Проф. др Братислав Д. Миловановић

Проф. др Братислав Д. Миловановић је рођен 1948. године у Росици код Рибарске бање, као средњи син оца Драгољуба и мајке Станије (по рођењу Јовановић). Основну школу завршио је у суседном селу Рибару, а електротехничку школу у Нишу. Електронски факултет у Нишу је дипломирао 1972. као најбољи студент генерације; магистрирао је 1975. и докторирао 1979. године. Од 1972. до 1980. био је прво стручни сарадник, а потом, асистент приправник и асистент. У звање доцента, ванредног професора и редовног професора биран је 1980., 1985. и 1990. године, респективно. У периоду од 1981. до 1984. године, у два мандата, био је шеф Катедре за теоријску електротехнику. Године 1989. прелази на Катедру за телекомуникације где је од 1994. до 2000. године је био шеф Катедре за телекомуникације. Био је продекан у периоду 1987. до 1991. године, а затим декан факултета од 1994. до 1998. године. Од 1996. до 2000. године је био председник Управног одбора Еи ХОЛДИНГ корпорације. Био је заменик председника Одбора за Електротехнику при Министарству за науку и технологију.

Обавио је више студијских боравака: Институт за микроталасну технику у Бохуму, Сиеменс и Технички факултет у Минхену, Тхомсон у Француској и Марцонy у Енглеској. Члан је уређивачких одбора неколико међународних научних часописа и рецензент радова за више реномираних научних часописа и конференција.

Проф. Миловановић је члан међународних струковних удружења (ИЕЕЕ и АРФТГ), Председништва Друштва за ЕТРАН и Управних одбора Друштва за микроталасну технику и Друштва за телекомуникације. Председник је националног удружења за микроталасну технику и технологију од 2000. године и потпредседник YУ МТТ Цхаптер-а. Председник је комисије ЕТРАН-а за микроталасну и субмилиметарску технику. Дописни је члан Инжењерске академије Југославије. Председник је Савета ЈУНИС-а при Универзитету у Нишу. Председник је Одбора за информационо комуникационе технологије при Регионалној привредној комори. Члан је националног ИЦТ Комитета за сарадњу са УНЕСКО-ом. Члан је више експертских комисија и радних група ресорних Министарстава.

Добитник је Октобарске награде Града Ниша (1986.), троструки добитник награде РТС (1985., 1994. и 1997.) за научне резултате у области телекомуникација, дипломе за најбољи рад на међународној научној конференцији ЦАС’94 и Повеље Електронског факултета (1985.) и Плакете Универзитета у Нишу (1989.) за изузетан допринос развоју Факултета и Универзитета. Добитник је највишег признања националног Удружења за микроталасну технику и технологију (1999.).

Проф. Б. Миловановић је афирмисани и у свету познати и признати научни радник. Основне области научне делатности су микроталасна техника и сателитске комуникације. Аутор је или коаутор преко 300 научних радова, од којих су 32 рада објављена у реномираним међународним часописима (Арцхив фур Елецтротехник, Елецтроницс Леттерс, Ј. оф Мицроњаве Поњер Елецтромагнетиц Енергy, АЕУ, Ј. де Пхyсиљуе, Ацта Ацустица, Апплиед Мицроњаве&Њирелесс, ЦОМПЕЛ, и др.), 90 су саопштена на међународним конференцијама, 25 радова штампано у домаћим часописима, и тд. О значају научних радова др Миловановића сведочи и чињеница о великом броју цитата (18 цитата само у иностраним часописима према Сциенце цитатион индеџ-у). Рад саопштен на конференцији ЕуМЦ’77 у Копенхагену штампан је у изузетно цењеној монографији “Адванцед антенна тецхнологy” угледног научника проф. Ј. Б. Цларицоатс-а која је обухватила радове који су значајно утицали на развој научне мисли у области технологија микроталасних антена. Проф. Б. Миловановић је едитор пет зборника радова са научних конференција (4 међународне). Био је гост- уредник специјалних бројева неколико међународних (2) и домаћих (4) часописа.

Импресивни су резултати кандидата у области истраживачко-развојног и научно-истраживачког рада. У дужем периоду у оквиру сарадње са Еи Ниш, успешно је руководио истраживачким тимом у области сателитске и кабловске телевизије (ЕФ и Еи ЕДС) и микроталасне технике (ЕФ и Еи ИРИН). Руководио је, такође, израдом више иновационих пројеката за потребе Еи Ниш и Републичког хидрометеоролошког завода из Београда.

Проф. Миловановић је један од заиста ретких истраживача који је подједнако добре и вредне резултате остварио у основним, примењеним и развојним истраживањима. Аутор је великог броја лабораторијских и индустријских прототипова специфичних микроталасних склопова и уређаја. Он је пионир и најзаслужнији за домаћи развој опреме за сателитску и кабловску телевизију. Такође је дефинисао концепт и техничко решење ММДС система. Руководилац је дугорочног пројекта који има за циљ аутоматизацију рада и интеграцију метеоролошких радара у јединствени систем противградне заштите Републике Србије. Руководио је реализацијом преко 20 пројеката у области основних и примењених истраживања. Од 1990. године, у три трогодишња истраживачка циклуса, био је руководилац стратешких телекомуникационих пројеката у области технолошког развоја које финансира Министарство за науку, технологије и развој. Тренутно је руководилац пројекта “Развој широкопојасних бежичних дистрибуционих система” у области технолошког развоја и пројекта “Развој микроталасних апликатора за сушење материјала” у оквиру националног програма енергетске ефикасности. По критеријумима Министарства за науку и технологију проф. Миловановић је један од најуспешнијих истраживача у области електротехнике и информационих технологија.

Проф. Миловановић је утемељивач бијеналног научног скупа о телекомуникацијама у савременим сателитским, кабловским и радиодифузним сервисима ”ТЕЛСИКС”. Био је председавајући свих, до сада одржаних ТЕЛСИКС скупова (5), као и председник програмског одбора међународне научне конференције ИЦЕСТ’02.

Проф. Миловановић је успоставио успешну научну сарадњу са великим бројем научно-истраживачких институција широм света: Бохум и Минхен (Немачка), Нотингем и Лондон (Енглеска), Сан Франциско (УСА), Лвив (Украјина), Краснојарск (Русија) и др.

Остварени резултати у области научно-истраживачког и наставног рада, сврставају проф. Миловановића у ред водећих светских стручњака. Најзаслужнији је за успешан рад Лабораторије за микроталасну технику и сателитску телевизију на Електронском факултету у Нишу, и за савремено конципиране програме предмета додипломских (12) и последипломских студија (11). Руководио је израдом 6 доктората, десетак магистарских теза и преко 10 дипломских радова. За проф. Миловановића се може рећи да је утемељивач и кључни носилац угледне школе микроталасне технике у којој се развио већи број младих стручњака који данас, широм света, постиже веома запажене научне и наставне резултате.