
Проф. др Петар Васић
Електротехнички факултетПроф. др Петар Васић рођен је у Београду 1934. године. Дипломирао је 1958. године на математичкој групи Природно-математичког факултета у Београду, а две године касније постављен за асистента на истом факултету. Одбранио докторску дисертацију 1963. године на Електротехничком факултету, на који прелази као наставник математике исте године. Од 1965. године је спољни сарадник Института “Борис Кидрич” у Винчи. Био је члан је Друштва математичара Француске, а до 1968. и члан Математичког института у Београду. Провео је годину дана (1967-1968) на усавршавању у Западној Немачкој. Учествовао је на међународним научним скуповима с рефератима у више страних земаља, као и у Југославији. Био је Шеф је Катедре за математику Електротехничког факултета у Београду.
Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе:
Написао је 150 научних и 20 стручних радова. Већина радова је објављена на страним језицима. Најзначајнији су: Compléments au traité de KAMKE, XII – Des critères d´intégrabilité de l´équation diférentielle de Riccati (у коауторству), Généralisation d´un procédé fournissant des inégalités du type de Rado (у коауторству) – Les inégallités pour les functions convexes d´ordre n´Some fonctional équations – Sur une inégalité de M. Petrović.
Најважнији научни доприноси:
Дефинисао је услове под којима неки типови диференцијалних једначина првог реда имају интеграциони фактор одређеног облика.
Формирао је диференцијалну једначину четвртог реда чији су интегрални производи интеграла две дате линеарне једначине другог реда, а решен је и проблем у случају кад је једна једначина другог а друга једначина трећег реда.
Нашао је решење више класа и система квадратних функционалних једначина, а при том је генералисао резултате неких наших и страних математичара, указујући на нека нерешена питања из ове проблематике. На основу добијених сопствених, као и општих резултата, добијају се као једноставне последице многи резултати које су разни математичари доказивали, сваки посебним методима, због чега овај рад, односно ово достигнуће Проф. Васића, има изузетно значење.