Проф. др Предраг Б. Ђорђевић
Медицински факултетПроф. др Предраг Б. Ђорђевић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, интерниста, ендокринолог, дијабетолог. Рођен је у Крушевцу 1940. године од оца Бранка, адвоката, и мајке Лепосаве Рајић. Основну школу и Гимназију завршио у Крушевцу. Магистрирао 1971. са темом: “Утицај фенергана на анафилактичку реакцију миокарда сенсибилисаних замораца”. Специјалиста Интерне медицине од 1972. године, а докторску дисертацију, под називом “Антигеничност најчешће примењиваних препарата инсулина”, је одбранио 1976. године.
Професионалну каријеру започео на Медицинском факултету у Београду као асистент на предмету физиологија, затим као асистент на Интерној медицини; редовни је професор од 1989. године. Декан медицинског факултета (1987-91, 2 мандата); проректор Универзитета у Београду (1998-); Директор ООУР-а Интерна медицина (1985-87); Директор Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦ Србије (1993-); Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест од 1994.; Председник Удружења универзитетских професора и научника Србије од 1992.године; Подпредседник Интернационалног удружења професора и предавача, колективног члана UNESCO-а од 1995. године.
Проф. Ђорђевић је одржао више предавања по позиву, у последипломској настави на свим медицинским факултетима (МФ) у претходној Југославији; руководилац Иновација знања из дијабетологије, МФ у Београду, 1994., у Бугарској, 1989; Медитеранске групе за дијабетес -МГСД, Кипар, 1990, 1996; Египат, 1991, 1997; СССР, 1991,1992; на МФ Giessen, Немачка 1990.
У домаћим удружењима био је председник Ендокринолошке секције СЛД-а; члан председништва СЛД; председник удружења ендокринолога Југославије (1995-); Председник Југосло-венског друштва за проучавање шећерне болести од 1998-. У иностраним удружењима: Члан оснивач Интернационалног друштва за транс-плантацију ткива (Tx), САД; за Tx острваца панкреаса, САД; за Tx панкреаса европског друштва за дијабетес. Доживотни члан Интернационалног (IDF), Америчког (ADA), Европског (EASD) и медитеранског друштва (MGSD) за дијабтес (подпредседник); члан је Генералног савета ендокринолога Европе. Председник и Члан уређивачких одбора домаћих и иностраних часописа: Главни и одговорни уредник научног часописа МФ Београд “Медицинска истраживања”, “Diabetes end Life Style”, Русија, под покровитељством WHO, “Diabes management” Румунија, под покровитељством WHO.
Био је председник многих научних и организационих одбора многих научних скупова: Српског конгреса о шећерној болести (4 пута), Конгреса ендокринолога Југославије (2 пута), VII Југословенског конгреса о обољењима штитасте жлезде, X Конгреса ендокринолога Балкана. Одржао је више пленарних предавања на научним Конгресима у земљи и инистранству.
Главне научно-истраживачке области Проф. Ђорђевића су биле: анафилактичка реакција миокарда, проблеми имунолошке резистенције на инсулин. По повратку са усавршавања у Novo Research Institute, Данска, први је увео тада актуелне истраживачке методе за одређивање инсулинских антитела – IA (радиоимуно-електрофореза; RIA). Први је у нас увео, још 1982., метод интезификоване инсулинске терапије помоћу етапне с.ц. инфузије коришћењем портабилне инсулинске пумпе. Користећи и данас овај режим инсулинске терапије, Проф. Ђорђевић испитује примену аналога HM инсулина помоћу исулинске пумпе. Такође, бави се истраживањима везивања и отпуштања инсулина за биоактивна влакна као депоа у систему биоартефицијалног панкреаса.
После боравка у Институту за трансплантацију СССР 1986. урадио је прву Tx феталних острваца ендокриног панкреаса. Руководи мултидисциплинарним тимом који је до сада урадио 12 Tx и једну ре-Tx феталних острваца. Сада ради на примени адултних острваца, као и на проблему апоптозе ћелија острваца, пре и после Tx. Једини примењује овај терапијски метод у нашој земљи.
Посебна област интереса Проф. Ђорђевића и је атеро-склероза, са аспекта инсулинске резистенције, хипер-липопротеинемије и поремећаја фибринолизе. Бави се и проблемима исхране, гојазности и дијабетесу, као фактора ризика. Затим могућностима превенције инсулин-независног дијабетеса , параметрима за процену и подизање квалитета дијабетолошке заштите (St. Vincent deklaracija, WHO), проблемима остеопорозе, имунолошким и терапијским проблемима тиреоидеологије, истраживањима лабораторијских метода.
Резултате својих научних истраживања обајавио је у преко 700 научних и стручних радова, од тога 44 у иностраним научним часописима, цитираних преко 50 пута у citation index-у. Затим, у 85 поглавља у монографијама и уџбеницима, као аутор и уредних поглавља и књига.
Проф. Ђорђревић је био ментор преко 75 магистарских теза и докторскох дисертација, а руководилац научних подпројеката и пројеката више од 20 година. Сада руководи макропројетом “Функционални, имунолошки, метаболички аспекти трансплантације острваца ендокриног панкреаса у пацијента са инсулин-зависним дијабетесом”. Руководилац је за Југославију у 3 Интернационална научна пројекта: “Dietary habits and food intake in Mediterranean countries and their possible relation with Diabetes mellitus and cardiovascular risk factors (lipids, etc)”; “Multinational joint study on diabets health care availability at urban and rural communities”; “DiabCare – Diab Q Net -Europe”.
Редовни је члан Медицинске академија СЛД, члан Њујоршке Академије Наука. Одржао је предавња по позиву у САНУ, ЦАНУ, у академији наука Украјуине и Пољске, из научних области Tx острваца и целог панкреаса. У знак признања за резултате научних истраживања увршћен је у више издања књига “Ко је Ко” “Ко је Ко у Србији”; “Енциклопедија Српског народа”; “The International Directory of Distinguished Leadership”, САД и “Dictionary of International Biography”, Cambridge, Енглеска.
За дугогодишњи научно-истраживачки и лекарски рад награђен је Наградом за научни рад СЛД; Наградом за научни рад УУПНС; Плакетом УУПНС “Војислав К. Стојановић”; Плакетом Београда, 2 пута; Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, Председништва СФР Југославије.