Проф. др Боривоје Д. Мишковић

Проф. др Боривоје Д. Мишковић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета у Београду у пензији, рођен је 1927. године, у Београду од оца Деспота и мајке Даринке Вучетић. Основну школу, гимназију и Технолошки факултет Техничке велике школе завршио у Београду. Докторско звање стекао на Технолошко металуршком факултету Универзитета у Београду.
За асистента на Технолошком факултету изабран 1958., за доцента 1961., за ванредног професора 1970. и за редовног професора 1976. Предавао предмете: Увод у технологију метала, Калибровање ваљака у ваљаоницама метала, Прерада метала у пластичном стању, Теорија пластичне деформације метала, Отпор метала деформацији и Физичко моделирање процеса пластичне прераде метала.
Био је главни инжењер и технички директор Жељезаре Смедерево (1953-1961), главни металург југословенских железара (1962-1971), продекан и декан Технолошко металуршког факултета (1979-1983), и шеф катедре (више пута). Сада је виши научни саветоник – спољни сарадник Института за металургију Сартида АД.
Научна и стручна усавршавања као и студијска путовања обавио је 1961. у Пољској, 1966. у Енглеској, 1970. у Јапану, 1975. у Немачкој, а у периоду од 1964, у земљама источне Европе – СССР, Бугарска, Румунија, Пољска, Чехословачка и Мађарска.
Члан је Научног друштва Србије; члан је Инжењерске академије Југославије; заслужни и почасни члан Научних организација пољских инжењера; почасни члан Српског-хемијског друштва; заслужни и почасни члан Савеза инжењера и техничара Србије, Савеза инжењера и техничара Југославије и Савеза инжењера и техничара рудара, геолога и металурга Југославије. Члан је Управног одбора Балканског Савеза металурга.
Заменик уредника и уредник часописа “Рударство, геологија и металургија” у периоду 1964-1982. Уредник часописа “Техника” од 1983-1999. године. Иницијатор оснивања и заменик уредника часописа “Металургија” од 1985. године.
Био је председник Савеза инжењера и техничара рудара, геолога и металурга Југославије од 1976-1980.; Иницијатор оснивања и председник Савеза инжењера металургије Југославије од 1994. Био је потпредседник Српског хемијског друштва; сада је његов члан Председништва и Управног одбора.
Техничка и технолошка активност огледала се у директном решавању проблема у својству главног инжењера ваљаоница и техничког директора Железаре, главног металурга југословенских железара, саветника већине железара у бившој Југославији и као носиоца великог броја инвестиционих пројеката. Истичу се пројекти реконструкције ваљаонице челика у Железари Смедерево, изградње ваљаоница танких трака капацитета 200.000 т/год., изградње мини железаре у Замбији капацитета 150.000 т/год., за поцинковање уских трака, за ваљаоницу-тела за млевење у рударској индустрији, итд.
Истичу се такође истраживачки пројекат освајања: челичних лимова и трака за емајлирање, за поцинковање, за беле лимове, за судове под притиском, за аутомобилску индустрију, за бродоградњу, као пљоснатих производа – лимова и трака од микролегираних челика.
Допринос развоју научних и техничко технолошких сазнања остварена су кроз велики број научних и стручних радова, студија, истраживачких објеката, научних књига, Универзитетских уджбеника и уджбеника за средње школе.
Објавио је 124 научна рада, од тога 32 на међународним скуповима и у публикацијама; 31 стручни рад од тога 12 на међународним скуповима и у публикацијама; 14 књига, монографија и уджбеника као и 90 научних пројеката, што укупно износи око 260 библиографских јединица.
Од научних књига написане заједно са Н. Мишковић и др. ауторима наводе се четири, публиковане у периоду од 1993-1998.: “Отпор дефомацији при еластичној преради метала и легура” (1993.); “Развој металних материјала на основу челика” (1995.); “Физичко моделирање процеса пластичне прераде метала” (1996.); и “Калибровање ваљака у ваљаоницама челика и обојених метала” (1997.). Поменуте књиге су издате од стране Технолошко металуршког факултета, Београд и Савеза инжењера металургије Југославије, Београд.
Најважнији радови, објављени са Н. Мишковић и др. ауторима, из теорије пластичне деформације и процеса пластичне деформације су: “Проучавање зависности отпора деформацији легуре Fe Si 3,2 од термомеханичких параметара ваљања”; “Испитивање температурно деформационог режима на ширење метала при пластичној деформацији”; ” Detemrination of Yield stress with micro-aaloyed steels using COOK-McCrumis model for roll force and rolling torque “; “Flow, analisis, through use of Moar’s tapes in the process of cold polling of Au-Ag-Cu alloys”; “Contribution of investigation of influence of Thermomechanical Parameters of Hot Rollingca Mechanical Propertties and Resistance to Deformation of Micro-Alloyed Steels with V, Nb and Ti”, итд.
У теорији процеса пластичне деформације допринео је оптимизацији математичких модела за прорачун параметара деформације у процесу ваљања трансформаторских, нискоугље- ничних и микролегираних челика, као и разради модела ширења метала (челика, бакра и алуминијума) при различитим термомеханичким параметрима топлог и хладног ваљања.
За дугогодишњу научну и стручну активност у области металургије добио је следећа признања: више захвалница и плакета металуршких предузећа бивше Југославије за допринос њиховом развоју; златну значку Проф. Асс Златарова – највеће признање Савеза научних друштава Бугарске за развој металургије, две плакете СЕВ-а за развој металургије; медаљу Српског хемијског друштва за примену науке у металургији; златну плакету поводом 50 година излачења часописа “Техника” за вишедеценијску уређивачку активности и Орден рада са златним венцем од Председништва Републике бивше Југославије.