Проф. др Катарина Ж. Исаковић

Проф. др Катарина Ж. Исаковић, редовни професор Фармацеутског факултета у Београду у пензији, рођена је у Лалићу (Војводина) 1926. године од оца Живојина Милина и мајке Зорке Ковачић. Гимназију је учила у Сомбору, Новом Саду и Бечеју, матурирала 1947. Исте године уписала се на Медицински факултет у Београду на коме је дипломирала 1953. У току студија, као одличан студент награђивана је три пута. Одбранила је 1962. докторску дисертацију “Улога Фабрициусове кесе у стварању антитела у пилића“, из области имунологије.

У периоду од 1953.-1956. године била је асистент приправник на Институту за хемију Медицинског факултета у Београду, а затим је изабрана за асистента у Заводу за Микробиологију и имунологију Фармацеутског факултета у Београду. На овом факултету остаје до одласка у пензију 1992. године. Изабрана је за научног сарадника 1965., 1971. за вишег научног сарадника, 1974. за ванредног и 1977. године за редовног професора. Дала је велики допринос у оснивању и развоју Центра за имунолошка истраживања у Београду у коме је радила од његовог оснивања 1972. до одласка у пензију. После пензионисања и даље ради у Центру као саветник у научном раду све до 1997. године. Била је управник Завода за микробиологију и имунологију Фармацеутског факултета (1985-1992) и директор Центра за имунолошка истраживања од 1985. до 1990. године. Као директор, проширила је Центар просторно и кадровски што је условило увођење нове савремене проблематике.

У току 1963. и 1964. године била је на усавршавању у САД, у Одељењу за микробиологију Јелског Медицинског факултета. На краћим студијским боравцима била је у лабораторији Prof. J.Brachet-a на Слободном универзитету у Брислу, Белгија (1960); на курсу “Биолошка активност имуноглобулина” који је организовала Светска здравствена организација у Лозани, Швајцарска; и (1972) учесник курса за наставнике имунологије, у организацији Светске здравствене организације у Хелсинкију и Лами у Финској.

Члан је НДС-а од 1974. године; Друштва имунолога Југославије од 1968. године (оснивач Друштва); Америчког друштва имунолога од 1965; Међународног друштва за развојну и упоредну имунологију од 1975. У друштву имунолога Србије и Југославије била је благајник, затим секретар и председник. Била је представник у Скупштини Међународне уније имунолошких друштава и члан Међународне комисије за стандардизацију у области имунологије. Целокупна научна активност односи се на фундаментала истраживања из имунологије.

Укупно је публиковала 195 научних радова, од тога 150 у водећим међународним часописима: J. exp. Medicine, Nature, European J. Immunology, J. Immunology, Immunology, Science, J. Neuroimmunology, Clin. And Exp. Immunology, Immunopathology и др. Коедитор је књиге “Microenviromental Aspects of Immunity” Plenum press, 1972. и коаутор књига “Основи имунологије” штампарија Фармацеутског факултета, 1979; “Имунологија“, Практикум, 1992.; са сарадницима је написала поглавље “Имунологија” (стр. 171-269) у књизи “Имунологија са епидемиологијом“, 1979.

Одржала је предавања по позиву у научним институцијама Чехословачке, Финске, Швајцарске, Румуније и САД, и уводна предавања на научним скуповима; “Имунолошки аспекти леукемије” у Будимпешти; “Тимус и сазревање лимфоцита”, Европски конгрес имунолога у Загребу и “Лимфоцити хроничне лимфоцитне леукемије”, научни међународни скуп у Дубровнику. Такође, држала је предавања по позиву на научним скуповима у нашој земљи. Научна активност обухвата неколико области имунологије: имунологија птица, онтогенеза имунолошке реактивности, старење имуног система, аутотолеранција и аутоимуност, функционална повезаност имунског система, нервног и ендокриног система, и малигни лимфоцити: леукемије и лимфоми.

Радећи у САД, на Јелском Универзитету, прва је показала да тимус сисара има битну улогу у настајању имунолошке толеранције (J.Exp.Med., 1965). Годину дана касније, са сарадницима, указује на значај тимуса у настајању Мyастхениа-е гравис и аутоимуности уопште (Ann. N. Y. Acad. Sci.,1966). Касније, њена група истраживача у сарадњи са научним радницима Института за неурологију КЦС, први описују промене у кортикалним епителним ћелијама тимуса у болесника са Миастенијом гравис (J. Neuroimmunology, 1989) и указују на могући поремећај у селекцији тимоцита што би за последицу могло имати аутореактивност уместо аутотолеранције.( Clin. Immunology and Immunopathology, 1981).

Иста група аутора показује да епителне ћелије кортекса и медуле тимуса имају различиту улогу у патогенези Myasthenia-e gravis (J. Biochemistry, 1991). Међу првима у свету изучава Фабрициусову кесу у плића, а касније и тимус, и резултате ових истраживања са сарадницима објављује у Nature, 1963. и у Intern. Arch. Allerhy, 1964. Прва са сарадницима саопштава да бурза није неопходан орган за стварање антитела (Nature, 1966). и да у бурзи постоје и тимус-зависни лимфоцити (Folia Biol., 1977). Значајни резултати су добијени после уклањања примордијума бурзе у току ембриогенезе, као и после ембрионалне тимектомије (Immunology, 1977; Exp. Hematology, 1976; Eur. J. Immunology, 1975).Малигни лимфоцити хроничне и акутне лимфоидне леукемије били су дуже времена њен научни интерес.

За научни рад додељена јој је Седмојулска награда 1981. године. Добитник је повеље СО Вождовац за 1989. годину, за успешно руковођење Центром за имунолошка истраживања. Добитник је Признања Савеза лекарских друштава Југославије (за развој имунологије), и Захвалнице Заједнице медицинских научних установа за допринос у раду.

Проф. Исаковић усмерава свој рад и ка подизању младих имунолога. Под њеним руководством одбрањено је 11 магистарских радова и 14 докторских дисертација. Залаже се за развој имунологије кроз Заједницу медицинских научних установа, и Фонд за научни рад (фундаментална истраживања). Била је члан бројних комисија ових организација. Од 1986-1990. године била је координатор макропројекта Имунологија, као и многобројних подпројеката. Била је члан Савета Републичког и Савезног ГИБИТ-а, а на Фармацеутском факултету председник комисије за научни рад.