Проф. др Стојан Новаковић

Проф. др Стојан Новаковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, рођен је 1919. године у Табановићу, од оца Драгољуба и мајке Томаније Павловић. Основну школу завршио је у Мионици, а гимназију са одличним успехом у Ваљеву 1938. године. После тога завршио Државну саобраћајну железничку школу 1940. са одличним успехом. Дипломирао на Економском факултету као ванредни студент са одличним успехом 1951. Докторирао на Економском факултету 1954.године одбранивши докторску тезу под насловом “Теоријске основе железничких тарифа и тарифске политике“.

Радну каријеру је започео на Југословенским железницама где је радио од 1940. до 1951.г. Од 1952. г.  до одласка у пензију 1984. г. био је на Економском факултету, у звању асистента,  доцента  ванредног професора и редовног професора (1965). Биран је за предмет Економика саобраћаја, коју је дисциплину формирао и први предавао. Предмет Економику Југославије предавао је и на Правно-економском факултету у Нишу, а на Саобраћајном и Грађевинском факултету предавао је Економику саобраћаја. У оквиру последипломске наставе држао је предавања на курсу Привредни развој, Економика саобраћаја, Економика туризма а на Саобраћајном факултету предавања из предмета Саобраћајна политика.

Био је члан Редакционог одбора – редактор за област саобраћај у Економској енциклопедији.

На Економском факултету у Београду био је  декан  (1971-1973), продекан (1961-1963), председник Скупштине (1970-1971), председник Савета (1980), шеф Катедре за економску политику, главни и одговорни уредник часописа “Економски анали”.

Професор Новаковић је боравио у иностранству на научном и стручном усавршавању  (Западна Немачка, САД,  Совјетски Савез) и на научним скуповима (Париз, Рим, Атина, Мадрид, Лондон, Салцбург, Минхен, Берлин). Био је стални члан Комитета за економска истраживања CEMT-а (Европске конференције министара саобраћаја у Паризу), и члан Савета Међународне асоцијације економиста.

Проф. Новаковић је обављао низ функција у државним и друштвеним органима. Био је први директор Саобраћајног института од његовог оснивања од 1961. до 1968.

Био је председник Савеза економиста Србије, председник Савеза економиста Југославије, почасни је члан Савеза економиста Србије, члан Научног друштва економиста, члан Југословенске академије економских наука.

Професор Новаковић је носилац Ордена рада са златним венцем (1973), Ордена заслуга за народ са златном звездом (1980), Ордена рада са црвеном заставом (1987).

Професор Новаковић је објавио велики број научних и стручних радова – највећим делом из домена економике саобраћаја и опште економске политике, неколико радова на страним језицима (енглески, француски), а уџбеник “Економика Југославије” преведен је на кинески језик.

Најзначајнији радови су: Економика саобраћаја (4 издања), Теоријске основе железничких тарифа и тарифске политике,  Transport development policy in Yugoslavie, Утицај транспортних трошкова на привреду (5 издања), Савремене концепције европске саобраћајне политике и стратегија развоја саобраћаја СР Југославије, Општи друштвени политички и економски услови у периоду изградње првих железница у Србији, “Екстерни трошкови саобраћаја – еколошки аспекти развоја саобраћаја и саобраћајне политике” (коаутор др О. Цветановић).