; “Intelektualnie Sistemi”, Русс. Акад. Техн. Наук.). У својим радовима и монографијама Мијајловићеве радове цитирали су: Ј. Матијашевич у вези решења Десетог Хилбертовог проблема, затим R. Smorinski, P. Hajek i P. Pudlak резултате из теорије модела аритметике, R. Guy у вези Курепине леви факторијел хипотезе и S. Rudeanu резултате о Буловим алгебрама. Био је учесник 30 међународних конференција из математике. Објавио је монографију Model theory and applications и универзитетски уџбеник Алгебра. Са Наташом Божовић написао је универзитетски уџбеник из теорије група, док је са Костом Дошеном и Зораном Марковићем аутор књиге “Хилбертови проблеми и логика”. Ментор је 9 докторских дисертација и 14 магистарских теза.
Ж. Мијајловић предавао је на основним студијама математике у Београду, Нишу и Крагујевцу Алгебру, Логику, Математичку логику у рачунарству, Примену рачунара, Теорију алгоритама, језика и аутомата, Теорију бројева, као и предмете из алгебре, логике и теоријског рачунарства на постдипломским студијама. Писао је чланке за l’Encylopedie Philosophique (Presses Universitarie de France, Paris). Писао је, такође, прегледне чланке за Mathematical Review’s (САД) oд 1979, да би ову активност престао по својој вољи 24. марта 1999. У периоду 1985-2000. руководио је потпројектом из логике Министарства за науку Србије, док је 1996. и 1997. и поново од 2002. водио технолошке пројекте из области дигитализације и архивирања података. Главни је уредник издања Selected works of Đuro Kurepa (Математички институт САНУ, 1996), и електронско-фототипског издања Сабрана дела Богдана Гавриловића (Математички институт САНУ, 1997), затим издања Сабрани радови из алгебре Михаила Петровића (Завод за издавање уџбеника, Београд, 1998), а сада је један од уредника издања у припреми Сабрана дела Јована Карамате. Био је главни организатор меморијалног скупа посвећеног Ђури Курепи који је одржан 1995. у организацији Научног друштва Србије, Математичког факултета и Математичког института. За едицију САНУ Живот и дело српских научника написао је обимне биографске чланке о српским математичарима Богдану Гавриловићу и Ђури Курепи. Такође је уредник електронских издања: Старе гравире, карте и фотографије Београда (Математички институт САНУ, Музеј града Београда и Математички факултет, 1997), Multimedia presentation of Kotor and Boka Kotorska (за светску изложбу EXPO ’98, Лисабон). Заслужан је за покретање иницијативе за изградњу нове астрономске станице Астрономске опсерваторије у Београду на Видојевици код Прокупља.
Проф. Мијајловић је на дужим студијским боравцима или као гост боравио четири пута на Универзитету у Мадисону, САД (1973-74, Фулбрајтова стипендија; 1977,1991-92 i 1990 honorary fellow) и на Courant-овом институту у јесен 1990. (Њујорк). Био је професор по позиву на Hebrew University – Department of mathematics (зимски семестар 1990). Одржао је предавања по позиву или као гост у следећим градовима: Софија (Институт за математику БАНУ, 1977), Варшава (Математички институт и Варшвски универзитет, 1984, 1994), Јахранка (Пољска – конференција из теорије модела, 1986), Јерусалим (Hebrew University, 1990, 1993), San Jose (California State University, САД, 1991), Москва (Катедра за вештачку интелигенцију, МГУ, 1996), Дебрецен (Универзитет Лајош Кошут 1997), Будимпешта (CEU, 1997, 1998), Солун (Аристотелов универзитет, 1998, 1999), Скопље (Унверзитет у Скопљу, 2000), Боровец (Бугарска, MASSE 2003). Такође је одржао више предавања на нашим универзитетима, последње у Нишу 2003. (пленарно предавање на годишњем скупу Друштва математичара Србије). Добитник је Југословенске награде 25. Мај (1967), и Прве награде од стране Балканске уније математичара 1977. Посебна инересовања: историја науке и астрономија