Проф. др Милан Војновић

Институт за межународну политику

Проф. др Милан Војновић је рођен 1940. године у Сарајеву. Отац Душан, био је официр у чину пуковника и публициста, а мајка Љубица, рођена Четић, домаћица. Основно и средњешколско образовање стекао је у Чачку и Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1964. а магистрирао на истом факултету 1969. године. Докторску дисертацију је одбранио на Социолошкој катедри Филозофског факултета у Београду 1973. Од 1969. године запослен је у Институту за међународну политику и привреду у звањима научног сарадника, вишег научног сарадника и научног саветника. На Машинском факултету у Београду изабран је 1974. за доцента, а 1982. године за ванредног професора. Наставничку делатност наставио је од 1990. на Рударско-геолошком факултету у Београду. У звање редовног професора изабран је 1992. године. Био је шеф Кабинета за Науку о друштву Рударско-геолошког факултета у Београду.

Обављао је безмало једну деценију експертске послове за институције наше земље у УН и УНЕСКО. Представљао је младе Југославије 1960. године на Herald Tribune Forume-у. У студијске сврхе боравио је у САД и Холандији. Обишао је 25. земаља на четири континента.

Др Милан Војновић је учествовао у реализацији великог броја научних пројеката, а једним бројем је и руководио. Сарађивао је у изради Социолошког лексикона и Политичке енциклопедије. Био је члан редакција часописа «Гледишта», «Култура», и «Међународни проблеми» и главни уредник «Прегледа светске привреде». Члан је редакције «Весника», листа УУПНС. Од оснивања Задужбине Андрејевић, заменик је председника редакцијског одбора библиотеке «Dissеrtatio«

Др Војновић је био потпредседник Удружења универ-зитетских професора и научника Србије. Добитник је Годишње награде УУПНС « Плакета проф. др Војислав К. Стојановић»

У опусу др Милана Војновића је укупно 160 радова. Објавио је 14 књига, а написао је и 10 обимних студија, од чега 5 заједно са истраживачким тимовима којима је руководио. Поднео је 24 реферата на научним скуповима, а од тога 8 на међународним, одржаним у Софији, Будимпешти, Амстердаму, Солуну, Цавтату, Загребу. Објавио је 70 чланака у часописима, књигама и зборницима, од којих један број у иностранству.. Такође је израдио 7 студијских огледа. Има 11 објављених прилога на научним расправама на округлим столовима као и 29 осталих разнородних радова ( чланци, прикази и сл.).

У нашој научној јавности појавио се запаженим радовима о омладини, особито појавама њеног социјалног раслојавања и њеној улози у друштву. Докторском дисертацијом Социјализам и револуционарна акција – оглед о односу бланкизма и марксизма ( Институт за међународну политику и привреду -ИМПП, Београд, 1975.) дао је допринос изучавању ране социјалистичке традиције у Француској, особито осветљавањем њених несумњивих демократских видова.

Др Војновић је први у нас почео темељно да изучава транснационалне корпорације и њихове социјалне и економске ефекте, однос транснационалног капитала и неразвијених друштава, као и ефекате деловања страних фирми у Југославији.

У књигама Мултинационалне компаније (Танјуг, Београд 1974.), Транснационалне корпорације (ИМПП и Привредни преглед, Београд, 1977.), Земље у развоју и транснационалне корпорације (ИМПП и Танјуг, Београд, 1979.), Светска доминација крупног капитала (ИМПП и Export press, Београд, 1981.) др Војновић се посветио проучавању веома комплексних питања са којима се суочавају не само теоријска мисао, већ и савремене државе и друштва. При томе он је давао и сопствене концепције о низу контроверзних питања, па и о још недовољно артикулисаним тенденцијама у глобалним кретањима капитала и о његовом значају не само у економији него и у политици и социјалном развоју савременог света. У књигама Амерички капитализам (ИМПП и Пословна политика, Београд, 1984.), Савремени капитализам (ИМПП и ИИЦ ССО Србије, Београд, 1986.) и Дијамантски сјај капитализма (Научна књига, Београд, 1990.) др Војновић је дао значајан прилог анализи битних видова америчког капитализма, његове структуре као и утицаја на извесне трансформације саме Америке, а и на развој и односе у савременом свету; прогностички је оцртао тектонске промене у савременом свету у последњој деценији, при чему је савремени развој потпуно верификовао дата предвиђања.

Најзначајнији део научног опуса др Милана Војновића представљају његове књиге посвећене проблему егзистенције српског народа: Препород српског народа (Мимико, Београд, 1993.) , Кобно осипање српског народа (Прометеј, Београд, 1995.), Испражњена Србија (Мимико, Београд, 1997.), Замирање Србије (Мимико, Београд, 1998.) и Срби на раскршћу (Независна издања Слободан Машић, Београд, 2002.). Овим књигама учинио је значајан подухват научног расветљавања неповољних социјалних кретања у српском народу. Мисаоне ослонце у својим студијама потражио је у баштини невеликог броја научника и мислилаца који су уочили ране знаке пропадања српског народа, у првом реду Ђорђа Натошевића, Јована Скерлића и др., као и у делима књижевника који су писали о декадентним појавама у Срба. Др Војновић је указао на разлоге појава знакова дегенерације у ширим слојевима народа, што је раније било карактеристично за део нашег грађанског и интелектуалног слоја. Особито је др Војновић допринео разумевању демографског проблема у крилу српског народа. Треба истаћи и његов значајан допринос карактерологији Срба.

За потребе наставе објавио је, са групом аутора , зборник Друштвено-економске теме (Машински факултет 1981.), уџбеник Социологија (Прометеј, Београд , 1994.) и скрипта, са проф. др Д.Миловановићем, Увод у научно-истраживачки рад (РГФ, Београд, 2000. ).