Проф. др Живота М. Перишић,

Проф. др Живота М. Перишић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду, рођен је 7 јануара 1935. године, у Београду, од оца Милисава и Даринке Лазаревић . Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је 1959. на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, са средњом оценом 9,48. Магистарску тезу одбранио је 1972. а докторску дисертацију 1979. на Грађевинском факултету у Београду. Редовни је члан је Академије инжењерских наука Србије и Црне Горе. Од марта 2001.године је у пензији.

У Институту за водопривреду “Јарослав Черни” у Београду запослио се 1960. У току 1963. провео је 4 месеца у Алжиру као саветник Владе Алжира за омладину и јавне радове.

На Грађевинском факултету у Београду постављен је за асистента 1965. године. За редовног професора изабран је 1988. године. На редовним и на магистарским студијама предавао је армиранобетонске и претходно напрегнуте конструкције. Био је продекан Грађевинског факултета у Београду 1975-77., управник Института за материјале и конструкције 1980-81. и декан Факултета 1991-96 и председник Управног одбора Факултета 1998-2000.

Био је председник Друштва инженјера и техничара Београда, председник Југословенског друштва грађевинских конструктера 1987-98., члан Националног комитета Habitat II СР Југославије, председник Управног одбора Дирекције за земљиште и изградњу Београда, председник Републичке грађевинске ревизионе комисије за стручну контролу техничке документације за објекте од значаја за Републику, од њеног оснивања 1995 до 2001. , и председник Стручног савета за пројектовање и грађење комплекса железничке станице Београд Центар 1998-2001.

У IABSE – International Association for Bridge and Structural Engineering члан је Комисије 8 – Operation, Maintenance and Repair of Structures а у Fib – Fédération Internationale du Béton национални је делегат Југославије, члан Управног савета и члан Комисије III – Design.

Био је члан председништва CEB – Commité Euro-International du Béton. Био је професор по позиву 1982. на École Polytechnique Fédérale у Лозани а држао је предавања на Универзитету Berkeley, Imperial College у Лондону, Универзитету у Бечу, Institut du Bâtiments et des Travaux Publics у Паризу, на Институтима за технологију у Сеулу и у Куала Лумпуру и на Универзитету у Шефилду.

Најзначаније научне прилоге проф. Перишић дао је у области анализе утицаја вискоеластопластичних деформација бетона на понашање бетонских конструкција у току времена. Из те области је и његова докторска дисертација: Прилог одређи-вању утицаја течења и скупљања у пресецима армиранобетонских носача са прслинама.

Друга област у којој је остварио значајне резултате су гранична стања бетонских конструкција. Велики део активности посветио је изради и унапређењу техничке регулативе у области бетонских конструкција. Један је од добитника Октобарске награде Београда за 1985. годину. “за резултате постигнуте у области развоја конструкција спрегнутих система са челичним елементима ван бетонског дела пресека”.

Аутор је или коаутор више књига из области армиранобетонских и претходно напрегнутих конструкција а у југословенским и међународним научним и стручним часописима, на конгресима и симпозијумима објавио је више од 240 радова.

Био је руководилац научноистраживачког пројекта: Теоријска и експериментална истраживања бетонских конструкција и истраживачко-технолошког пројекта: Увођење Еврокодова за конструкције у грађевинско конструктерство Србије Министарства за науку и технологију Републике Србије и научноистраживачког пројекта: Истраживања у бетонским, спрегнутим и челичним конструкцијама Савезног министарства за развој, науку и животну средину. Едитор је Библиотеке Еврокодови за конструкције.

Осим наставног и научног рада, значајан део његове активности представља пројектовање и експертско-консултантско или ревидентско учешће у пројектовању, грађењу, реконструкцијама и санацијама армиранобетонских и претходно напрегнутих конструкција. Међу најзначајније такве објекте спадају: Раднички универзитет у Новом Саду, мостови на Аутопуту кроз Београд, објекти централног градског трга у Орану, аеродромски комплекс и хангар на Аеродрому Анаба, црпна станица Beni Amrane 6,0 m³/sek на брани Isser-Khedara и конструкцијска решења на брани Tichi Haf у Алжиру, синхролифт у Измиру у Турској, магацински објекти у луци Мисурата, водоторњеви Sebha и Traghen у Либији, војна складишта и заштитни објекти у Кувајту, друмски мостови у Кореји, специјални војни објекти у Ираку, стамбено насеље у Хаифи и хотелски комплекс Hadera у Израелу, Хангар 2 ЈАТ 136/70 m на Аеродрому Београд за који је, са тимом аутора, добио признање за најбоље конструктерско остварење у Србији а затим и у Југославији у 1986., хангар 2х140/110 m у Батајници, Саборни храм Светог Спаса у Приштини, зграде хотела Славија, Љубљанске банке, Народне банке Југославије и Београдске банке на Славији, у Београду, универзална спортска дворана Београдска арена 133/103 m за 20.000 гледалаца у Новом Београду, расхладни торњеви у Термоелектрани Колубара, агро-комплекс у Казању, постројење за снабдевање водом у Јарослављу, зграда Централне банке Русије у Москви, објекти сајма у Тјумену у Русији, пословни торањ у Ташкенту у Узбекистану, спортска дворана у Херцег Новом, позориште Нова Опера у Москви, апартманско насеље Савина у Херцег Новом, зграда железничке станице Београд Центар и телекомуникациони торњ у Прокопу, Универзитетско насеље за младе научне раднике са 800 станова у Блоку 32 у Новом Београду,мост преко Верига у Боки Которској,мост Варадинска дуга преко Дунава у Новом Саду,Очомпијски базен у Вршцу и конкурсно решење за мост преко Саве на доњем шпицу Аде Циганлије у Београду.Био је експерт Светске банке за претходно напрегнуте мостове у Јужној Кореји.

Добитник је признања за најбоље достигнуће у области науке и технологије у грађевинском конструктерству Југославије у 1996. и 1997. за руковођење пројектом Увођење Еврокодова за конструкције у грађевинско конструктерство Србије.Највише признање Југословенског друштва грађевинских конструктера за животно дело у грађевинском конструктерству, добио је 1998.

Професор Перишић је заслужни и почасни члан Савеза грађевинских инжењера и техничара Југославије, носилац је бројних повеља и признања, одликован је орденом рада са сребрним венцем, орденом заслуга за народ са сребрном звездом и орденом рада са златним венцем.