Проф. др Милорад Бојић

Пoслe дужe и тeшкe бoлeсти, у Крaгуjeвцу je прeминуo нaш увaжeни и драги кoлeгa, рeдoвни прoфeсoр Фaкултeтa инжeњeрских наука у Крагујевцу,  редовни члан Академије инжењерских наука Србије и дописни члан САНУ, гостујући професор бројних универзитета у свету, почасни члан СМЕИТС-а, добитник Плакете КГХ Друштва Србије, др Милорад Бојић(1951-2016).

Одлазак академика проф. Бојића велики је губитак за академску, стручну и научну заједницу. Његов допринос развоју Машинског Факултета и Факултета инжењерских наука у Крагујевцу је изузетан. Као истакнути научни радник, посвећени предавач, ментор и дугогодишњи друштвени радник, и свима драги колега, професор Бојић ће свима остати у најлепшем сећању.

Милорад Бојић је рођен 4. Јануара 1951. године у Земуну. Дипломирао је машинство на Универзитету у Београду 1974. године, магистрирао на Универзитету у Сиракузи, САД 1977. године и докторирао на Универзитету у Крагујевцу 1984. године.

На Машинском факулетету Универзитета у Крагујевцу радио је у звању: асистента (1974-1984), доцента (1984-1990), ванредног професора (1990-1995), и редовног професора (од 1995. године). На Универзитету у Сиракузи био је асистент за истраживања и техничко лице (1976-1978); на Политехничком Универзитету Хонг Конга, професор-истраживач (1999-2001); гостујући професор на Универзитету у Нагоји у Јапану (1997), на Политехничком Универзитету Хонг Конга (2001 до 2003), Универзитету Reunionу Француској (Madagaskar) (2009–2011) и на Националном универзитету за примењене науке (INSA) у Лиону у Француској (2012).

На Машинском факулетету Универзитета у Крагујевцу био је продекан за науку, шеф катедре за Енергетику и процесну технику, управник Центра за Енергетске технологије, управник Регионалног центра за Газдовање енергијом и управник Центра за Грејање, климатизацију и сунчеву енергију. На Универзитету у Крагујевцу је члан стручне комисије за техничке науке.

У САД (1976-78) је гостовао као Fulbrait-ов стипендиста, а средства Министарства за Науку Србије су омогућила његове посете Imperial Colledge и Loughborouh Unиversity у Лондону (1987). (1990), стипендијаWUS-а из Аустрије је помогла посету University Colledge-a у Лондону у циљу истраживања у образовању, а стипендија истраживачког савета Норвешке (2004)  учешће на пројекту „Чиста животна средина употребом високо ефикасног уређаја за грејање који користи хибридни пријемник сунчевеенергијеи топлотну пумпу“. Изабранје за почасног члана Савеза машинских електроинжењера и техничара Србије (2003), чланје Научног друштва Србије од 1995-е године.

Читав низ предмета је предавао на редовним студијама: на Универзитету у Крагујевцу Термодинамику, Грејање и Климатизацију, Коришћење сунчеве енергије, на Политехничком Универзитету у Хонг Конгу Анализу система за грејање, вентилацију, климатизацију и хлађење. На последипломским студијама у Крагујевцу држао је наставу у области Термодинамике и Термотехнике. Биоје ментор 3 докторске и 5 магистарских дисертација и једног специјалистичког рада.

Милорад Бојић је био члан међународног научног одбора конференције Европске комисије “Energy & Agriculture towards the Third Millennium” у Атини (1999. год.) и конференције ISIAQ-a “Healthy Buildings 2003” у Сингапуру (2003. год.). Учествовао је у припремном састанку Европске организације за сигурност и сарадњу ради укључивања Србије и Црне Горе у процес Животна средина за Европу. Био је модератор на Семинару под-региона о Едукацији и тренингу у области Обновљивих извора енергије, у Бугарској (2003. год.). На Машинском факулетету Универзитета у Крагујевцу, организовао је неколико радионица и то: две о Термичком софтверу у индустрији (1993. год), једну о Примени експертних система у индустрији (1992 год.), и једну о Одрживом развоју на селу кроз интеграцију обновљивих енергетских извора (1996 год.).

