Др Мирољуб Ранчић

Др Мирољуб Ранчић, научни саветник Института друштвених наука у Београду, рођен је 1935. године у Параћину, од оца Тихомира и мајке Олге Пеливановић. Основну школу и гимназију завршио у Параћину. Студије географије завршио 1960. године на Природно-математичком факултету у Београду. Од 1961. године ради у Републичком заводу за статистику Србије као руководилац на обради пописа становништва. Године 1962. изабран је за асистента у Центру за демографска истраживања Института друштвених наука, где је и пензионисан 1995. године.
Завршио је постдипломске студије (смер. Становништво и насеља) на Природно-математичком факултету, 1967. одбранио магистарску тезу “Основне демографске карактеристике и структуре породица и домаћинстава у Југославији”, а 1972. г. докторску дисертацију под насловом “Фертилитет аутохтоног и мигрантског становништва у Југославији”. У звање научног сарадника биран је 1972. г., у звање вишег научног сарадника 1976. и у звање научног саветника 1984. године.
Краће време био је члан Колегијалног пословодног органа Института друштвених наука и управник Центра за демографска истраживања, председник Научног већа тог института и Научног већа Института за социјалну политику. Биран је за члана Међународне уније за научно истраживање становништва, Европског удружења демографа, Српског географског друштва, Статистичког друштва Србије, Друштва демографа Југославије, Одбора за становништво Српске академије наука и уметности, 1985. за члана Научног друштва Србије.
Професор је за предмет “Статистика становништва – демографија” на Вишој школи за статистику и информатику (1974-1990), по позиву држао предавања “Миграције становништва” у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.
Написао је уџбеник “Статистика становништва – демографија” за студенте Универзитета и “Демографија I” за средње образовање. Био је члан редакције часописа “Становништво” Центра за демографска истраживања Института друштвених наука и Друштва демографа Југославије.
Руководио је већим бројем пројеката: “Демографске карактеристике насеља у СР Србији”, “Становништво СР Србије – демографски и просторни развој”, “Демографски атлас Србије”, “Проблеми демографског развоја Србије”.
Делови студија у издању Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду: Шема рејона за демографска истраживања, део други, 1963; Скорашње и предстојеће промене у репродукцији и структури становништва СР Србије, део 10, 1963; Демографска кретања и пројекције становништва у Југославији, део 10 и 11 (ј), 1964; Миграције становништва Југославије, део V, 1971; Фертилитет становништва у Југославији, део 5, 1972; Развитак становништва Југославије у послератном периоду, део 5, 1974; Оцена поделе насеља на градска, мешовита и сеоска – теоријско методолошки аспекти, студија, 1975; Погледи на миграције становништва, уредник зборника и аутор уводног рада: Теоријске основе испитивања миграција, 1985.
Учествовао је на многим научним скуповима и објавио више чланака из области демографије, претежно у часопису «Становништво», између осталих: Концепције и проблеми развоја београдског региона, Становништво, бр. 2, 1967; Фертилитет и контрола рађања у односу на трајање брака, Становништво бр. 3-4, 1971; Проблеми усмеравања миграција радне снаге, Становништво 1-2, 1972; Запажања о променама и тенденцијама у најмањим асоцијацијама становништва Југославије, Цвијићев Зборник, САНУ, 1965; Неки демографски аспекти проучавања миграција у Југославији, Охрид 1973, штампано у Становништву 3-4 1973. и 1-2 1974; Influence of Rural-Urban migrations on Yugoslav Population, Лијеж, 1973; Унутрашње миграције и фертилитет становништва у Југославији, Зборник са саветовања о изградњи друштвених ставова о популационој политици у Југославији, 1973.