Проф. др Драгослав Јанковић

Проф. др Драгослав Јанковић рођен је 1911. године у Лесковцу. Гимназију је учио у Београду; на Правном факултету у Београду дипломирао је 1936. године. Пре рата, чиновник Привилеговане аграрне банке у Београду. На Правном факултету је од априла 1940, осим за време рата. Докторат историјских наука стекао на Правном факултету у Београду 1949, са тезом о политичким странкама у Србији деветнаестог века. За редовног професора био је изабран јануара 1960; дугогодишњи шеф Катедре за историју државе и права. Током 1974/75. и 1975/76. године био је Ректор Београдског универзитета.

Учествовао је у оснивању и раду Историјског друштва Србије и Савеза историјских друштава Југославије, Историјског института САНУ, Архивског савета Србије и Југославије. Био је управник Историјског одељења Института друштвених наука, члан Комисије ЦК СКЈ за историју, секретар Националне комисије СФРЈ за историјске науке, главни уредник Енциклопедије Југославије за Србију.
Носилац је Октобарске награде (1967) и Седмојулске награде (1980). Одликован је Орденом рада са црвеном заставом, Орденом заслуге за народ са златном звездом, француским одликовањем Légion d´honneur, Commandeur. Био је дописни члан ЈАЗУ и члан Савета Републике.
Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе:
Стручно-научне доприносе професор Јанковић је почео да објављује 1935. Библиографија његових радова садржи око 150 наслова. Захвата националну правну и политичку историју, нарочито XIX и XX века. Помно је обрађивао државноправне и друштвене проблеме Првог српског устанка и потоње Србије, српске правне споменике, политичке установе и развојне линије локалне самоуправе у Србији.
О свему томе, особито сведоче његове следеће опсежне студије: Правитељствујушчи совјет – Српска држава првог устанка – друштвени и политички односи у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца уочи стварања Социјалистичке радничке партије (комуниста) 1. XII 1918 – 20. IV 1919. – Југословенско питање и Крфска декларација 1917. – Србија и Југословенско питање 1914-1915. – Збирке историјске грађе француска штампа о Првом српском устанку – Грађа о стварању југословенске државе (коаутор) – Записници седница Министарског савета Србије 1915-1918 (коаутор) – Уджбеници о државноправној историји југословенских народа.
Најважнији научни доприноси:
Проф. Јанковић је објавио значајан ревалоризаторски посао на подручју националне правне и политичке историје XIX и XX века. И то, не само критиком затечених налаза, већ и градњом нових мисли и система размишљања – уз откривање и научно-критичну употребу раније неискоришћених или једнострано тумачених архива.
Последњих двадесетак година интензивно је проучавао проблематику стварања прве заједничке државе југословенских народа. Много чим је обогатио изучавање југословенског питања. Отуда је и настао вишеслојан, научно утицајан и коришћен Јанковићев опус о многим питањима, противречностима и излазима југословенства. Стварајући тај опус, подвргао је обради све битне друштвене силе, грађанске и радничке покрете и међу првима – на многим тачкама и први – учинио да темељна питања стварања прве југословенске државе добију научно поуздано објашњење и решење.