Проф. др Драгољуб Стојановић

Проф. др Драгољуб Стојановић

Правни факултет

Проф. др Драгољуб Стојановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, рођен је 1933. године у Београду, од оца Драгића и мајке Мирославе Пантић. Основну школу и гимназију учио је у више градова у Србији: Петровцу на Млави, Новом Пазару, Јагодини, Крагујевцу. Матурирао је 1952. године у Кагујевцу, и исте године уписао се на Правни факултет у Београду, где је дипломирао 1956. године са одличним успехом.  Каријеру је започео као асистент у Институту за упоредно право у Београду 1956., у коме је радио до 1960. године. Године 1960. десет месеци је провео као стипендиста Хумболтове фондације на Институту за страно и упоредно право у Хамбургу, код професора Ханса Делеа где је урадио докторску дисертацију «Позитивноправна ограничења приватне својине», коју је одбранио, по повратку из Хамбурга, на Правном факултету у Београду 1961. године. Године 1962. изабран је за доцента на Правно-економском факултету у Нишу, 1967. за ванредног професора, а за редовног професора на предмету Увод у грађанско и стварно право 1972, године. Године 1978. прешао је за редовног професора на Правни факултет у Крагујевцу.
На Универзитетима у Нишу и Крагујевцу обављао је следеће функције: два пута је био биран за декана на Правном факултету у Нишу у периоду 1974-1978., два пута за декана на Правном факултету у Крагујевцу 1980-1984., и два пута за ректора Универзитета у Крагујевцу 1084-1988. Добио је Октобарску награду града Ниша за научни рад 1965. године.
У иностранству је боравио више пута као стипендиста Хумболтове фондације, у Хамбургу 1960-1961., десет месеци, у Гетингену 1965. шест месеци, у Фрајбургу више пута по три месеца, такође у Минхену три пута, радећи на познатим научним институтима у СР Немачкој. Активно је радио на доношењу многобројних закона као члан комисије Савезне скупштине као што су Закон о основним својинскоправним односима и Закон о облигационим односима.
Учествовао је на многобројним међународним конгресима (два пута у Фиренци на Конгресу аграрног права као национални референт, на конгресима упоредног права, и последњи пут на Конгресу европског права у Бамбергу у СР Немачкој 1993. године).
Већ 12 година учествује на Копаоничкој школи природног права, са рефератима из области својине, где је уредник катедре “право на имовину”. Два пута је био руководилац научног пројекта – први пут се радило о пројекту “Тумачење уговора” за Републичку заједницу науке, а био је руководилац пројекта “Србија и европско право”, пројекат који је финансирало Министарство за науку Републике Србије.
Најважнија дела која је до сада објавио су два универзитетска уџбеника: “Увод у грађанско право” изашао у 9 издања, последње издање из 1996. стр. 416, и “Стварно право”, такође изашло у девет издања, последње издање 1998. године. Објавио је преко 100 чланака у нашим и страним часописима.
Осим тога објавио је неколико монографија: 1) “Позитивноправна ограничења приватне својине”, Београд, 1963. године; 2) “Грађанскоправна одговорност за атомске штете према трећим лицима”, Београд, 1965.; 3) “Одговорност за накнаду генетичких, анонимних и закаснелих атомских штета”, Београд, 1967. године; “Савесност и поштење у промету”, Београд, 1973. године; 5) ” Грађанскоправна средства у борби против загађивања ваздуха и воде”, Београд, 1975.; 6) “Тумачење уговора” , Београд, 1982.; 7) “Праведно право”, Београд, 1992. године. Од књига, несумњиво је најважнија “Право обезбеђења кредита” , Београд 1997. године.
У оквиру рада Копаоничке школе “Природног права” био је уредник Катедре “право на имовину”. Из области својинскоправних односа објавио је 13 реферата који скупа представљају више од једне монографије о својини, у којима су разматрани сви аспекти својине de lege lata и de lege ferenda, тако да је у области својинско-правних односа несумњиво утицао на развој ове важне области права, у којој је прдстављао једног од водећих експерата.
Као професор грађанског права на правним факултетима и Нишу, Крагујевцу и Београду био је ментор при одбрани великог броја магистарских и докторских дисертација, чиме је допринео формирању научног подмлатка из редова асистената на овим факултетима.