Проф. др Ранка Куић

Проф. др Ранка Куић рођена је 1925. године у Сарајеву. После Филозофског факултета (германистика) у Београду (1951.),  III степен студија завршила је 1954. у Бристолу (Велика Британија) и докторат из књижевних наука стекла је  1954. године у Љубљани; има и научна звања научног сарадника Института лингвистике у Лондону, редовног члана Велшке академије у Великој Британији. Била је члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења књижевних преводилаца Србије, члан Међународног ПЕН-а (Лондон), члан Југословенско-британског друштва за науку и културу Југославије, члан Управе Шакспировог друштва, Београд, члан Свесловенског савеза у Београду; добила је место у Интернационалном регистру научних, књижевних и културних 2000 профила света (са седиштем у САД), итд.

            Поред предавања на југословенским универзитетима, била је гостујући професор по позиву на универзитетима у Прагу, Варшави, Кракову, Будимпешти, Амстердаму, Антверпену, Брну, Братислави, Лондону, Оксфорду, Бристолу, Бангору. . .

            Објавила је око 500 библиографских јединица (од тога 10 књига) научних, књижевних, историјскокњижевних расправа и студија. Велике успехе постигла је у афирмисању српске уметничке и народне поезије у свету (посебно Десанке Максимовић, Милоша Црњанског, Стевана Раичковића и др. преводима у стиховима са сликовима на енглески језик). Признати су јој многи научни радови из компаративистике (однос српске књижевности према европским литературама) где је открила многе врло значајне чињенице о односу древног келтског језика, велшанског, и српског, келтске културе и фолклора и српског. Открила је и доказала утицај српске народне поезије на велике  књижевнике света  (С.Т.Колриџ, Лонгфелоу и др.). Научно је доказала келтско порекло неких речи у словенској паралели неких значајних појмова у вези са српским фолклором и народном поезијом велшком и српском, српском и енглеском, српском и америчком, српском и холандском.

            Академик проф. др Ранка Куић, која за собом има 50 година књижевног и преводилачког и 40 година научноистраживачког рада (од дана када је добила прву награду Универзитета у Београду за научни рад),  афирмисала је, својим значајним научним резултатима, српску културу у европској и светској културној баштини.