Проф. др Живко К. Костић

Проф. др Живко К. Костић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, рођен је 1913. године, у Мостару, од оца Косте и мајке Василије Петрић. Матурирао у гимназији у Мостару 1932. године. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1936. Потом продужио студије на постдипломском курсу на истом факултету, на групи економских наука. У време рата прекинуо рад на докторској дисертацији, те одбранио докторску дисертацију на Економском факултету Универзитета у Београду 1957. године. Радну каријеру почео као новинар. Затим радио у Министарству привреде Србије у звању начелника, па као руководилац у привреди. За професора на Вишој економско-комерцијалној школи изабран 1956. На Економском факултету у Београду изабран за доцента 1958. Пошто је 1960. изабран за ванредног професора, прелази на Факултет у сталном радном односу. За редовног професора изабран 1967. године. На свим овим изборима био је изабран за предмет Економика предузећа. С обзиром на објављене радове, предавао је и Организацију предузећа и Планирање и тржишну политику предузећa. На постдипломским студијама на Економском факултету у Београду држао је предавања на више курсева: Расподела дохотка у предузећу, Организација предузећа, Општа теорија организационих система, Методологија научног рада. Такође, држао је предавања на редовним и постдипломским студијама на економским факултетима у Крагујевцу, Нишу, Приштини, Скопљу, Подгорици, Новом Саду, Сарајеву, Ријеци. На Економском факултету у Београду био дугогодишњи шеф Катедре за економику и организацију предузећа. У два мандата био  je  биран за продекана за наставу.

На друштвеном плану био је члан разних стручних удружења, у више издавачких кућа члан издавачког савета. У Савезу економиста Србије обављао разне функције: председник Секције за образовање економских кадрова, главни и одговорни уредник часописа Савеза, члан Управном одбора. Такође је био члан Секције за научни рад Савеза економиста Југославије, изабран за члана Научног друштва економиста Југославије, а потом за члана Југословенске академије економских наука. Изабран за почасног члана Савеза економиста Србије.

Објавио је 19 књига (од којих 5 са коауторима). Неке су добиле јавне награде и признања, а неке су преведене на пољски, словачки, мађарски, бугарски и словеначки. Објавио је бројне радове у часописима и зборницима. Учествовао је, са рефератима и саопштењима, на многим научним скуповима у земљи, а и на међународном плану на научним скуповима у Бечу, Паризу и Намиру, претежно о проблематици кибернетике и теорије система из угла економике и организације предузећа. Поред тога, превео је 18 књига са француског и руског.

Био је члан Редакционог одбора и сарадник-аутор у “Економској енциклопедији”, “Економском лексикону”, “Економској и пословној енциклопедији” и сарадник у “Књиговодственом лексикону”, “Педагошком речнику”, “Лексикону маркетинга”, “Популарној енциклопедији”. Био је главни и одговорни уредник органа Економског факултета “Економски анали”, главни и одговорни уредник “Економике удруженог рада”, уредник публиковане студије Економског института ФНРЈ “Привреда ФНРЈ” и уредник периодичне публикације истог Института “Тромесечни преглед привреде ФНРЈ”.

Проф. Костић је био члан редакције у више часописа, а актуелно је члан редакционог одбора органа Научног друштва Србије “Научни преглед” (“Scientific Review”). Био је рецензент многих научних радова и ментор у значајном броју докторских и магистарских дисертација.

Најважнији радови у којима је дао нове и оригиналне доприносе у области економске и организационе науке су: “Основи теорије мезоекономије” (5 издања), “Каузалитет и финалитет у функционисању мезоекономских система“, ” Feedback mechanism between mezzoeconomic structure and micro and macroeconomic interests “, “Предмет економетрије у производном предузећу“, “Основи организације предузећа” (26 издања), “Управљање индустријским предузећем” и “Економика предузећа” (са коаутором).

У економску теорију први је увео појам “мезоекономије” и теоријски га образложио као системску међукарику између микроекономије појединаца, посматраних у улози произвођача и потрошача, и макроекономије друштва у целини.

На оригиналан начин је извршио анализу и научну обраду односа и резултата проузрокованих интеракцијама у динамици та три економска система, понудио могућу основу за решење фамозног ” no-bridge ” проблема у економској теорији. У области организације, дефинисао је предмет, циљеве и методе науке о организацији, те је одвојио научну дисциплину Организације од научне дисциплине Економике предузећа, које су у класичним концептима биле измешане.

Посебан оригинални допринос у тој области је што је увео трипартитни теоријски концепт примарних функција у предузећу, за разлику од класичног бипартитног схватања тих функција, те је теоријски дефинисао односе између примарних и секундарних функција у функционисању предузећа.