Др Жељко Чупић

Др Жељко Чупић научни саветник Института за хемију, технологију и металургију, рођен је 13. августа 1963. године у Београду, од оца Димитрија и мајке Љубинке Миливојевић. Основну школу завршио је у Железнику, а средњу Хемијску на Бановом брду, где је стекао диплому техничара за физичку хемију. Студије је уписао на Факултету за физичку хемију где је под непосредним руководством и менторством проф. Љиљане Колар-Анић и проф. Слободана Анића дипломирао 1989. године, магистрирао 1993. године и докторирао 1998. године одбранивши докторску тезу под насловом “Моделирање механизма осцилаторних каталитичких процеса са применом на реакцију разлагања водоникпероксида”,.

Од 1990. године непрекидно ради у Центру за катализу и хемијско инжењерство, Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) – и тo: у звању истраживач приправник од 1990 дo 1994. године, у звању истраживач сарадник од 1994 дo 1999. године, у звању научни сарадник од 1999 дo 2001. године, у звању виши научни сарадник од 2001 дo 2007. године, а од 2007 у звању научни саветник. Од 2010. године обавља функцију Председника Научног одбора ИХТМ.

Током октобра 2013. године у оквиру билатералног пројекта је на Хемијском одељењу Универзитета у Болоњи у Италији одржао серију предавања под заједничким насловом “Non-linear phenomena in chemistry and their analytical applications”. Током фебруара и марта 2013. године боравио је и у Каролинска Институту у Штокхолму у Шведској захваљујући стипендији Фонда Рајко и Мај Ђермановић и том приликом реализовао је сарадњу са Проф. Владаном Вукојевић и проф Ларсом Теренијусом на моделирању утицаја алкохола на ендокрини систем. У истом Институту је боравио и у фебруару 2018 године на основу Erasmus+ програма размене.

Крајем 2015. године изабран је за члана Јужнословенске академије нелинеарних наука, где од 2018. године обавља и функцију Научног секретара. Др Жељко Чупић је члан Председништва Друштва физикохемичара Србије (од 2003.) и у истом Друштву оснивач и Председник Секције за катализу (од 2002-2018) а од 2014. године и Секретар Друштва. На међународним конференцијама Друштва физикохемичара Србије из фундаменталне и примењене физичке хемије био је више пута члан Извршног комитета, Подпредседник (2008) и Председник Научног одбора и једaн од едитора Proceedings Physical Chemistry. У јуну 2014. године додељено му је и признање Заслужни члан Друштва физикохемичара Србије. У научном часопису Хемијска Индустрија Савеза хемијских инжењера Србије, др Ж. Чупић је члан Уредништва (од 2008), а од 2016. године и у часопису Reaction Kinetics, Mechanisms and Catalysis који издаје мађарска кућа Akadémiai Kiadó а штампа SpringerNature.

Бави се истраживањима у области Нелинеарних наука и Катализе, а посебно моделирањем сложених процеса. Ближе, његова истраживања доминантно обухватају феноменологију и теорију самоорганизационих система и њихове динамике: хомогених осцилатора (Bray-Liebhafsky и Белоусов-Жаботински) и биолошких осцилатора (Хипоталамо-хипофизно-адренални систем). У области катализе, осим осцилаторних реакција, посебно истражује катализаторе за парцијалне оксидације и хидрогенацију јестивих уља.

У периоду 2004-2005. године др Чупић је руководио националним  Пројектом 1807 (Синтеза, карактеризација, тестирање и моделовање хетерогених катализатора за парцијалне и потпуне оксидације органских једињења), а у периоду 2006-2010. године и Пројектом 142019 (Синтеза, карактеризација и тестирање каталитичких својстава специјално дизајнираних материјала). Учествовао је у раду на већем броју и других пројеката финансираних од стране Министарства за науку Србије, као и на билатералним пројектима међуакадемске сарадње са Бугарском (почев од 1999), Русијом (2000-2010) и Румунијом (2006). Такође је учествовао у раду TEMPUS PROJECT no 1234-92/2 (Nonlynear Dynamics in Chemistry and Biosciences, 1992-93). Као један од два представника Србије био је ангажован на COST пројекту CM0701 “Cascade Chemoenzymatic Processes – New Synergies Between Chemistry and Biochemistry” и на COST пројекту CM1304 “Emergence and Evolution of Complex Chemical Systems”.

