
Проф. др Миодраг Ж. Симоновић
Медицински факултетПроф. др Миодраг Ж. Симоновић, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији, рођен је 1927. године у Крушевцу, од оца Животија и мајке Десанке Мишић. Основну школу и гимназију завршио у Крушевцу, где је и матурирао 1946. године са одличним успехом. Завршио је два факултета: Медицински и Машински. Примљен је на Клинику за Оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Медицинскког факултета Универзитета у Београду, где је провео читав радни век. После завршене специјализације 1959. године биран је за асистента, а касније сукцесивно за доцента, ванредног и редовног професора. Одбранио је прву докторску дисертацију из области Оториноларингологије на Универзитету у Београду 1963. године са мултидисциплинарном темом: “Механика кретања течности у лабиринту под дејством термичких фактора“. При томе су бројна медицинска и техничка испитивања делимично морала да се врше у иностранству.
Професор Симоновић је оснивач аудиолошког одсека Клинике и његов шеф све до пензионисања 1992. године. Водио је редовну и последипломску наставу, углавном из ове области и у оквиру бројних сродних специјалности, не само у Београду већ и на факултетима у Сарајеву, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Приштини. Био је ментор и председник испитних комисија бројних магистарских радова и докторских дисертација на различитим факултетима широм наше земље. И даље учествује на бројним међународним скуповима и конгресима, као и на пројектима и студијама, нарочито где је поред медицинских потребно познавање математичких, физичких и техничких проблема.
Биран је на многе функције на ОРЛ клиници и Медицинском факултету, као и у стручне републичке и градске комисије из области медицине и аудиологије, у више њих и као председник. Био је и председник ОРЛ секције Српског лекарског друштва, један од оснивача и председник Секције за аудиологију и фонијатрију Удружења ОРЛ Југославије и члан Матичне комисије за оснивање Дефектолошког факултета. У три међународне научне и стручне асоцијације је представник наше земље: Интернационалном бироу за Аудиологију (BIAP), Европској федерацији аудиолошких дрштава (EFAS) и Интернационалном друштву аудиолога (ISA). Посебно признање за дугогодишњи научни рад исказано му је избором за почасног члана Француског ОРЛ друштва 1995. године. Члан је Уредништва најстаријег и најпознатијег медицинског часописа у нас – Српског архива за целокупно лекарство.
Стручни и научни боравци у иностранству су реализовани у преко 20 земаља. У неколико највећих центара Француске боравио је 1960-1961 преко годину дана, где је великим делом обрадио своју докторску дисертацију и за добијене резултате добио титулу “Assistant étranger”. У САД је боравио три пута по 1 до 3 месеца као visiting professor на више универзитета и износио резултате својих истраживања. Активно је учествовао на преко стотину домаћих и страних конгреса и симпозијума, на некима председавао, посебно на једној седници I Европског конгреса ОРЛ у Паризу.
Објавио је до сада 241 научни и стручни рад, од чега 112 у међународним часописима и зборницима интернационалних конгреса и симпозијума, 4 у Научном прегледу, самостално или као први аутор.
Проф. Симоновић је обрадио пет великих вишегодишњих научно-истраживачких пројеката, при чему је у свима био главни истраживач. Од њих, три су пројекта била домаћа, финансирана од стране Републичке заједнице науке Србије, и то: “Корелација поремећаја функције органа слуха и равнотеже код периферних и централних лезија, процена инвалидности и могућност рехабилитације“, обрађиван у периоду 1976-1980. године; “Проучавање индикативних тестова осетљивости на буку и избор ефикасних заштитних мера“, обрађиван 1981-1986. године; “Могућност превенције инвалидности, оцена радне способности и рехабилитација особа изложених деловању буке и вибрација великог интензитета“, обрађиван у периоду 1986-1990 године; два следећа пројекта су међународна, али координирана и вођена од стране Проф. Симоновића, а финансирана од странеЈугословенско-Америчког заједничког фонда, и то: “Методологија ране дијагностике и рехабилитације деце са конгениталним оштећењем слуха“, пројекатЈФП 609 од 1985-1998. год.; “Методологија ране дијагностике и рехабилитације оштећења слуха у деце“, пројекатЈФП 864 у периоду 1989-1992. године.
Резултати истраживања наведених у насловима пројеката обрађиваних током скоро две деценије дали су оригиналне и суштинске доприносе у тој области науке и праксе. Послужили су као основа и за бројне студије које су делимично још у току, а подробно су изнети у књигама, монографијама и зборницима, што је много пута цитирано у домаћој и страној литератури, као на пример: Аудиологија – самостална монографија аутора, прва те врсте у нашој земљи, Универзитет у Београду, 1977. 483 страна, 501 слика; Бука, штетна дејства, мерење и заштита – монографија за коју је Проф. Симоновић са сарадницима добио Октобарску награду Београда 1982. године, 296 страна, 312 слика; Механика кретања течности у каналима унутрашњег ува и проблем равнотеже, студија више аутора у оквиру радова Српске академије наука и уметности са осветљавањем проблема из разних аспеката. Глас САНУ, Београд, 1987, 25, 1-44;
Дванаест предавања Проф. Симоновића објављених у 12 Зборника Југословенских и међународних саветовања: Заштита од буке и вибрација у животној и радној средини, Београд, 1978-1989.; Цитат најпознатије француске енциклопедије “Encyclopedie medico-chirurgicale” у свом тому посвећеном оториноларингологији, а у поглављу “Examen vestibulaire”, наводи радове Проф. Симоновића као јединог југословена и подвлачи значај његовог научног доприноса; четири рада Проф. Симоновића, штампана у Научном прегледу Научног друштва Србије, навођена су много пута у магистарским и докторским тезама као основни постулати за даљу обраду, а исто тако и у студијама из ових области.
Професор Симоновић је до сада примио укупно 26 домаћих и страних признања, повеља, плакета, диплома и захвалница, међу којима су Октобарска награда Београда 1982. године, Диплома о избору за почасног члана Француског ОРЛ друштва, повеље Медицинског и Дефектолошког факултета у Београду, Плакете ОРЛ секције и Српског лекарског друштва, Диплома Секције за аудиологију и фонијатрију Удружења ОРЛ Југославије и друге.