Проф. др Михајло М. Митровић

Проф. др Михајло М. Митровић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, хирург, рођен је 1938. године у Београду од оца Митра, професора хирургије и мајке Данице Димитријевић. Православне је вероисповести. Ожењен је и има двоје деце. Гимназију је завршио у Београду. Медицински факултет у Београду је уписао 1956. а дипломирао је 1963. Специјализацију опште хирургије је започео 1966. на Првој Хируршкој клиници у Београду. Специјалистички испит из опште хирургије је положио 1970. За асистента при катедри хирургије на Медицинском факултету у Београду изабран је 1971., за доцента 1978., за ванредног професора 1985., а за редовног професора 1991. године. Сада се налази на месту начелника Центра за ургентну хирургију Клиничког центра Србије у Београду.
Докторску дисертацију “Хируршко лечење ахалазије” је одбранио на Медицинском факултету маја 1977. На усавршавању је био на Институту за хирургију у Брауншвајгу (Немачка) 1973., на Институту за абдоминалну хирургију – Каролинска (Штокхолм) и у Хамерсмит болници у Лондону 1976., на оделењу за хирургију једњака у Бирмингему (Енглеска) 1980. и у St. Marks болници у Лондону 1982. На студијским боравцима био је у више болница у Великој Британији и САД 1984. и 1986. године.
Редован је члан Међународног удружења хирурга и Међународног гастро-хируршког клуба. Члан је хируршке секције, трауматолошке секције и секције за ургентну медицину Српског лекарског друштва. Редовни је члан медицинске академије СЛД; Председник је Трауматолошке секције Србије; Члан је Југословенског гастро-хируршког клуба и члан је председништва Удружења хирурга Југославије; Члан је одбора Српске академије наука и уметности за трауматологију у ванредним условима, као Одбор одељења медицинских наука.
Главни је и одговорни уредник југословенског часописа за ургентну хирургију и трауматологију ” CHIRURGIA URGENS “, члан је редакционог одбора европског часописа ” The European Journal of Emergency Surgery ” и редакционог одбора југословенског часописа ургентне медицине “Хало 94 Београд”.
Члан је Ротари клуба Београд “Сингидунум” и први саветник гувернера Peter Gut-а за Ротари фондацију за Југославију, где је задужен за хуманитарни рад.
Проф. Митровић је објавио преко 140 радова (70 радова је штампао у домаћим часописима у целини, 45 у домаћим часописима као сажеци; 24 рада је штампао у страним часописима као сажеци, 2 рада у иностраним часописима у целини. Учествовао је у писању 3 књиге, у једној је био главни и одговорни уредник, и објавио је две монографије. Био је ментор у више магистарских радова и докторских дисертација.
Научни допринос је посебно присутан у радовима из области хирургије једњака. Ахалазија као болест има посебно место, почев од докторске дисертације па кроз низ радова из ове области. Проблеми оперативне технике антирефлукс метода, компликације и реинтервенције код Хелерове операције. Такође, први у нашој земљи је публиковао радове о функционалној дијагностици (манометрија једњака итд.) код ахалазије. У својим радовима приказује веома студиозна истраживања у области акутних обољења панкреаса, посебно некротичног панкреатитиса.
Читав низ радова је посвећен питању лечења “тешко повређених и критично оболелих” који се као термин у нашој стручној литератури ургентне хирургије појављује све чешће захваљујући овим радовима. Значајно место у публикацијама заузимају политрауматизовани, као и ратне повреде, специјално обрађујући септичне компликације, као и после повреда органа трбушне дупље и грудног коша. Написао је монографију (са рецензијом) “Употреба шавног материјала у хирургији”, оригинална и прва публикација ове врсте у нашој земљи. Учествовао је као коаутор у два уџбеника хирургије са поглављима: “Хирургија медијастинума и дијафрагме” и “Хирургија слезине”. Главни је и одговорни уредник уџбеника “Основе ургентне медицине (хирургија-реанимација-геријатрија)”, уџбеника намењеног лекарима на специјализацији ургентне медицине. Одржао је 5 предавања по позиву у разним болницама у оквиру Медицинског факултета у Бангкоку и Сингапуру, и једно предавање у Кијеву. Носилац је научног пројекта “Траума у Југославији”. Био је уводничар на многим научним скуповима, састанцима и конгресима у земљи и иностранству.
Међу најзначајнијим публикацијама могу се издвојити: Докторска дисертација: Хируршко лечење ахалазије, Београд, 1977; Mitroviæ M, Šijaèki A: Prospective study of stress ulcer in politrauma treated with somatostatin, Journal of Emergency Surgery, 1995, 15 (4); Mitroviæ M, Šijaèki A: Chest trauma. Medical science of Israel, 1995; Основи хирургије, Медицинска књига, 1988, Поглавље: Хирургија медијастинума и дијафрагме (коаутор); Mitroviæ M, Šijaèki A, Lazareviæ D: Severe trauma in Yugoslavia; Emergency Surgery – CIC Edizioni Internazionali, 1996: 145-150; Bukumiroviæ V, Gvozdenoviæ M, Mitroviæ M et al.: Long term parenteral mutritious in a cave of complete small intestinal resection, Arch Gastroenterohepatol, 1998, 17: ; Ignjatoviæ S, Majkiæ -Singh N, Mitroviæ M, Gvozdenoviæ M: Diagnostic accuracy of C-Reactive protein and phospholipase A in prognosis of acute pancreatitis evaluated by ROC curve analisis, MEDLAB, 1997, 156: ; Ignjatoviæ S, Majkiæ-Singh N, Mitroviæ M, Gvozdenoviæ M: Clinical value of interleakin – 6 and tumor necrosis; Factor in prognosis of acute pancreatitis evaluated by ROC curve analysis. Balkan Journal of Clinical Laboratory, 1998, 2:88.
Поред наведених радова, Проф. Митровић је аутор и следећих публикација: Основи хирургије, Медицинска књига, 1993, поглавље: Слезина (као коаутор); Употреба шавног материјала у хирургији, Београд, 1993, (монографија са рецензијом); Основи хирургије, 1955, поглавље: Хирургија слезине; Основи ургентне медицине (хирургија-реанимација-геријатрија), 1955, (са сарадницима).
Носилац је ордена Светог Саве другог степена, који му је доделио Свети архијерејски сабор Српске православне цркве децембра 1997.