
Др Душан Динуловић
Медицински факултетДр Душан Динуловић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, рођен је 1929. у Градсковом, код Зајечара, од оца Станка и мајке Јелисавете Николић. Школовање је завршио у Зајечару а дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1955. Специјалистички испит из гинекологије и акушерства положио је 1962. При Катедри за Гинекологију и акушерство, изабран је за асистента 1962., за доцента 1976., ванредног професора 1982. и редовног професора 1988. године. Године 1976. као visiting professor борави 3 месеца у САД (Chapel Hill), а 1979. године проводи четири месеца у Паризу на усавршавању из микрохирургије репродуктивног система. Радећи на пројекту “Исход оперативних корекција на репродуктивном систему и вантелесне оплодње”, борави по месец дана 1986, 1989 и 1990. године у Паризу, Лондону и Бристолу.
Активни је учесник многих стручних састанака, конгреса и симпозијума из гинекологије и акушерства, стерилитета и фертилитета у земљи и иностранству. Хабилитирао је 1965. а докторску дисертацију, такође из стерилитета мушкараца, одбранио је 1976 у Београду. Одељењем оперативног стерилитета руководио је од 1976. године.
Био је шеф катедре из Гинекологије и акушерства; председник комисије за полагање специјалистичког испита из Гинекологије и акушерства, и ментор многобројних дисертација и магистеријума. ПредседникЈугословенске секције за стерилитет и фертилитет је од 1991. Члан је Светске здравствене организације; Интернационалног удружења за фертилитет и стерилитет (IFFS); Европског удружења за хуману репродукцију (ESHRE) и Медицинске академије Српског лекарског Друштва.
Објавио је 218 стручно-научних публикација од којих 67 у страним часописима, монографијама и зборницима. Обрађивана је шира проблематика гинекологије и акушерства, а посебно аспект брачне неплодности и решавање ове проблематике.
Од посебног значаја су радови: Role du reflux du sang menstruel dans la pathologie pelvienne; – Frequence du hydrosalpinx comme cause de sterilite et les resultat chirurgicale; – La place de la chirurgie des trompes dans le traitement de l’ infertilite; – L’ issue de grossesse apres les operations correctives sur l’ uterus et les trompes; – Diabetes mellitus and infertility in man; – Dysfonction ovarienne provoquee par des changements inflammatoire; – Gynecological aspect of sexuality in the elderly; – Induction o ovulation by metrodin in patients with polycystic ovarian di sease (PCOD); – Modern aspects of ovulation induction and ovarian hyperstimulation syndrome.
Проф. Динуловић је сарадник у француској медицинској енциклопедији ” Larousse “, у уџбенику “Акушерство”, књизи “Медицинска сексологија”, главни је уредник уџбеника “Опстетриција” и аутор уџбеника “Савремена гинекологија”, који је у штампи. Био је дуго времена члан Савета и редакције Југословенског часописа “Гинекологија и Опстетриција” и сарадник часописа “Српски Архив”.
Дуготрајним радом у области репрудуктивне микрохирургије допринео је развоју и заузимању одговарајућег места ове дисциплине у нашој средини. Репаративна хирургија репродуктивног система, упркос увођењу вантелесне оплодње (IVF) и микрофертилизације остаје и остаће незаменљив поступак у решавању инфертилитета. Увођењем лапароскопске експлорације мале карлице а потом и аспирација јајних ћелија, доприноси да се ова хируршка метода развија и у остале центре у земљи и унапреди до данашњих достигнућа. Један је од зачетника вантелесне оплодње и ембрио трансфера у нас. Својом дисертацијом даје оригиналне доказе да тестостерон у комплексном процесу сперматогенезе, своју биолошку функцију врши уз претходну конверзију у dihydrotestosterone (DXT) и тиме даје сопствени допринос у расветљавању ове проблематике.
Последње деценије, са достигнућима на пољу репродуктивне ендокринологије и увођењем “чистих” уринарних и рекомбинованих гонадотропина, као и гонадотропних агониста и антагониста, заузима видно место у одређивању тачних индикација и посебно рационалност ових хормона. Сумарно, својим практично-научним радом, допринео је развоју гинеколошко-акушерске доктрине, посебно репродуктивне физио-патологије и тиме одредио место ове дисциплине у нашим и светским оквирима.