Проф. др Димитрије Вученов

Проф. др Димитрије Вученов

Проф. др Димитрије Вученов

Филолошки факултет

Проф. др Димитрије Вученов рођен је 1911. године у Вуковару. Студирао је југословенску књижевност и дипломирао на Филозофском факултету у Загребу 1935. године. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1954. године. На Филолошком факултету у Београду се налазио од 1947., где је постигао и највише звање редовног професора. Био је Декан Фололошког факултета, Универзитета у Београду, а вршио је и многе друге функције на факултету. Био је веома ангажован на друштвеним пословима и имао многе јавне функције. Био је у више мандата, председник Просветног савета Србије, члан и председник Друштва за српско-хрватски језик и књижевност СР Србије. Биран је за дописног члана Словенске академије знаности ин уметности у Љубљани.

            Учествовао је на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству са својим рефератима и научним прилозима. Сарађивао је у Енциклопедији Југославије. Објавио је око 300 стручних и научних радова, претежно у стручним часописима. Радио је у сарадњи са другим ауторима читанке за све разреде гимназије.

            Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе:

            Проф. Вученов је дао своје доприносе у домену којим се он бавио првенствено својим критичким огледима о низу наших писаца, затим својим зборницима књижевних радова наших књижевника и великим бројем својих читанки. Отуда је тешко издвојити неколико посебних радова, јер је за проф. Вученова карактеристично да је великим бројем мањих радова о појединим писцима дао свој допринос историји наше књижевности.

            Најважнији научни доприноси:

            Научни доприноси проф. Вученова се налазе на две суштинске линије његовог рада: на линији критичке историје књижевности и на линији књижевног васпитања и образовања младих. Ту се пре свега мисли путем читанки за средње школе, чија је концепција, састав и избор научно и естетски заснован на оригиналан и изузетно успешан начин.

            Његове књижевне критике имају једну специфичност његовог научног приступа, научне методологије, праћене личном креативном естетском компонентом.