Проф. др Александар В. Марковић

Проф. др Александар В. Марковић, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији, рођен је у Ћуприји 1924. године од оца Велимира и мајке Љубице Нинић. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту а матурирао 1943. са одличним успехом. Од 1944-1946. био је у војсци, а затим уписао Медицински факултет у Београду, који је завршио 1952. године. Исте године запослио се на тадашњој II Хируршкој клиници Медицинског факултета  и почео специјализацију из опште хирургије. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1958. године. За асистента приправника изабран је 1954., за асистента 1959., за доцента 1964., за ванредног професора 1973. и 1978. године изабран је за редовног професора при Катедри хирургије. Хабилитирао је на Медицинском факултету 1963. године а докторирао 1977. године.

Био је начелник одељења на II хируршкој клиници од 1958-1984. године, а саветник од 1984-1989. године.

У више наврата боравио је у иностранству на стручно-научном усавршавању. У 1957. години провео је пар месеци на Интерној клиници (Prof. Felinger) и Хируршкој клиници (Prof. Shenbauer) у Бечу, изучавајући проблем конзервативног и оперативног лечења обољења периферних артерија. По повратку у земљу увео је методу конзервативног лечења инсуфицијентне периферне циркулације, путем интраартеријских инфузија код Биргерове болести. Крајем 1957. и у 1958. био је на усавршавању у Стразбуру, у Француској (Prof. Fontaine), и у својству асистента радио на одељењу за кардиоваскуларну хирургију. Проводи неко време и у болници Brousser (Prof. Mateille i Prof. Dibost), проучавајући проблематику вантелесне циркулације. На постдокторским студијама у Лондону, 1980. године провео је два месеца у болницама: Hammersmith, St. Mary, St. Marc and Gay’s  hospital.

Такође, посетио је многе познате хируршке центре (Будимпешта, Праг, Братислава, Варшава, Минхен, Келн, Милано, Торино, Барселона, Мадрид, Копенхаген, Лондон, Париз, Токио, Кијото и др.).

Био је активни члан Српског лекарског друштва (СЛД), и као предавач одржао бројна предавања у многим  подружницама по унутрашњости. Од 1959. до 1962. био је секретар хируршке секције СЛД, а затим више пута и члан Управног одбора секције. Био је члан Управног одбора канцеролошке секције СЛД а од 1973-1977. био је председник хируршке секције СЛД. У истом периоду био је и потпредседник Удружења хирурга Југославије.

Члан је: Медицинске академије СЛД, Удружења хирурга Југославије, Хируршке и кардиолошке секције СЛД, Међународног хируршког друштва, Међународног друштва за дигестивну хирургију, Међународног друштва за кардиоваскуларну хирургију и Балканске медицинске уније.

За своје успехе у стручном и научно-истраживачком раду награђен је Повељом СЛД (1972), Плакетом СЛД (1973), Плакетом Удружења хирурга Југославије (1973), Плакетом Медицинског факултета (1989), Повељом гимназије у Ћуприји (1979) и Повељом Организационог Одбора “Светски здравствени плакат” (1992).

Проф. Марковић је публиковао преко 220 радова, од чега 40 у иностранству. Аутор је 80 научних радова, 100 стручних радова, 40 саопштења, 2 књиге и 2 уџбеника хирургије. Своју научну делатност остваривао је кроз учествовање или руковођење са 4 научна пројекта. Посебно је интересовање усмерио у проучавању хипотермије, вантелесне циркулације, трансплантације органа. Битно подручје преокупације је било и периферна циркулација, односно реваскуларизација, посебно у домену доњих екстремитета. Интензивно је изучавао питања везана за опсежне ресекције на интестиналном тракту, посебно на дебелом цреву. Експериментално и клинички је изучавао проблематику у вези са хроничним и акутним опструкцијама на дебелом цреву што је детаљно изложио у својој докторској дисертацији.

У току целокупног свог радног стажа, бавећи се клиничком и експерименталном хирургијом, проучавао је разну актуелну проблематику и као хирург, наставник и научни радник учествовао је у разради многих проблема из хирургије који су обрађивани на II Хируршкој клиници Медицинског факултета у Београду, а који имају посебан значај јер представљају пионирске радове у нашој земљи.

Као наставник Медицинског факултета, са пуно одговорности и љубави, прилазио је студентима и максимално се трудио да им на што приступачнији начин пренесе градиво из хирургије. Био је доследан и дисциплинован у раду, али се трудио да буде адекватно принципијелан, због чега су га студенти ценили и поштовали.

Треба истаћи и то, да се проф. Марковић перманентним усавршавањем трудио да овлада новинама и проблемима са којима се сусретала хируршка научна мисао, те да је студиозним радом и упорношћу акумулирао велико медицинско знање. Доследан својим принципима, сем наведених активности у клиничком, наставном и посебно научно-истраживачком раду, био је веома активан у раду СЛД-а, посебно хируршке секције.