Prof. dr Katarina Ž. Isaković

Prof. dr Katarina Ž. Isaković, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu u penziji, rođena je u Laliću (Vojvodina) 1926. godine od oca Živojina Milina i majke Zorke Kovačić. Gimnaziju je učila u Somboru, Novom Sadu i Bečeju, maturirala 1947. Iste godine upisala se na Medicinski fakultet u Beogradu na kome je diplomirala 1953. U toku studija, kao odličan student nagrađivana je tri puta. Odbranila je 1962. doktorsku disertaciju “Uloga Fabriciusove kese u stvaranju antitela u pilića“, iz oblasti imunologije.

U periodu od 1953.-1956. godine bila je asistent pripravnik na Institutu za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, a zatim je izabrana za asistenta u Zavodu za Mikrobiologiju i imunologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Na ovom fakultetu ostaje do odlaska u penziju 1992. godine. Izabrana je za naučnog saradnika 1965., 1971. za višeg naučnog saradnika, 1974. za vanrednog i 1977. godine za redovnog profesora. Dala je veliki doprinos u osnivanju i razvoju Centra za imunološka istraživanja u Beogradu u kome je radila od njegovog osnivanja 1972. do odlaska u penziju. Posle penzionisanja i dalje radi u Centru kao savetnik u naučnom radu sve do 1997. godine. Bila je upravnik Zavoda za mikrobiologiju i imunologiju Farmaceutskog fakulteta (1985-1992) i direktor Centra za imunološka istraživanja od 1985. do 1990. godine. Kao direktor, proširila je Centar prostorno i kadrovski što je uslovilo uvođenje nove savremene problematike.

U toku 1963. i 1964. godine bila je na usavršavanju u SAD, u Odeljenju za mikrobiologiju Jelskog Medicinskog fakulteta. Na kraćim studijskim boravcima bila je u laboratoriji Prof. J.Brachet-a na Slobodnom univerzitetu u Brislu, Belgija (1960); na kursu “Biološka aktivnost imunoglobulina” koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija u Lozani, Švajcarska; i (1972) učesnik kursa za nastavnike imunologije, u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije u Helsinkiju i Lami u Finskoj.

Član je NDS-a od 1974. godine; Društva imunologa Jugoslavije od 1968. godine (osnivač Društva); Američkog društva imunologa od 1965; Međunarodnog društva za razvojnu i uporednu imunologiju od 1975. U društvu imunologa Srbije i Jugoslavije bila je blagajnik, zatim sekretar i predsednik. Bila je predstavnik u Skupštini Međunarodne unije imunoloških društava i član Međunarodne komisije za standardizaciju u oblasti imunologije. Celokupna naučna aktivnost odnosi se na fundamentala istraživanja iz imunologije.

Ukupno je publikovala 195 naučnih radova, od toga 150 u vodećim međunarodnim časopisima: J. exp. Medicine, Nature, European J. Immunology, J. Immunology, Immunology, Science, J. Neuroimmunology, Clin. And Exp. Immunology, Immunopathology i dr. Koeditor je knjige “Microenviromental Aspects of Immunity” Plenum press, 1972. i koautor knjiga “Osnovi imunologije” štamparija Farmaceutskog fakulteta, 1979; “Imunologija“, Praktikum, 1992.; sa saradnicima je napisala poglavlje “Imunologija” (str. 171-269) u knjizi “Imunologija sa epidemiologijom“, 1979.

Održala je predavanja po pozivu u naučnim institucijama Čehoslovačke, Finske, Švajcarske, Rumunije i SAD, i uvodna predavanja na naučnim skupovima; “Imunološki aspekti leukemije” u Budimpešti; “Timus i sazrevanje limfocita”, Evropski kongres imunologa u Zagrebu i “Limfociti hronične limfocitne leukemije”, naučni međunarodni skup u Dubrovniku. Takođe, držala je predavanja po pozivu na naučnim skupovima u našoj zemlji. Naučna aktivnost obuhvata nekoliko oblasti imunologije: imunologija ptica, ontogeneza imunološke reaktivnosti, starenje imunog sistema, autotolerancija i autoimunost, funkcionalna povezanost imunskog sistema, nervnog i endokrinog sistema, i maligni limfociti: leukemije i limfomi.

Radeći u SAD, na Jelskom Univerzitetu, prva je pokazala da timus sisara ima bitnu ulogu u nastajanju imunološke tolerancije (J.Exp.Med., 1965). Godinu dana kasnije, sa saradnicima, ukazuje na značaj timusa u nastajanju Myasthenia-e gravis i autoimunosti uopšte (Ann. N. Y. Acad. Sci.,1966). Kasnije, njena grupa istraživača u saradnji sa naučnim radnicima Instituta za neurologiju KCS, prvi opisuju promene u kortikalnim epitelnim ćelijama timusa u bolesnika sa Miastenijom gravis (J. Neuroimmunology, 1989) i ukazuju na mogući poremećaj u selekciji timocita što bi za posledicu moglo imati autoreaktivnost umesto autotolerancije.( Clin. Immunology and Immunopathology, 1981).

Ista grupa autora pokazuje da epitelne ćelije korteksa i medule timusa imaju različitu ulogu u patogenezi Myasthenia-e gravis (J. Biochemistry, 1991). Među prvima u svetu izučava Fabriciusovu kesu u plića, a kasnije i timus, i rezultate ovih istraživanja sa saradnicima objavljuje u Nature, 1963. i u Intern. Arch. Allerhy, 1964. Prva sa saradnicima saopštava da burza nije neophodan organ za stvaranje antitela (Nature, 1966). i da u burzi postoje i timus-zavisni limfociti (Folia Biol., 1977). Značajni rezultati su dobijeni posle uklanjanja primordijuma burze u toku embriogeneze, kao i posle embrionalne timektomije (Immunology, 1977; Exp. Hematology, 1976; Eur. J. Immunology, 1975).Maligni limfociti hronične i akutne limfoidne leukemije bili su duže vremena njen naučni interes.

Za naučni rad dodeljena joj je Sedmojulska nagrada 1981. godine. Dobitnik je povelje SO Voždovac za 1989. godinu, za uspešno rukovođenje Centrom za imunološka istraživanja. Dobitnik je Priznanja Saveza lekarskih društava Jugoslavije (za razvoj imunologije), i Zahvalnice Zajednice medicinskih naučnih ustanova za doprinos u radu.

Prof. Isaković usmerava svoj rad i ka podizanju mladih imunologa. Pod njenim rukovodstvom odbranjeno je 11 magistarskih radova i 14 doktorskih disertacija. Zalaže se za razvoj imunologije kroz Zajednicu medicinskih naučnih ustanova, i Fond za naučni rad (fundamentalna istraživanja). Bila je član brojnih komisija ovih organizacija. Od 1986-1990. godine bila je koordinator makroprojekta Imunologija, kao i mnogobrojnih podprojekata. Bila je član Saveta Republičkog i Saveznog GIBIT-a, a na Farmaceutskom fakultetu predsednik komisije za naučni rad.