Проф. др Александар Ј. Паквор

Проф. др Александар Ј. Паквор, редовни професор Грађевинског факултета у Београду, рођен је 1934. године, у Новом Саду, од оца Јосифа и мајке Наде Мицић, где је и завршио гимназију. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1959., магистрирао 1972., а докторирао 1979. године.
Запослио се 1959. у Институту за водопривреду Јарослав Черни у Београду, где се бавио пројектовањем хидротехничких конструкција и испитивањем конструкција и конструкцијских модела. На Грађевински факултет Универзитета у Београду дошао је 1965. и сада је у звању редовног професора. Предавао је већину предмета из области Бетонске конструкције. Сада предаје Пројектовање и грађење бетонских конструкција на редовним студијама, као и Изабрана поглавља граничних стања бетонских конструкција и Савремени проблеми монтажних бетонских конструкција на последипломским студијама. На специјалним последипломским студијама на енглеском језику предаје Maintenance, Fire Actions and Seismic Design of Concrete Structures. Годинама је предавао Теорију бетонских конструкција на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Од оснивања Института за материјале и конструкције Грађевинског факултета у Београду, био је први Управник од 1978. до 1980. Сада је, почев од 1991. године. поново Управник Института.
Активан је члан International Association for Bridge and Structural Engineering IABSE. Од 1985. до 1995., био је члан IABSE Working Commission WC8 Operation, Maintenance and Repair of Structures. За Потпредседника WC8био је изабран од 1987. до 1991., а за Председника WC8од 1991. до 1995. године, када је био и члан IABSE Technical Committee. Сада је, од 1995. године, Председник Working Group WG 22 Reliability and Maintenance of Structures. Као алтернативни делегат Југославије, члан је IABSE Permanent Committee.
У Comité Euro-International du Béton CEB био је члан Commission 9 Behaviour, Maintenance and Repair и General Task Group GTG 18 Structures Made of Precast Elements, а касније члан Commission 5 Operation and Use и Task Group 5/3 Structural Form, Detailing and Operation.
У иностранству, држао је више предавања по позиву на Универзитетима и уводних излагања на научним скуповима. За IABSE Symposium у Рио де Женеиру 1999. прихватио је да буде Keynote Speaker на пленарној седници. Често је био члан Научних комитета, организатор или председавајући седница међународних научних скупова.
Аутор је или коаутор већег броја књига из области бетонских конструкција. Публиковао је преко 180 радова у домаћим и међународним научним и стручним часописима, или на конгресима и симпозијумима.
Његови најзначајнији публиковани радови су из области пројектовања и грађења армираних или претходно напрегнутих бетонских конструкција, теорије и примене двопојасних конструкцијских система, граничних стања употребљивости бетонских конструкција, бетона и рециклиране опеке, као и трајности, експлоатационог века, деградације, одржавања, поправке, санације и ојачања бетонских конструкција.
Руководилац је Савезног научноистраживачког пројекта Систем управљања мостовима – технички, организациони и економски аспекти одржавања, санација и ојачања и Републичког научноистраживачког потпројекта Истраживања савремених материјала, конструкцијских система и метода грађења, одржавања, санирања и ојачања бетонских конструкција.
Руководилац је Републичких потпројеката технолошког развоја Истраживања могућности агрегата за бетон на бази рециклирања опеке и бетона, са аспекта технологије материјала и конструкцијске примене и Основе прорачуна и дејства на конструкције.
Поред наставног и научноистраживачког рада, веома је активан као пројектант, експерт, консултант или ревидент при пројектовању, грађењу, санацији и ојачању великог броја армираних и претходно напрегнутих бетонских конструкција за различите намене.
Најзначајнији пројекти су му: Универзална спортска хала Београдска арена 133/103 m за 20.000 гледалаца на Новом Београду, Хангар Југословенског аеротранспорта 136/70 m на Аеродрому Београд, хангар 2 x 140/110 m у Батајници, Аеродромски комплекс Аннаба са Хангаром у Алжиру, Хангар за хеликоптере у Кувајту, Комплекс Пословно спортског центра у Тузли, сајамске зграде у Тјумену у Русији, административне и стамбене зграде на Централном Тргу града Оран у Алжиру, комплекс зграда Радничког универзитета у Новом Саду.
Један је од добитника Октобарске награде Београда за најбоља достигнућа у области математичко-физичких и техничких наука за 1985., за дело Конструкције спрегнутих система са челичним елементима ван бетонског дела пресека, које су примењене на великом броју објеката. Дело Конструкција новог хангара на Аеродрому Београд, чији је један од одговорних пројектаната, проглашено је за најбоље конструктерско остварење у Србији, а затим и у Југославији у 1986. Идејно решење Спортске хале Београдске арене на Новом Београду, за које је један од аутора конструкције, освојило је 1991. Прву награду на Позивном анонимном конкурсу.
Пројекат технолошког развоја Увођење Еврокодова за конструкције у грађевинско конструктерство Србије, за који је руководилац потпројекта Основе прорачуна и дејства на конструкције, проглашено је за најбоље остварење у грађевинском конструктерству Југославије из области науке и технологије у 1996. и 1997. години.
Члан је Председништва Југословенског друштва грађевинских конструктера и Савета за пројектовање и грађење железничке станице Београд центар.
Поседује активно знање енглеског, немачког, француског и руског језика.