Проф. др Драгослав Митриновић

Електротехнички факултет

Проф. др Драгослав Митриновић рођен је 1908. године у Смедереву. Дипломирао је математику 1932. године на Филозофском факултету у Београду, а 1933. докторирао на истом факултету. До 1946. године био је професор реалке и гимназије, а од 1946. ванредни професор Филозофског факултета у Скопљу. Од 1951. године био је ванредни професор, а од 1956. године редовни професор Електротехничког факултета у Београду. Један је од оснивача Филозофског факултета у Скопљу (1946), иницијатор и уредник више математичких часописа и серија.

Оснивач је и председник Друштва математичара и физичара Македоније, потпредседник Савеза друштава математичара и физичара Југославије, члан Управе друштва математичара и физичара Србије. Покренуо је и организовао научни рад из математике на више факултета (Београд, Ниш, Скопље, Чачак). Члан је Научног Друштва Србије од његовог оснивања 1969.

Најважнији радови којима је утицао на развој науке и праксе:

Објавио је у земљи и иностранству око 400 радова, од тога преко 260 научних у реномираним часописима (списи Академија наука у Паризу, Бриселу, Торонту, Бечу, Милану, Венецији, часописи универзитетских и математичких Друштава).

Радови у којима су објављени његови најважнији резултати су: Analytic Inequalities (монографија) – Recent Advances in Geometric Inequalities (коауторство; монографија)- The Cauchy Method of Resideus (коауторство; монографија) – Means and Their Inequalities (коауторство; монографија). Митриновићеви научни радови и монографије цитирани су, примењивани или даље разрађивани у преко хиљаду чланака и монографија објављених у нашој земљи и иностранству.

Најважнији научни доприноси:

Главни доприноси Проф. Митриновића су из диференцијалних једначина (интеграција помоћу квадратура и, специјално, Riccati-јева једначина, нови методи за решавање неодређених диференцијалних једначина), из теорије неједнакости (нове неједнакости, посебно неједнакости о срединама), из специјалних функција (Стирилингови бројеви), из комплексне анализе (унивалентне функције), из функционалних једначина (решења неких важних типова ових једначина).