Проф. др Војислав М. Лековић

Проф. др Војислав М. Лековић, редовни професор Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1949. године у Подгорици. Дипломирао је на Стоматолошком факултету 1974.године. Од 1976. ради на Клиници за пародонтологију и оралну медицину Стоматолошког факултета у Београду. Магистарску тезу одбранио је 1979.године, а докторирао је 1981.године. У својој каријери обављао је низ одговорних функција на Стоматолошком факултету. Сада је на функцији декана Стоматолошког факултета,у другом мандату. Професор је по позиву на Калифорнијском Универзитету у Лос Анђелесу.

Објавио је и презентовао преко 315 научно-истраживачких радова, највећи број у међународним часописима и најзначајним скуповима у земљи и иностранству. Аутор је и коаутор у 11 монографија и уџбеника. Књига проф. др Fermina Carranze-Clincal Periodontology, у којој је проф. Лековић коаутор, штампана је у највећем броју издања до данас у свету. Цитиран је преко 542 пута у најпознатијим међународним часописима и уџбеницима из области пародонтологије и других грана стоматологије. Главни истраживач или учесник је у 27 међународних и националних истраживачких пројеката. Главна тема његових истраживања је регенеративна терапија пародонтопатија. За своја достигнућа у истраживачком раду награђиван је више пута, укључујући две Октобарске награде за научно-истраживачки рад (1980. и 1987.), годишњу награду Европске асоцијације за имплантологију (1997.) и годишњу награду СЛД-а за научно-истраживачки рад (2002.). Члан је више међународних и националних удружења,између осталог и Америчке академије за пародонтологију (ААP), Европске академије за пародонтологију и имплантологију,итд.Проф.Лековић је дао изузетно значајан допринос развоју стоматолошке науке код нас и у свету увео је у примену код нас и научно објаснио хируршку терапију обољења потпорног апарата зуба-пародонтопатија. Посебно је значајно да је са интернационалним тимом који је створио, у област пародонталне хирургије увео две потпуно нове хируршке технике: режањ операције са очувањем интерденталне гингиве- Papilla preservation technique (J. Periodontol. 1985.Apr. ; 56(4); 204-10) и режањ операције у пределу вишекорених зуба- (J. Periodontol. 1988. Feb; 59 (2) 67-72). Ове хируршке технике су од момента публиковања општеприхваћене у целом свету и постале су рутинске методе у хируршком лечењу пародонтопатија.

Базичним, експерименталним и клиничким истраживањима први је у земљи увео синтетску замену за кост у регенеративној пародонталној хирургији. У оквиру тога доказао је биокомпатибилност, хистолошки и клинички одговор пародонталних ткива примењеног материјала.Сви касније продуковани материјали створени су по узору на овај који је креирао професор Лековић (J. Periodontol. 1985. Feb; 56(2): 82-8)

Са својим истраживачким тимом први је у свету увео концепт ”усмерене регенерације пародонцијума”. Овај концепт (Guided Tissue Regeneration) представља револуционарни проналазак у регенеративној терапији пародонтопатија и нашао је широку примену у многим гранама медицине. (International Dent. Res. Assoc. ; 1991. Apr. Vol 3: 203-207).

Од посебног је значаја да су сва наведена и многа друга експериментална и клиничка истраживања извршена у нашој земљи на Клиници за пародонтологију и оралну медицину Стоматолошког факултета у Београду, одговарајућим институтима Медицинског и Ветеринарског факултета, што је допринело да се Стоматолошки факултет сврста међу значајне истраживачке центре у Европи и да се тиме да велики допринос афирмацији наше науке.

Примена фактора раста у хируршкој терапији пародонтопатија је најновије поље истраживања у области стоматологије. И на решавању овог проблема тим професора Лековића дао је непроцењив допринос примењујући фактор раста глеђи (амелогенин) и ”тромбоцитне факторе раста” за реконструкцију ткива потпорног апарата зуба. (J. Periodontol. 2000. Jul; 71 (7): 1110-6.; J. Periodontol. 2002; 73; 198-205).

Професор Лековић је са својим експерименталним и клиничким истраживањима дао значајан допринос развоју зубне имплантологије, данас водеће стоматолошке дисциплине у нашој земљи.Први је у земљи документовано доказао процес остеоинтеграције око денталних имплантата (замена за зуб). Закључци и добијени резултати до којих су дошли,потврђени су бројним истраживањима широм света и данас важе као доктрина (Oral Maxillofacial Implants. 1992; 7 (4); 491-6.Осим ових значајних резултата до којих се дошло дуготрајним истраживачким радом, а који су омогућили примену најсавременијих техника и препарата у терапији оболелог потпорног апарата зуба, проф. В. Лековић заслужан је за унапређенје стоматолошке и пародонтолошке праксе у нашој земљи. Тако је 14, новембра 2002. основано Удружење пародонтолога Србије и Црне Горе, које данас броји 385 чланова.Децембра 2003. године наша земља је постала члан Европског удружења пародонтолога чиме су се отвориле нове могућности сарадње и размене научне мисли са осталим чланицама.Будући да је члан Америчке академије за пародонтологију, Европске академије за пародонтологију и имплантологију,проф. Лековић је организатор и домаћин бројних семинара и научних скупова, са учешћем веома цењених страних предавача, који се организују више пута годишње у земљи. Циљ ових научних скупова којима присуствују научни радници и стоматолози разних специјалности јесте унапређење стоматолошке праксе и упознавање са најновијим техникама и процедурама које се примењују у свету и то не само на пољу пародонтологије, него и осталих стоматолошких специјалистичких грана.Проф.В Лековић је идејни покретач и носилац значајних пројеката финансираних од Министарства за науку и технологију Републике Србије, чијим се средствима омогућава научна афирмација многих младих истраживача сарадника и долази до значајних и примењивих резултата у стоматолошкој, пародонтолошкој пракси.

Из изнетих чињеница произилази да је професор Лековић дао немерљив допринос померању граница наших сазнања у области пародонтологије, проналаском бројних нових метода и њиховом широком применом у свету. Захваљујући томе, професор Лековић се афирмисао као врсан истраживач и научник, тако да је врло често предавач по позиву на најзначајнијим стоматолошким скуповима и конгресима (преко 100 предавања). Велико акумулирано искуство, знање и креативност,омогућили су професору Лековићу да оформи и међународни тим истраживача, који се данас сматра водећим из области пародонталне хирургије у свету.У свом креативном научном раду велику пажњѕ поклања усавршавању млађих кадрова и гајењу научног подмлатка. Најцитиранији је доктор стоматологије у Србији и Црној Гори, а његови резултати у науци достигли су реноме у свету најеминентнијих истраживача у стоматологији.