Радио је на UNESCO-овом пројекту формирања Европске мреже за образовање и тренинг у области обновљивих енергетских извора (од 2003. године), пројектима Политехничког Универзитета Хонг Конга “Технологије зградарства у густој животној средини” (1999-2002) и “Развој адаптибилних фасада” (2003 – 4), и пројекту Одрживи развој села интеграцијом обновљиве енергетике у сиромашним Европским  регионима (2004). Руководио је израдом неколико стратешких националних пројеката.

Рецензент неколико домаћих часописа (Термотехника, Facta Universitatis, итд.) и већег броја иностарних часописа (Energy, Renewable Energy, ASHRAE Transactions, Energy and Buildings, and Indoor air). Добио је захвалницу као научни рецензент конференције Building Simulation 2003 и признање Pergamon Press-a за суштински допринос осигуравања сталног квалитета часописа Energy (2002.). Члан је издавачког и научног одбора часописа The Internatиonal Journal of Nuclear Governance, Economy and Ecology (од 2004) који издаје Inderscience и придружени уредник часописа Energy који издаје Pergamon (од 2007).

У својим научним радовима третирао је оптимизацију енергетских система у индистрији и грађевинарству, употребу различитих отпадних токова енергије у индустрији, коришћење акумулисане енергије сунца у тлу, расподелу изолације у омотачу зграда, облике зграда у циљу смањења топлотних потреба за грејање идр. Дао је различитаинжењерска решења за топлотне пумпе, учествовао је у пројектима националног програма енергетске ефикасности Министарства за науку и животну средину Србије.

Милорад Бојић је био члан Управног одбора Друштва КГХ и предњачио је радом у домену међународне сарадње, посебно у заједничким активностима друштва КГХ  и Румунске организације AIIR (AsotiatiaInginerilov de Instalatii din Romania – Асоцијација инжењера за инсталације Румуније) непосредно и у оквиру Дунавског огранка Америчке и једновремено међународне организације ASHRAE радећи на функцијама претседавајућег Комитета студентских активности (2008 – 2009), претседника Огранка (2012/2013) и претседавајућег Комитета промоције чланства (2014/2015).

2006 је био добитник плакете КГХ највећег признања у струци КГХ за свој вишегодишњи плодоносни рад и достигнућа у струци и науци КГХ остварене изузетне резултате у унапређењу посебно лабораторије и мерно-техничких истраживања и образовања младих, и њиховог успешног увођења у стручни и научни рад. На свим досада одржаним Студентским програмима Конгреса КГХ његови студенти су били најбројнији учесници предавачи, а на студентским такмичењима Европске асоцијације REHVA најчешћи претставници као најбољи у Србији.

Најзад посебан допринос Милорад Бојић је остварио у области истраживања и развоја метода динамичких симулација, односно нумеричког испитивања симулацијама динамике енергетског понашања зграда.  Не само да је био активан члан Дунавског огранка доприносећи напретку Meђународне асоцијације симулације понашања зграда (International Building Performnce Simulation Assosiation) већ је имао заслуге и за формирање њеног седишта (IBPSA – Danube) у Србији својим наступима предавањимана IBPSA тематским конференцијама и публикованим радовима, односно стицању међународне препознатљивости научно-стручне зрелости Србије и ширег региона Дунавског огранка у меродавним областима активности IBPSA.  – Danube). Одласком Проф. Милорада Бојића IBPSA – Danube остаје без свог актуелног претседника 2015/2016.

Оставио је за собом жену Славицу и сина Љубишу дипломираног комуниколога, журналисту и Доктора политичких наука. Они могу да буду поносни на његов рад као истакнутог наставника  који је окупљаао  око себе младе људе, на које је несебично преносио своје знање и ентузијазам подстичући их на посвећеност учењу, трагањима за иновацијама, истраживању, науци, храбрио их на претстављање резултата својих радова на конференцијама, како у земљи тако и у свету.   Таквог ћемо професора и академика Бојића памтити и ми који смо имали прилике са њим да сарађујемо у оквиру активности Друштва КГХ-СМЕИТС-а.