Проф. др Милутин М. Ћировић

Проф. др Милутин М. Ћировић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, рођен је 1928. године у Београду, од оца Милисава и мајке Зорке Савић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1951. године, докторирао је на истом факултету 1957. са темом докторске дисертације: “Теорија уравнотежења платног биланса”. У школској 1957/58. био је на постдокторским студијама на Лондонској економској школи (LSE). Од 1949. до краја 1951. г. радио је на девизним пословима у Савезном министарству финансији и у Главној централи Народне банке Југославије. Од 1952. је стално запослен на Економском факултету у Београду у разним универзитетским звањима. За редовног професора изабран је 1970. године. Пензионисан је 1993. године. Сада је руководилац последипломских студија на Факултету за менаџмент Универзитета Браће Карић у Београду.

На Економском факултету је у оквиру редовних студија предавао предмете Монетарна економија и Банкарство, а на магистарским студијама предмете Монетарна стратегија, Међународне финансије и Банкарски менаџмент. Био је шеф Катедре за економску политику и развој као и продекан за наставу. Руководио је истраживачким програмима као и специјалистичким и иновационим курсевима из области монетарне економије, банкарства и финансија. Предавао је на последипломским студијама и на другим економским факултетима у претходној Југославији. Био је ментор или члан комисија за 150 магистарских теза и 40 докторских дисертација.

Професор Ћировић имао је низ значајних функција у стручним организацијама и државним органима. Био је члан Економског савета Савезног извршног већа, члан централне радне групе за израду Дугорочног програма економске стабилизације и председник радне групе за израду Антиинфлационог програма, члан Комисије за спровођење Дугорочног програма економске стабилизације, главни економски саветник Народне банке Југославије, председник Економског савета Савезне владе, члан управног одбора Беобанке, председник Економско-правног савета Војвођанске банке, специјални саветник Европског центра за мир и развој Универзитета Уједињених нација, члан Председништва Савеза економиста Југославије и члан Одбора за економске науке Српске академије наука и уметности. Био је члан неколико међународних група независних експерата.

Учествовао је са рефератима на бројним домаћим и међународним научним скуповима. По позиву је одржао специјално предавање на престижној Per Jacobssonovoj трибини (предавање је штампано на неколико светских језика), затим је учествовао на пет међународних научних скупова у организацији ECPD (Европског центра за мир и развој Универзитета Уједињених нација), са рефератима активно је учествовао на светском конгресу економиста у Монтреалу, на научном симпозијуму Међународне асоцијације економиста у Elsinore/Данска, на Конгресу пољских економиста у Варшави. Држао је предавања на Florida State University, Humboldt универзитету у Берлину, Економском факултету у Хамбургу, Универзитету Ломоносов у Москви, затим на конференцији високих функционера о банкарској и пословној сарадњи Југоисточне Европе одржаној у Атини итд. Као визитинг професор био је у неколико централних банака: Bank for International Settlements (Базел), Riksbank (Стокхолм) и Bank of England (Лондон). У земљи је – претежно са уводним рефератима – учествовао на већем броју научних скупова које су организовали Савез економиста Југославије, Научно друштво економиста Југославије, Српска академија наука и уметности   и ЦАНУ.

Био је члан редакционих одбора или савета часописа: Финансије, Југословенско банкарство, Економист, Економски анали, Development & South-South Cooperation.

Публиковао је књиге: Теорија уравнотежења платног биланса (1958), Новац и кредит (1966), Монетарни-кредитни систем (1976), Новац и стабилизација (1982), Монетарна економија (1987), Банкарски менаџмент (1995), Девизни курсеви (2000) и Банкарство (2001). Коедитор је две књиге на енглеском језику: (1) International Financing and Economic Development (1982) и (2) Financial and Banking System of Yugoslavia (1985). Поред тога, публиковао је 118 научних и стручних радова који су штампани у виду чланака у научним часописима или као делови књига. Знатан део ових радова штампан је на страним језицима – енглеском, француском, немачком, италијанском, шпанском и руском. У већем броју случајева ти радови су поднети као уводни реферати на научним скуповима и конференцијама.

Научни и стручни доприноси: Проф. Ћировић је критички анализирао новије теоријске концепте и оперативне процедуре у свету и проверавао могућности њихове примене или модификације у југословенским условима. У том смислу излазио је са оригиналним решењима на теоријском и примењеном нивоу. Његови радови битно су утицали на развој домаће теоријске мисли, а радови на страним језицима успешно су репрезентовали домаћу економску науку у свету.

На плану макроекономске стратегије значајне су његове софистициране анализе савремених макроекономских теорија (теорије рационалних очекивања, разних верзија кејнзијанске теорије). Разрадио је разне аналитичке варијанте инфлационих процеса као и адекватне варијанте дезинфлационе политике. Формулисао је оптималне критеријуме за прилив страног капитала у мање развијене земље у контексту одрживости токова репродукције финансијског капитала. Разматрао је формирање дужничке кризе земаља у развоју као и модалитете њиховог савлађивања.

Анализирао је савремене теорије формирања валутних криза (детерминистичке и стохастичке теорије) и развио једну нову теоријску конструкцију. Дао је суптилне анализе и оцене увези са процесима власничке трансформације уз коришћење искустава других земаља. Формулисао је критеријуме за утврђивање кредитног ризика пословних банака. Истраживао је процесе компјутеризације банака и њхове ефекте на нове облике организације и технологије банкарског пословања укључујући и увођење експертских система.

Признања: Редовни члан Научног друштва економиста Југославије, члан Академије економских наука СЦГ и члан Научног друштва Србије ( члан Председништва НДС ).

Одликовања: (1) Орден рада са златним венцем (1973) и (2) Орден рада са црвеном заставом (1985). Добитник је већег броја повеља, плакета и захвалница.