Проф. др Драгослав С. Ђукановић

Проф. др Драгослав С. Ђукановић, редовни професор Стоматолошког факултета у Београду на предмету Пародонтологија и орална медицина, доктор стоматолошких наука. Рођен је у Београду 1935. године од оца Светислава и мајке Јеленке Вуков. На Стоматолошки факултет у Београду уписао се 1954. године, а дипломирао је међу првима у својој генерацији са просечном оценом 9,66. Своју магистарску тезу: “Процена хируршког лечења пародонтопатије” одбранио је 1968. године, као прву одбрањену магистарску тезу из стоматологије у Југославији. Докторску дисертацију “Проучавање пародонцијума у гравидитету” бриљантно је одбранио 1974. године. Изабран је за асистента 1963., за доцента 1972., за ванредног професора 1977., а за редовног професора 1980. године.
Проф. Ђукановић је добитник Октобарске награде града Београда 1987. године за највише достигнуће и истраживачки рад на пољу медицинских наука; “Годишње награде СЛД за научно-истраживачки рад”, 1988. и “за организацију здравствене заштите, 1978.” као и “Награде за животно дело СЛД”, 2003. године.
Боравио је више пута на стручном усавршавању и студијским посетама у Енглеској, Финској, Грчкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Шведској, Аустралији и др.
Проф. Ђукановић је до краја 2003. године публиковао 304 рада, од којих 78 у иностраним часописима, као и 23 монографија, уџбеника и књига. Најзначајније од њих у којима је био коаутор су: монографије “Пародонтопатије”, два издања; “Болести уста”, универзитетски уџбеник, четири издања; “Болести уста и зуба у становништва Београда”, монографија, награђена Октобарском наградом; “Атлас обољења меких ткива усне дупље”, универзитетски уџбеник, два издања; “Атлас пародонтопатија”, два издања; “Медицински лексикон”, у коме је проф. Ђукановић главни уредник за стоматологију и аутор текста из своје области.
Својим бројним истраживањима и уџбеницима постао је познат у целој земљи, као и ван њених граница. Учесник је великог броја конгреса, симпозијума и других научних састанака. Посебно је запажен његов рад у Светској стоматолошкој федерацији (Federation Dentaire Internationale – FDI). Она организује своје конгресе од 1900. године и у њу су учлањени стоматолози из преко 145 држава. Проф. Ђукановић је први југословен који је икада доживео част да постане први подпредседник (пет година), а затим и председник Научног комитета ове организације и то у два мандата. Организовао је научни програм светских конгреса ове организације у Вашингтону, Амстердаму, Београду, Сингапуру, Милану, Берлину, Гетеборгу, Ванкуверу и Хонг-Конгу. Дугогодишњи је члан Комисије за истраживање и епидемиологију ове Федерације.
Професор Ђукановић је држао предавања на свих пет континената. Поред високе функције у Светској стоматолошкој федерацији, био је, или је сада члан: Academy of Dentistry International, са седиштем у САД (ADI) у којој је 2002. године изабран за потпредседника за земље Европе, Pierre Fauchard Academy, са седиштем у САД (PFA), Association for Dental Education in Europe (ADDE), International Association for Dental Research (IADR), International Research Committee of Implantology (IRCOI), Balkan Stomatological Society (BaSS), Groupment International pour Recherche Scientifique en Stomatologie et Odontologie (GIRSO), Академије медицинских наука, Српског лекарског друштва (редовни члан и председник Научне групе за превентиву у два мандата и члан Научног већа и организатор 6 научних скупова у њој), члан је десетак домаћих научних и стручних удружења у којима је вршио одговорне функције.
Проф. Ђукановић је већ три деценије активан у бројним форумима и телима СЛД-а. Био је у два мандата председник Стоматолошке секције (Подружница Београд), члан Управног одбора и Председништва републичке секције, итд. Један је од главних иницијатора за оснивање Секције за болести уста и зуба СЛД и њен први подпредседник, а одмах затим и председник. Један је од оснивача Секције за пародонтологију СЛД и Удружења пародонтолога Југославије и први потпредседник у њима.
Добитник је више признања СЛД, па и “Повеље СЛД”.
Између бројних осталих функција и дужности, позвани је предавач на много конгреса и факултета у земљи и иностранству, организатор бројних семинара, иновација знања, референт за избор у звање примаријуса, оцењивач и референт бројних научно-истраживачких пројеката, председник комисија за специјалистичке испите на Стоматолошком факултету и ВМА, шеф катедре за оралну медицину и пародонтологију у три мандата, управник Клинике за Болести уста у два мандата, продекан Стоматолошког факултета у два мандата, председник Комисије за науку, члан Комисије у Заједници науке Србије, Савета заједнице медицинских научних установа Србије и многих других.
Запажен допринос дао је Проф. Ђукановић раду Редакције Стоматолошког гласника Србије, где је више од две деценије члан Редакционог добора. Рецензент је радова из области Пародонто-логија и орална медицина. Члан је редакционих одбора још два стоматолошка часописа и рецензент.
Био је, или је сада, носилац 9 научно-истраживачких пројеката и учесник у њима преко 30 година. Из научног опуса Проф. Ђукановића требало би издвојити следећи допринос : Научно је расветлио етиопатогенезу промена на пародонцијуму у гравидитету. Резултате је објавио у својој докторској дисертацији, на основу проучавања 1.100 особа; научно је објаснио и први увео у нас хируршку терапију обољења потпорног апарата зуба, и то још 1968. г. у својој магистарској тези и другим радовима; као главни истраживач, са својим сарадницима проучио је нови у нас креиран микропорозни биокерамички имплантат за надокнаду дела дефеката алвеоларне кости у инфракоштаним пародонталним џеповима, у оквиру регенеративне терапије пародонтопатија (1989-1998).
Својим истраживањима је допринео бољем научном сагледавању утицаја и значаја трауматске оклузије на пародонцијум зуба и могућности елиминације оклузалног трауматизма; научном методологијом и приступом у више епидемиолошких студија (а посебно у једној на 45.056 особа) допринео је утврђивању чињенице да су у нас обољења пародонцијума (поред каријеса зуба) најраспрострањенија стоматолошка обољења; утврдио је да су пародонтопатије главни узрок губитка зуба после 45. године живота и на научно заснованим елементима дефинисао и прецизно први формулисао индикације за екстракцију зуба и тиме смањио број индикације за многе лекове и терапијске процедуре; низом експеримената проучавао је утицај полних стероида и хидрокортизоба на ткиво гингиве и пулпе зуба и много друго.