Проф. др Јелена Даниловић

Правни факултет

Проф. др Јелена Даниловић је рођена у Зрењанину, школовала се у Љубљани и Београду, где је завршила Гимназију и Правни факултет. Говори и пише: француски, немачки, руски, енглески, словеначки и италијански језик. Влада класичним и средњевековним латинским језиком и знањем палеографије. Радила је у Министарству спољне трговине ДФЈ до укидања министарства 1951. године, да би наредне године била изабрана за асистента на Правном факултету у Беогаду, на предмету Општа историја државе и права код професора Алберта Вајса.

Годину дана касније због реорганизације наставног плана премештена је као асистент на предмет Римско право. Докторску дисертацију под насловом “Облигациони уговори у дубровачком праву до 1356. године” радила је више од годину дана у самом Дубровнику, изучавајући, на основу архивског материјала, утицаје римског и средњевековних права у Италији на дубровачко право и рад дубровачке канцеларије. После студијског боравка у Италији (Торину) у трајању од годину дана, одбранила је докторску дисертацију у септембру 1958. године са одликом, пред петочланом комисијом којом је председавао проф. Михаило Константиновић.

За доцента је изабрана 1959. године, за ванредног професора 1962. године, а за редовног професора 1970. године. У међувремену је као стипендиста Фондације “Хумболт” провела више од годину дана код професора Макса Казера у Хамбургу, држећи, поред осталог и предавања студентима прве године на немачком језику. Учестовла је скоро сваке године са рефератима на неком од скупова која су организовала међународна друштва за правну историју, у разним местима Европе, од Ирске до Италије.

Осим на матичном факултету у Београду, предавала је Римско право на факултету у Новом Саду – деветнаест година; Римско право и Националну правну историју у Подгорици – скоро петнаест година. Предавала је краће време у Сплиту, Приштини и Нишу. Предавала је три месеца у Холандији као гост холандске владе (у Лаидену, Гронингену и Амстердаму).

Била је ментор и учествовала је у одбрани преко двадесет докторских и већег броја магистарских дисертација. На последипломским студијама у Београду, поред курсева из римског права, држала је и курсеве: “Савремени правни системи”, “Шеријатско право”, Развој природног права од Хуга Гроција до грађанских кодификација у XIX веку”, “Велики правни системи и грађанско право” и др.

По одласку у пензију наставила је да се бави научно-истраживачким и преводилачким активностима, као овлашћени судски тумач.

Због ширине истраживаних тема, радови су груписани у три тематске целине, везане за средњевековно дубровачко, српско средњевековно и црногорско право. Од важнијих књигa издвајамо:

Популарне тужбе од римског до савремених права. Београд, 1968: 248.
Љ. Кандић, Ј. Даниловић: “Историја Правног факултета 1808-1905”; Завод за уџбенике и наставна средства – Београд, књига, 1997: 498;
Ј. Даниловић – О. Станојевић: Текстови из римског права. Београд, издање, 9. издање, 1996: 275.
Ј. Даниловић – “Историјско правне студије”, књига, Подгорица, 2002:
Приредила и написала предговор за “Општи имовински законик за књажевину Црну Гору и изабрана дјела”, Подгорица, Издавач: “Унирекс”, Београд, 1998:

Од близу 80 објављених радова издвајамо:

– О правној природи и развоју установе “аптаги” дубровачког права, Историјски часопис САНУ, XII-XIII (1963), стр. 30-90;

– Репресија у дубровачком праву XII и XIII века. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, VI (1972) стр. 275-295.

– О најмањим односима у Дубровнику у XIII и XIV веку. Анали Правног факултета у Београду, Београд, 4 (1961) стр. 724-734.

– Sur le contrat de cambium et de la lettre de change a Raguse au XIV sicle. Annales de le Faculte de droit et des sciences economiques de Toulouse, Toulouse, Tome XVIII fasc. 1 et 2, 1970: 383-393.

– Статут града Новог Брда из 1412. године”, Анали Правног факултета у Београду, 1990: 40.

– “Српски грађански закон и римско право”, САНУ, књига 118, (Одељење друштвених наука), Београд, 1996: 49-67.

– “Својина у Друштвеном законику према рукопису Манастира Режевићи” за САНУ,

– Значај дела В. Богишића за данашње право и правну науку”.

Зборник Правног факултета, Подгорица, 1999: 7-17.

– “Мираз у обичајном праву Паштровића”, Издавач: Историјски институт Црне Горе, 1999: 351-369.

– “О одредбама Законика обшчег црногорског и брдског које нису биле преузете у Законик књаза Данила”, ЦАНУ, Подгорица, 2000: 9-24.

Проф. Даниловић има одреднице sub nome у Енциклопедијама Југославије, “Српске историографије” и “Српског народа”.

Члан је Одбора САНУ за издавање споменика српског права и Државног архива Црне Горе, као редактор критичког издања которског Статута. Члан је Савета часописа “Архив за правне и друштвене науке” које издаје Удружење правника Србија и Црна Гора и члан Уређивачког одбора првог кола библиотеке “Класици југословенског права” у издању “Службеног листа СРЈ”.

Члан је неколико међународних научних друштава, као што је: “Societé d’ histoire de droit antoquite”, Европско друштво за историју античких права, Брисел; ” Societé d’ histoire de droit francais et etranger” Париз, и ” Societé d’ histoire de droit Јеаn Bodin”, Брисел.

Њен научни опус показује изузетну ширину интересовања, почев од Римског права, разних периода и области правне историје, до расправа о савременом праву и правној теорији.