Проф. др Обрен Поповић

Проф. др Обрен Поповић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, рођен је у Београду 1934. године од оца Сретена, инжењера, и мајке Цвете Стефановић, доктора медицине, гинеколога. Школовање је завршио у Београду, дипломирао је 1959. године на Медицинском факултету са просечном оценом 9.5 и награђен као најбољи студент Универзитета у Београду те године. Био је асистент на Институту за патолошку физиологију  (1960-1963), а од тада је на Клиници за интерне болести КБЦ “Звездара” . Биран је за асистента (1970), доцента (1976), ванредног (1982) и редовног професора (1987) при Катедри интерне медицине. Био је начелник Центра за гастро-ентерологију и хепатологију, и саветник Клинике за интерне болести КБЦ “Звездара” у Београду.

Био је председник Удружења гастроентеролога Југославије, почасни члан Удружења патолога Југославије, члан СЛД, члан European Society for clinical investigation. Почасни је члан – British Society of Gastroenterology и члан Balkan Medical Union. Био је подпредседник Mediterranean Medical Society and Founding member.

Био је члан уређивачких Одбора 7 међународних и 3 домаћа медицинска часописа (Journal of Clinical Gastroenterology and Archives of Oncology). Био је главни и одговорни уредник часописа Archives of Gastro-entero-hepatology (1982 – 1997) као и часописа Zvezdara Clinic Proceedings, од 1995.

Држао је предавања по позиву на Медициниским факултетима у Енглеској (Birmingham), САД (Boston, Richmond, San Francisco). Учествовао је на бројним међународним скуповима са рефератима (и по позиву) и као члан научних одбора у више страних земаља. Држао је предаваља по позиву и на скупу Балканске Медицинске Уније (Ioannina, 1998), а био је и члан организационог одбора I Европске гастро-ентеролошке недеље у Атини 1988 године.

Професор Поповић је био руководилац већег броја научних пројеката, почев од 1976. године континуирано. Из тих истраживања проистиче највећи број његових публикација.

Публиковао је укупно преко 230 радова (18 у иностраним часописима, 5 у иностраним зборницима) и 5 монографија. Цитиран је у SCI преко 70 пута. Најважнији су следећи радови: Primary bile acid malabsorption: histologic and immunologic study in three patients – Iron absorption in normal and D, L-ethionine treated rats (коаутор) – Sarcoidosis and protein losing enteropathy – Ox bile treatment of severe steatorrhea after massive ileectomy (коаутор) – Giardiasis. Local immune defense and responses –A new approach to treatment of malabsorption syndromes by colostrum (коаутор) – Дигестивна семиологија.

Мећу бројним научним и стручним доприносима, Проф. Поповић је дао опис новог ентитета са дијарејом узрокованом жучним киселинама услед атрофије ресица слузнице илеума. Вршио је испитивање утицаја егзокриног панкреаса на апсорпцију гвожђа; истраживање цревног губљења протеина у саркоидози; дефинисање динамике поремећаја варења и апсорпције код болесница са карциномима гениталних органа лечених зрачном терапијом.

Посебно треба истаћи истраживања и прву успешну примену Holil – sarcosina, синтетске жучне киселине, у лечењу изражене стеатореје по опсежној илеектомији. Такође, треба истаћи прилоге познавању имунологије ламблијазе резистентне на нитроимидазоле, као и примену колострума у лечењу малапсорпционих синдрома.

Као најзначајнији доприноси Проф. Поповића могу се сматрати организовање и развој, првог до тада у нашој земљи, а и данас јединог, Центра за метаболичке поремећаје у оквиру гастроентеролошког одељења КБЦ “Звездара”. Исти центар је намењен и коришћен за дијагностику поремећаја варења и апсорпције, и хроничних дијареја, али првенствено за развој методологија истраживања и континуираног рада на научно-истрживачким пројектима од 1976. до данас.

Такође, значајно достигнуће тог рада је опис новог ентитета који се карактерише примарном атрофијом слузнице илеума, уз нормалну слузницу јејунума (Popović O. et al.: Primary bile acid malabsorption. Histological and immunological studies in three patients. Gastroenterology, 1987, 92:1851-1858). Касније су описани нови случајеви овог обољења у Француској (Hopital Bichat, Paris), као и код нас, са укупно 11 случајева (P. Martean et al: Primary ileal villous atrophy is often associated with microscopic colitis. Gut, 1997, 41:561-564).