Проф. др Борислав Благојевић

Проф. др Борислав Благојевић је рођен у Ваљеву 1911. године. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1933. године, а докторирао 1934. За редовног професора изабран 1951. године. На Правном факултету имао је разне и значајне функције. Седам година био је ректор Београдског универзитета, од 1956. до 1963. године. Био је оснивач Југословенског библиографског института и његов директор од 1950. до 1961.године, као и главни уредник Библиографије Југославије. Такође, био је 1956. године оснивач Института за упоредно право, и од те године његов директор.

            Био је редовни члан Међународне академије за упоредно право, и председник Међународног удружења за правне науке. Почасни доктор Универзитета у Француској, Пољској и Белгији. Вршио је више значајних јавних функција. Од 1963. до 1971. године био је правни саветник Савезног секретаријат за иностране послове. Од 1971. до 1973. године био је судија Уставног суда Југославије.

            Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе односе се на велики број монографија, студија, универзитетских уџбеника, као и научних саопштења на научним скуповима, чланака у научним часописима и прилога у научним зборницима, од којих је велики број публикован у иностранству. Многи на француском, у највећем броју, а неки су преведени и на друге велике светске језике.

            За свој плодоносни и успешни научни рад, добитник је многих награда, повеља и јавних признања. Био је главни редактор и сарадник у Правној енциклопедији.

            Из огромног публицистичког опуса професора Благојевића тешко је издвојити неколико најважнијих радова. Примера ради, могу се поменути: Уговори по пристанку – Начела приватног процесног права – Правни положај државних привредних предузећа – Уговор о научно-истраживачком раду – Међународно приватно право – Наука о држављанству – Систем извршног поступка – Наследно право, и многи други.

            Најважнији научни допринос: Са преко 200 научних студија и чланака, који су објављени у југословенским и страним часописима, на српском, француском, немачком, енглеском, руском, италијанском, јапанском, шпанском и бугарском језику, извршио је снажан утицај на нашу правну мисао и дао значајне доприносе нашој правној литератури.

            Његова научна интересовања простирала су се на веома широко правно подручје, на велики број научних дисциплина. Писао је у области упоредног права и међународне унификације права; у области међународног приватног права; у области наследног права, у области грађанског права; у области привредног права; у области породичног права, опште теорије права и филозофије права; у области грађанског судског поступка и радног права; у области римског права; у области политичког система, библиографије, у области универзитетске проблематике.

            Може се рећи да ни један од наших правника није писао у такорећи свим областима права, као што је то професор Благојевић радио, а да је при том у свим тим областима имао значајне радове, који су отварали проблеме, давали луцидне правне анализе, или пак предлагали решења. Његови доприноси у области међународног приватног права, грађанског права, наследног права и привредног права остаће значајни у нашој правној мисли.