Проф. др Јован Д. Васиљевић

Проф. др Јован Д. Васиљевић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, рођен је 1951. године у Београду од оца Драгољуба, професора хирургије и мајке Браниславе Бошковић, инжењера технологије. Србин, православне вере. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а дипломирао је на Медицинском факултету 1975. године са просечном оценом 9,73. Награђиван је наградама Универзитета и Медицинског факултета у Београду.
Од 1976. ради на Институту за патологију Медицинског факултета у Београду као асистент приправник. Након војног рока, 1980. године одбранио је магистарски рад: “Патологија оклузивних промена артерија доњих екстремитета”, а 1981. године изабран је за асистента за предмет Патолошка анатомија. Специјалистички испит положио је једногласно са одликом 1982., а 1988. одбранио је докторску дисертацију: “Патолошка морфологија и формална генеза транспозиција великих артерија срца”. Изабран је 1989. за доцента, 1994. за ванредног и 1999. године за редовног професора.
У својој каријери обављао је бројне функције и дужности: био је секретар Катедре за патологију (4 год.), члан Председништва цитолошке секције СЛД, секретар часописа “Кардиологија” (8 год.), члан Радне групе за кардиоваскуларну патологију Удружења кардиолога Југославије и директор Института за Патологију (2001-2002). Од 1986-1993. године радио је као консултант за кардио-васкуларну патологију у Клиничком Центру Србије, а од 1993. до новебра 2004. године био је шеф Одсека за патологију Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”. Учествује у додипломској, последипломској и специјалистичкој настави из кардиоваскулне патологије, имунопатологије и патологије тумора. Члан је Судско-медицинског Одбора Медицинског факултета од 2002. године.
Као стипендиста француске Владе провео је 1982. године шест месеци на Институту Кири у Паризу; 1989/90. проводи годину дана на одељењу за кардиоваскуларну патологију Texas Heart Institut-a (Houston, USA), радећи посебно на срчаној трансплантационој патологији, а 1992 године борави шест месеци на University of Illinois, Chicago, USA.
Проф. Васиљевић је добитник Saltykow-љеве награде за најбољи југословенски рад из патологије у 1986. години; са Проф. др М. Мирићем, добитник је Октобарске награде Београда у 1996. за дело “Вирусни миокардитис и дилатациона кардиомиопатија”; године 2001. је изабран за Fellow of the European Society of Cardiology (FESC), а 2004. за Fellow of the Royal College of Pathologists (FRCPath).
Примио је већи број признања и повеља за рад у организацији бројних конгреса и симпозијума, добитник је захвалнице СЛД. Био је ментор, коментор или сарадник на бројним студентским, експерименталним и стручно-научним радовима, магистеријумима и докторским дисертацијама.
Члан је патолошке, цитолошке и кардиолошке секције СЛД, Удружења кардиолога СЦГ, Европског удрушења патолога, почасни је члан удружења Турске дечје кардиологије и једини југословенски члан College of American Pathologists. Оснивач је и први председник Југословенског Одељења Интернационалне Академије за патологију (IAP), и председник Југословенског Одељења Балканске Меди-цинске Уније. Био је заменик секретара Одељења биомедицинских наука НДС 4 године, а од 2002. је у функцији Генералног секретара. Од 2002. године је подпредседник Етичког комитета СЛД и члан Радне групе за кардиоваскуларну патологију Европског удружења кардиолога и Европског удружења патолога.
До сада је као аутор или коаутор публиковао око 450 стручно-научних радова: 197 in extenso (40 поглавља у књигама или монографија, 5 самосталних књига, 58 радова у страним часописима и зборницима, 96 радова у домаћим часописима и зборницима, као и преко 250 апстракта у међународним и домаћим часописима и зборницима). По позиву, предавач на последипломској настави у организацији Европске школе за патологију (Alexandroupolis, 1998.,1999. и 2000.), као и Медицинском факултету у Јанини (где је од1999. Visiting Professor of Pathology). Држао је уводне реферате на Конгресима дечје кардиологије и кардиохирургије (Београд, 1997; Анталија, 1998). Од 1978. учествовао је са усменим презентацијама на свим конгресима Удружења патолога и кардиолога Југославије, а од 1981. на Европским Конгресима патолога (укупно 10) и на Конгресима Internatioal Academy of Pathology (Будимпешта 1996., Ница 1998., Amsterdam 2002.)
Мећу најзначајније публикације могу се убројати: Vasiljević JD et al.: Diagnostic Endomyocardial Biopsy Findings in 160 Consecutive Patients – The Yugoslavian Experience. Am J Cardiovasc Path, 1990; Vasiljević JD et al.: The Incidence of Myocarditis in Endo-myocardial Biopsy Samples from Patients with Congestive Heart Failure. Am Heart J, 1990; Miriæ M, Vasiljeviæ JD et al.: Long term follow-up of patients with dilated heart muscle disease treated with human leucocytic interferon-alpha or thymic hormones. Initial results. Heart, 1996; Popoviæ Z, Miriæ M, Vasiljeviæ JD et al.: Acute Hemodynamic Effects of Metoprolol Nitroglycerin in Patients With Biopsy Proven Lymphocytic Myocarditis. Amer J Cardiol, 1998; Neškoviæ AN, Mojsiloviæ A, Jovanoviæ T, Vasiljeviæ JD et al.: Myocardial tissue characterization after acute myocardial infarction with Wavelet image decomposition. Circulation, 1998; Vasiljeviæ JD et al.: Myocardial fibrosis assesment from semiquantitative, point-counting and computer-based methods: a comparative study. Histopatology, 2001;
Руководио је са југословенске стране 4 године (1986.-1989.) научним пројектом о увоћењу анализе ендомиокардних биопсија срца (са др Olsen-ом, National Heart Hospital, London, пројекат финансиран од стране British Council-a). Био је сарадник у два научна пројекта из урођених срчаних мана (руководилац Академик В. Кањух), а затим и сам руководилац два петогодишња подпројекта из ендомиокардних биопсија срца (Министарство науке Србије). Тренутно је руководилац новог научног пројекта (2002-2004), из патологије адаптационих промена миокарда, финансиран од стране Министарства науке Републике Србије.
Проф. Васиљевић је код нас први увео анализу ендомиокардних биопсија срца, и знатно допринео да њена примена постане рутинска дијагностичка процедура. Добијао је биопсије из свих водећих кариоваскуларних центара бивше Југославије (Загреб, Нови Сад, Београд). Његови бројни радови из те проблематике покривају различите методолошке поступке и значајно проширују делатност клиничке патологије. Као један од водећих стручњака кардио-васкуларне патологије, активан у бројним међународним институцијама, значајно је допринео да Београд постане референтни центар за анализу ендомиокардних биопсија Балкана, а познат и научно признат у свету.