Проф. др Борисалав Вујадиновић

Проф. др Борисалав Вујадиновић, рођен је 1922. године у Петроварадину, од оца Владислава и мајке Иванке Глигоријевић. Дипломирао је на Медицинском факултету 1950. године. Специјализацију опште хирургије обавио на тадашњој II хируршкој клиници у Београду, да би се касније претежно бавио кардиоваскуларном хирургијом. За асистента Медицинског факултета у Београду је био изабран 1954. године а за редовног професора 1973. године. На последипломским студијама из васкуларне хирургије боравио у Француској, на хируршкој клиници Медицинског факултета у Strasburg -у., радећи са чувеним др Fontaine-ом. На усавршавању из кардиохирургије је боравио у САД, на хируршкој клиници Baylor University, Houston, Texas.

            Био је шеф Катедре за хирургију на Медицинском факултету у Београду, Председник Удружења хирурга Југославије, Председник Медицинске Академије Српског Лекарског Друштва, док је у иностранству био члан Internacional Society of Surgery, Societé de Chirurgie Francaise, Societa Italiana da Chirurgia (почасни члан), Deutsche Gesellschaft fur Chirurgie. Био је активни члан Commite permanent de chirurgie d’urgence, Почасни члан чехословачког хируршког друштва и турског трауматолошког и ортопедског друштва.

            Био је члан редакције часописа Journal des Maladies vasculaires, члан редакције часописа International Journal of Angiogia. Био је национални делегат у European Society for Cardiovascular Surgery. Добитник је награде Српског лекарског друштва за животно дело за 1988. годину и седмојулске награде Србије за 1983.годину, за допринос развоју хирургије.

            Као позвани предавач реферисао је на старним скуповима своја искуства о удаљеним рецидивима после операција каротидних артерија. Предавао је на Медицинском факултету у Београду, поред редовних студената, и на последипломској настави, као и на бројним међународним симпозијумима и конгресима.

            Председавао је округлом столу на тему “Ургентност у хирургији желуца” на VI европском Конгресу ургентне медицине 1987. године у Милану и са темом “Ургентност у кардиохирургији” на VII конгресу у Страсбургу, 1989. године. Био је председник VI европског Конгреса за ургентну хирургију у Дубровнику.

            Аутор је и коаутор 362 стручна и научна рада, од којих је 76 објављено у иностранству и то: на међународним конгресима 38, и у међународним стручним часописима 38 радова. Као коаутор је сарађивао у публиковању 6 књига: Општа медицина – Хирургија – Ургентна хирургија – Дијагностички лекарски приручник – Дијагностички критеријуми оцене радне способности – Савремена исхрана. Посебно су значајни његови радови: Autovenous transplantation of periferal arteries by-passing the knee; хирургија дијафрагме; наша искуства са аорто-коронарним by-pass-ом.

            Међу првима у нас је обрадио у целости хирургију дијафрагме. Увео је у свакодневну хируршку праксу, у абдоминалној хирургији – трункалну ваготомију са антректомијом у лечењу улкуса дуоденума; операцију трансплантације танког црева по Henley -у после субтоталне гастректомије и методу тоталне колектомије код улцеро-хеморагичног колитиса; у васкуларној хирургији – методу отворене ендартеријектомије са patch графтом у лечењу стеноза и тромбоза артерија; успешно оперативно лечење стенозе arteriae carotis отвореном ендартериектомијом са аутовенским patch графтом; уграђивање аортореналног аутовенског by-pass графта код реналне хипертензије.

            Успешно је извршио прву ресекцију и реконструкцију трауматске анеуризме торакалне аорте; прву операцију трансплантације аутовенског феморо-поплитеалног by-pass графта испод колена код запушења артерије поплитее. У кардио-хирургији је увео у нашу свакодневну праксу примену биолошке валвуле, код оболења митралног и аортног ушћа. Остаће запамћен као врсан кардиоваскуларни хирург, који је увео бројне новине у нашу хируршку средину.