Проф. др Манојло Маравић

Проф. др Манојло Маравић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Сарајеву, рођен је 1919. године у Дрежници, Општина Огулин, од оца Јована и мајке Саре Зрнић. Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Огулину, а више у Карловцу 1938. Након положене матуре у јесен 1938. године уписао је студије математике на Београдском Универзитету. Због напада Немачке на Југославију при крају III године прекида студије и враћа се у Дрежницу где се придружује борби против окупатора у којој учествује до краја рата. Године 1946 је као мајор ЈНА демобилисан је и вратио се у Београд где је 1947. дипломирао.

После дипломирања изабран је за асистента на математици на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду.
Године 1952. долази у Сарајево и ради на Грађевинском факултету. Докторирао је 1956. а докторска дисертација са темом “О једном поступку збирљивости дивергентних редова” објављена је у Зборнику радова САНУ 15, Математички институт, 1957. За ванредног професора на Грађевинском факултету у Сарајеву изабран је 1961. а за редовног 1967. Шездесетих година је гостовао на неколико Универзитета у свету, на студијском боравку у Лондону провео је 4 месеца, а од 1962. до 1964. предавао је на Картумском универзитету у Судану.
Две године је био гостујући професор на Wayne State University, Detroit, Mich. USA (1965-1967). Мада је добио понуду да трајно остане у САД, враћа се у Сарајево и ради на Грађевинском и Природно-математичком факултету до пензионисања 1979. године.
Проф. Маравић је до почетка рата 1992. године био редован члан Академије наука и умјетности БиХ и секретар Одељења техничких наука у два мандата. Био је члан Лондонског и Америчког математичког друштва. Био је председник Друштва математичара и физичара БиХ и члан Комисије за природно-математичке и техничке науке при Републичкој заједници за научни рад.
Добио је 1968. награду Веселин Маслеша, 1975. награду 27. Јул, за научни рад и награду ЗАВНО – БиХ-а 1988. године.
Објавио је више научних радова из области Fourier -ове анализе и из Теорије сумабилности. Године 1979. објавио је монографију “Сумабилност развитка по сопственим функцијама Laplace -ова оператора у n -димензионалном простору”.
Научна делатност проф. Маравића одвија се у области математичке анализе. Написао је око 35 научних радова и неколико стручних радова. Најзначајнији радови су: О једном поступку збирљивости дивергентних редова (докторска теза) – On an application of slowly oscillation functions – Примена елемената топлотног потенцијала простог и двојног слоја прорачуна нестационарних темепратурских поља у крутим телима нестационарне запремине (у коауторству) – Uber die Go x – Summierbarkeit der verallgemeinerten Fourier-Reihen.
Најважнији научни доприноси проф. Маравића, у оквирима математичке анализе, су бављење теоријом збирљивости и њеном применом на вишеструке Fourier -ове редове проучавајући још општије збирљивост развитка функције по сопственим функцијама Laplace -ова оператора у простору En. Пронашао је услове под којима ће збирљивост развитка бити локална особина функције коју развијамо (из класе L2) по сопственим функцијама Лапласова оператора у простору En.
Проучавао је збирљивост изводних вишеструких Фуриеових редова који се добијају сукцесивном применом Laplace-овог диференцијалног оператора на те редове. Проучавао је температурска поља у зони резања метала на основу примене топлотног потенцијала простора и двојног слоја. Резултати који су добијени прорачуном и експерименталним путем у доброј су сагласности.
Године 1992. одлази из Сарајева, као избеглица, и прелази у Београд, где је 2000. године и преминуо.