Проф. Бранко Гавела

Проф. Бранко Гавела рођен је 1914. године у Босанском Петровцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1939. године. Од 1946. године до 1982. године радио је на Филозофском факултету у Београду, где је 1962. године изабран за редовног професора за наставне предмете Праисторијска археологија и Историја античке уметности. Био је управник Одељења за археологију, шеф катедре за праисторијску археологију, председник Српског археолошког друштва и Друштва за античке студије, управник Центра за археолошке студије. Почасни је члан Археолошког друштва Војводине. Био је извесно време и заменик директора Издавачког предузећа “Просвета”. У периоду од 1979-1981. година био је Декан Филозофског факултета у Београду.

            Као признати научни радник је члан и представник наше земље у Научном Савету едиције Centre National de la récherche Scientifique у Паризу. Држао је низ предавања на страним универзитетима и научним институтима.

            Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе:

            Објавио је преко 120 студија, уджбеника, расправа и чланака. Најзначајнији су: Праисторијска археологија (4 издања); Фидија – класична епоха грчке уметности; Етрурци, историја, уметност, култура; Историја, уметности античке Грчке и др. Такоће, објавио је и: Предања и знања о старом Балкану; Из дубине векова; Палеолит Србије и др.

            Најважнији научни доприноси:

            Његова активност је највише усмерена на истраживање и проучавање праисторијске и античке прошлости наше земље и балканолошких проблема у домену историографије, уметности, етнологије и опште културе, уметничке и књижевне баштине балканских народа.

            Нарочито су значајни, и у светској и у нашој науци признати и прихваћени, његови погледи на проблеме праисторијске и античке прошлости уопште, а посебно балканских земаља и народа. То се пре свега односи, на пример, на открића првих палеолитских станица, расправе о балканским Келтима и Илирима, о античкој уметности, о проблему порекла и јединства Индоевропљана, о келтским миграцијама у балканске земље, затим о споменицима грчко-египатског синкретизма у Југославији.

            Својим радовима је дао укупне врло значајне доприносе археологији, историји уметности и античкој балканологији.