Др Ж. Чупић је ангажован на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду као предавач на докторским студијама и као ментор докторских и магистарских теза, дипломских и мастер радова, као и семинарских радова. Коаутор је универзитетског уџбеника: Љ. Колар-Анић, Ж. Чупић, В. Вукојевић, С. Анић, Динамика нелинеарних процеса, Факултет за физичку хемију, Универзитет у Београду, 2011 (400 стр.)

Објавио је низ радова, од тога 5 поглавља у међународним и 3 у домаћим монографијама, 17 радова у врхунским међународним часописима, 44 рада у међународним часописима, 8 радова у домаћим часописима, преко 70 саопштења на међународним и преко 30 на националним научним скуповима. Био је предавач по позиву на више научних скупова, као и предавач у низу средњих школа и гимназија Србије и Истраживачке станице Петница у оквиру популаризације физичке хемије у организацији Друштва физикохемичара Србије и Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду.

Још током израде магистратуре др. Ж. Чупића, постојећи експериментални резултати и стечена знања у области моделирања механизма осцилаторне реакције Bray-Liebhafsky (БЛ), послужили су за развој јединствене методе за карактеризацију катализатора на основу пертурбације еволуције БЛ система у присуству катализатора. Приказ методе и преглед резултата карактеризације природног-ензимског и синтетичког-полимерног катализатора са Fe функционалном групом дати су у прегледном раду “Characterization of the Catalysts by Means of an Oscillatory Reaction” објављеном у монографији „Surfactant Science Series – Finely Dispersed Particles: Micro-, Nano-, and Atto-Engineering“, CRC Press – Taylor & Francis Group, Boca Raton London New York, (2006).

Методу Анализе стехиометријских мрежа (СНА), према поступку који је предложен од стране B.Clarke-a, Ж. Чупић је примењивао на анализу БЛ реакције, али и других каталитичких, биохемијских па и уопште динамичких система. Део ових резултата је приказан у раду “Modeling of the Complex Nonlinear Processes: Determination of the Instability Region by the Stoichiometric Network Analysis” у оквиру монографије под насловом Mathematical Modelling, Nova Science Publishers Inc., New York, (2011). Поред тога, могућности ове методе у моделирању сложених проблема, без ограничења на хемијске реакције, демонстриране су и на примеру модела тероризма (Nauka tehnika bezbednost, 2003, вол. 2, стр. 39-49.).

У оквиру Београдске групе за истраживање нелинеарних реакционих система, којој припада и Ж. Чупић као један од водећих истраживача, стечено знање у области теорије и моделирања динамичких система примењено је и у анализи биохемијских реакција ХПА осе. Постојећи модели овог неуроендокриног система су модификовани и на основу теорије стабилности динамичких система, као и применом нумеричке симулације, и показано је да је формирани модел погодан за описивање ултрадианских ритмова лучења хормона као и њиховог одговора на спољашње надражаје изазване нпр. употребом лекова, алкохола, хране богате холестеролом, као и њихове комбинације. Из ових истраживања је произашао низ радова објављених у истакнутим међународним часописима (нпр. Chaos 2016, вол. 26, стр. 033111). Показано је да низ наизглед збуњујућих и међусобно контрадикторних експерименталних резултата, може бити објашњен присуством и важном улогом унутардневних осцилација у динамици ХПА осе. Предложено је да се при дефинисању нових терапијских процедура убудуће узима у обзир и ова унутардневна динамика, као један од важних фактора утицаја.

Егзотична динамичка стања осцилаторних реакција, попут детерминистичког хаоса, интермитенци, осцилација мешаних модова, итд. била су током целе истраживачке каријере једна од основних тема у опусу др. Ж. Чупића. (Physical Chemistry Chemical Physics, 2008, Volume 10, Issue 38, pp 5848 – 5858; Helvetica Chimica Acta, 97 (2014) 321-333; MATCH Communications in Mathematical and in Computer Chemistry, 69 (2013) 805-830.) Откривене су правилности у смењивању периодичних и непериодичних стања при континуалним променама контролног параметра, и идентификован је механизам настајања сложених модова осциловања који укључује опис динамике на више временских скала.