Проф. др Војислав М. Павловић

Проф. др Војислав М. Павловић, редовни професор Факултета ветеринарске медицине у Београду, рођен је 1950. године у Београду, од оца Милана и мајке Миленке Србљановић, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао на Ветеринарском факултету 1976.године. Прво је радио у Институту за медицинска истраживања, где се бавио проблемом токсоплазмозе. Године 1978. изабран је за асистента приправника на Катедри за породиљство, стерилитет и вештачко осемењавање домаћих животиња Ветеринарског факултета у Београду. Исте године уписује се на последипломске студије – магистратуру. Потреба увођења нових методологија у раду Катедре, упућује га 1980. у Школу за примену радиоизотпа у Винчи.
Магистарски рад: “Упоредно испитивање броја соматичних ћелија и бактерија у узорцима млека узиманим у различито време у односу на јутарњу мужу крава” одбранио је 1981., када је и изабран за асистента. Завршава два курса за радио имуна испитивања како би увео RIA методу у рутинску примену. Докторску дисертацију: “Испитивање фагоцитозне особености PMN леукоцита у млеку крава током естралног циклуса” одбранио је 1987. На место доцента изабран је 1988. године, за ванредног професора 1993, а за редовног професора 2001. године.
Југословенску школу за примену ултразвука у медицини, биологији и ветерини, завршио је 1995. г. због све већих захтева у домену дијагностике гравидитета и стерилитета домаћих животиња. Заједно са сарадницима, оснивач је првог кабинета за ултразвучну дијагностику у ветерини на просторима Југославије. Од 1997. г. је водитељ групе за ветерину и предавач у Југословенској школи за примену ултравука у медицини, биологији и ветрини.
Проф. Павловић је, од избора у звање доцента као ментор, извео 30 специјалиста, 9 магистара наука и 5 доктора наука, а сада руководи са 2 магистратуре и 3 доктората. Активно је укључен као руководилац или сарадник по темама у више научно-истраживачких пројеката који су се радили или се раде на Институту безбедности, код Војске Југославије, КЦС, ВМА и Ветеринарском факултету. Низ година руководи са више уговора и сарађује са привредом из области говедарства, коњарства и овчарства.
До сада је објавио преко 130 научних и стручних радова од чега је 20 пленарних реферата на међународним скуповима, 20 је штампано у иностраним часописима, а остали су публиковани у домаћим часописима. Објавио је и монографију под називом “Дијагноза гравидитета домаћих животиња” и уџбеник “Породиљство домаћих животиња” (у штампи).
Од стране Матичне комисије Академије ветеринарске медицине Српског ветеринарског друштва изабран је за једног од првих 15 редовних чланова Академије. Исте године уврштен је као једини ветеринар са ових простора у Europa guide Универзитета Алфор (Француска), као један од 3000 ветеринара света.
Предавања по позиву држао је на Ветеринарским факултетима у Старој Загори (Бугарска), Скопљу, као и на првом конгресу Аристотелас Универзитета из Солуна и Београдског Универзитета 1996. године. Један је од десет чланова издавачког савета међународног часописа ” Macedonian Journal of reproduction “. Главни и одговорни уредник је уџбеника: “Патофизиологија домаћих животиња” и практикума из патохистолошких вежби за студенте ветеринарске медицине. Члан је Извршног одбора Српског ветеринарског друштва и председник секције за ултразвучну дијгностику.
Радови проф. Павловића углавном се односе на проблематику маститиса, физиологију и патологију репродукције, ембриотрансфер, ултразвучне дијагностике и гинеколошко-аку- шерску науку и праксу. Радови који се односе на проблематику маститиса (пленарни реферати на симпозијумима ” Маститис и квалитет млека”, 1993. и 1996. године) дају значајне резултате код терапија у засушењу, а изузетно је важан рад који даје практична решења обележавања PMN леукоцита радиоактивним изотопом.
Проф. Павловић и сарадници су први код нас увели у праксу неуротерапију Имплентолом, у циљу сузбијања неплодности код крава и то код плоткиња, где до тада познате методе лечења нису дале резултате. Активно учествујући у савременим достигнућима репродукције крава, Проф. Павловић је освојио методологију трансфера ембриона ових животиња. Вишегодишња испитивања плодности великог броја крава и кобила на територији Србије дала су резултате који представљају основу за свеобухватни приступ лечењу неплодности и повећању производње млека и меса.
Веома распрострањена пракса Проф. Павловића у гинеколошко-акушерским захватима како на великим тако и на малим животињама, омогућила је постизање запажених резултата. Тако, резултати царског реза и акуширања код кобила са процентом успешности преко 70%, представљају изузетни прилог овој проблематици.
Проф. Павловић у свом магистарском раду”Упоредно испитивање броја соматичних ћелија и бактерија у узорцима млека узиманим у различито време у односу на јутарњу мужу крава” доказује да је најпогодиније узимање млека за бактериолошка и цитолошка испитивања непосредно пре муже. Узимањем узорака после муже, број леукоцита се повећава, а број бактерија смањује, те такав узорак не представља репрезент стања вимена.
Докторска дисертација “Испитивање фагоцитне способности PMN леукоцита у млеку крава током естралног циклуса” представља увођење, први пут код нас, нове методологије обележавања PMN леукоцита, и доказује прерасподелу леукоцита у организму у току естралног циклуса. Број леукоцита у вимену драстично је смањен, док је у кореспондентним крвим судовима утеруса значајно повећан.
Посебан прилог у ултразвучној дијагностици огледа се кроз његове радове који играју значјну улогу у развоју ове младе дијагностичке гране на нашим просторима. Његов допринос се огледа не само у приближавању ултразвучне дијагностике ветеринарској медицини, него и на прецизности појединих резултата који представљају основу како у раној визуализаццији ембриона, тако и у биометријским испитивањима ембриогенезе и гениталног тракта женки.
Поред доприноса за примену ултразвучне дијагностике у домену гинекологије, његови радови су акцентирани и на примену ултразвучне дијагностике органа абдомена, са посебним освртом на панкреас (са обзиром на чињеницу да је већ дужи низ година, у сарадњи са Институтом за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, члан мултидисциплинарног тима за трансплатацију овог органа).