Проф. др Павле М. Миличић

Датум рођења: 12.4.1934. (вероватније 12.4.1932.), село Унач, Општина Плужине, Црна Гора

Дипломирао је математику на ПМФ-у Београду 1958.г.

Магистарски рад је одбранио 1965. г. (руководилац академик С. Аљанчић ).

Године 1970. одбранио је докторску дисертацију (руководилац С. Курепа из Загреба).

Школске 1958/59. г. радио је као професор гимназије у Никшићу, а 1959.г. изабран је за асистента на Катедри за математику ПМФ-а у Београду. За доцента на ПМФ-у (предмети Функционална анализа и Математика I) изабран је 1971.г. За ванредног професора, за исте предмете, изабран је 1978. г., а за редовног професора, за исте предмете изабран је 1985. г.

У звању предавача предавао је предмете: Математика I, Математика II, Математичка анализа I, Математичка анализа II, Аналитичка геометрија, Комплексна и функционална анализа, Диференцијална геометрија и Функционална анализа.

Више од 20 година је референт америчког часописа  Mathematical Rewiews у коме је приказао више од 40 научних радова математичара разних земаља. Члан је Америчког математичког друштва.
Област његове научне делатности је углавном Геометрија Банацхових простора. Објавио је 46 научних радова у домаћим и страним часописима. Већина објављених радова су позитивно приказани у познатим светским реферативним часописима. Неки његови резултати су укључени у 2 домаће и 4 стране монографије.
Од 34 стручна рада која је објавио, 12 су уџбеници који су више пута поново издавани. „Збирка задатака из више математике I“ (коаутор М. Ушћумлић), прво издање 1963. г., штампана је у 22 издања са укупним тиражом око 120 000 примерака.

П. М. Миличић је 1970. г. у својој докторској дисертацији, показао да се у широкој класи нормираних простора, који не морају бити ни глатки, помоћу Gâteaux-овог извода норме, на јединствен начин, може дефинисати један тзв. полускаларни производ. Назвао га је, по Gâteaux-у, г-функционал.
У монографији  Semi-Inner Product and Applications (Nova sciance Publ Inc Published, 2004/02) од Север С. Драгомира приказани су неки Миличићеви резултати везани за г-функционал. Тако четврта глава носи наслов Semi-Inner Product in the Sence of Miličić. У њој су приказане главне особине простора типа (Г), које је Миличић дефинисао користећи  г-функционал. Осим тога, у истој монографији, параграф  9.2 носи наслов Orthogonality in the Sence of Miličić а параграф 10.2  је насловљен са The Case of Miličić Orthogonality.

Познату Riesz-ову теорему о репрезентацији ограничених линеарних функционала преко скаларног производа у Хилбертовим просторима, (када ју је открио, Riesz је написао да се сва теорија Хилбертових простора може извести из те теореме), Миличић је уопштио  на Банахове просторе.
Ову његову теорему шпански математичар Victor Manuel Onieva, у свој монографији (на шпанском) »Operadores adjuntosy diagramas de estados en analisis funcional« (Univerzidad de santander 1980.) користи и цитира као теорему Riesz -Миличића, што је за Миличића велика част, ако се има у виду да је Riesz један од твораца функционалне анализе.

Неке Миличићеве резултате, у интегралној форми, приказао је  V. I. Istarаtessku, у својој монографији »Inner Product Structurs« (D. Reidel Publishing Company; Dorecht, Boston, Lancaster, Tikyo 1987.). У овој монографији цитирано је 10 Миличићевих радова. Један његов рад, из те области, цитиран је у монографији »Charaterizations of Inner Product Spaces« (Birkhauzer Verlag, Basel, Boston Stutegard 1986) од израелског математичара Д. Амира.

Помоћу новоуведеног појма г-угла Миличић је дао више карактеризација појединих класа нормираних простора као што су: строго конвексни простори, униформно конвексни простори, локално униформно конвексни простори, униформно конвексни простори у произвољном правцу, глатки простор и униформно глатки простори. У раду објављеном у Rivista Mat. Univ. Parma (6) (2000), дефинисао је нове појмове: тзв. угловни модул конвексности, угловни модул глаткости и угловни модул деформације нормираних простора и помоћу њих дао нове карактеризације конвексности и глаткости нормираних простора и проблема најбољих апроксимација у Банаховим просторима.

У 10 својих радова, он расправља о тзв. г-ортонормираним системима вектора у нормираним просторима. Овде истичемо његов рад »On the Riesz-Fischer theorem in a smooth Banach spaces« (Мат. Весник 44 (1992)). У њему, коришћењем г-ортонормираног низа показано да Riesz-Fischer-ова теорема, која важи у Хилбертовим просторима, важи и у глатким Банацховим просторима, ако се уместо скаларног производа узме г-функционал. Овде је такође показано да Беселова неједнакост и Парсевалова једнакост важе у глатким, стриктно конвексним и рефлексивним просторима. Истичемо и рад A generalisation of the paralrllogram equality in normal spaces (Jour. Of Mathem. Of Kyoto Univ., Vol. 38, No 1(1998)), у коме је увео нову класу нормираних простора тзв. квази еуклидске просторе, који имају доста геометријских особина које имају и еуклидски простори.