Проф. др Мила Стојнић

Проф. др Милосава – Мила Стојнић-Царичић рођена је 1924. године у Беранама. Матурирала је на Филолошком факултету у Београду 1949. године и докторирала 1968. године на истом факултету са тезом «Симболичка доктрина Андреја Белог» (ментор Сретен Марић).
Др Мила Стојнић је изузетно плодан и успешан наставно-научни радник. Била је асистент Института за источне и западне словенске језике и књижевност САНУ и у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора и изучавање страних језика (од 1949.).

Затим је 10 година као професор руске њижевности предавала на Вишој педагошкој школи у Београду, а потом на Филолошком факултету у Београду као ванредни и редовни професор предаје Руску књижевност XVIII и XIX века и историју руске цивилизације на редовним, постдипломским и специјалистичким студијама. Била је ментор при изради већег броја магистарских и докторских дисертација.
Др Мила Стојнић је славист-енциклопедист, зналац више великих европских језика. Била је управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду, председник Славистичког друштва Србије, Друштва за упоредно проучавање књижевности и председник Друштва за стране језике и књижевности Србије; члан је Европског друштва за културу (СЦГ). Међу признањима поменимо да је добитник медаље «А.С.Пушкин» Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (1990), медаље «Ђуро Даничић» Филолошког факултета у Београду (1999), Ордена рада са црвеном звездом (1988) и др. Добитник је награде Удружења преводилаца Србије (1984).
Поред више од 27 уџбеника и приручника и већег броја чланака и студија, расправа, критика, есеја који доносе нове резултате, осветљавања и оцене, од 1953-1999. године преко 180 библиографских јединица, др Стојнић објавила је и следећа крупнија ауторска дела : (1) Руска књижевност XX века, Сарајево, 1962. (Књига је оцењена као ретка у свету овога жанра која садржи и анализу естетичких погледа краја века и руске авангарде). (2) Руски писци XIX и XX века, књ. 1-2, Сарајево 1972-74. (ово је дело допринело «плурализму естетичких схватања српске русистике»). (3) Руска књижевност, књ. 1, 1976, књ. 2, 1978, Завод за уџбенике, Сарајево и «Нолит», Београд. Уредник и коаутор: (Књига је допринела да и наша земља у светским научним круговима постане позната по историјама књижевности). (4) Симболистичка доктрина Андреја Белог, Београд 1971. (Обрада теме има приоритет у светској науци). (5) Превођење књижевног текста, Београд 1980. (Компетентно међу првим код нас бави се теоријом превода). (6) Руска цивилизација, Београд 1994. (Прва књига ове врсте код нас). (7) Руско-српска књижевна преплитања, Београд 1994. (Компаративистичка распарава од средњег века до авангарде и међуратне књижевности, са поглављима о емигрантској књижевности код нас). (8) Руски авангардни роман, Београд 1995. (9) Обзорја руске мисли, Београд 1999. (Критичко излагање и оцена мисли шест руских филозофа).
Др Стојнић је била руководилац југословенског дела међународног пројекта Института за славистику и балканистику Руске академије науке и Матице српске «Руско-српске књижевне везе» и уредник неколико зборника радова са тог пројекта. Врло успешан истраживач и на књижевно-историјском пројекту Филолошког факултета у Београду.
Проф. др Мила Стојнић је свестран научник, књижевни историчар и компаративиста, културолог са снажном нотом филозофског захвата у својим анализама и синтезама, лингвиста и филолог широког и дубоког захвата. Научник међународног угледа запажен у раду међународних скупова у Риму, Павији, Москви, Падови, Бечу, Кракову и другим местима.
Њене списе поред високе научности одликује и широки хуманизам и интелектуална дубина. Многи њени радови су пионирски и уз то подстицајни, поготову што је она и критику с разлогом схватала и примењивала као стваралачки чин.