Проф. др Мирко Д. Аћић, редовни професор Грађевинског факултета у Београду, рођен је 1938. године у Врточу, Дрвар, од оца Давида и мајке Јоке Грујић. Средњу техничку школу, архитектонско-грађевинског смера завршио је у Бањој Луци 1958. године. Дипломирао је 1963. године на Одсеку за конструкције Грађевинског факултета у Београду. Магистарску тезу одбранио је 1968. године, а докторску дисертацију под насловом “Прилог решењу проблема граничних стања зидних носача од армираног бетона”- 1978. године, на Грађевинском факултету у Београду. (more…) Проф. др Зоран С. Бојковић, редовни професор Саобраћајног и хонорарни редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1941. године у Београду, од оца Страхиње и мајке Дивне Јеличић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Школске 1959/60 године уписао се на Електротехнички факултет Универзитета у Београду, где је дипломирао 1964. године. Последипломске студије на Електротехничком факултету у Београду завршио је 1974. године. (more…) Област научног и стручног рада Др. Милована Видаковића је заштита од пожара. Поседује звање професора. Од 2001 године је први председник «Друштва инжењера и техничара Србије за урављање ризицима у животној средини« (ДИТУР). Активан и члан међинародне организације за заштиту од пожара ЦФПА-И и Европске конфедерације ЦФПА-Е. Др. Милован Видаковић је рођен 1940 год. у Београду. Завршио је гимназију и машински факултет одсек термотехнике у Београду 1967год. Прво запослење добија у Италији 1970 (more…) Др Ева Ваништа Лазаревић, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду рођена је 1961. године у Загребу, где је завршила основну школу, средњу Музичку школу и Језичку Гимназију. Архитектонски факултет уписује 1978. године, као најмлађи студент загребачког Архитектонског факултета а дипломира 1983. године као студент генерације. Магистарске студије уписује исте године, на истом факултету, по програму УНЕСКО-а (more…) Проф. др Милосав Георгијевић рођен је у Стапару 24. априла 1949. године, где је завршио основну школу. Средњу Машинско техничку школу завршио је 1968. године у Сомбору. На Универзитету у Новом Саду – Машинском факултету, дипломирао је јануара 1974. године, после чега је радио у фабрици Новкабел, а од 1977. године запослен је на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Магистарски рад брани на Факултету техничких наука 1982. године. Теоријски део ради на TH Darmstadt (more…) Проф. др Драгутин Љ. Дебељковић, редовни професор Машинског факултета у Београду, рођен је 1950. године од оца Љубише, дипломираног електро-машинског инжењера и мајке, примаријус Др Наталије Дебељковић, рођене Турбин спец. епидемиолога. Србин, православне вере. Основну школу и гимназију, природно-математичког смера, завршио је у Београду, а дипломирао на Машинском факултету у Београду 1974. године. Од марта месеца 1975. године ради као асистент на Катедри за аутоматско управљање Машинског факултета у Београду. (more…) Проф. др Мирослав Демић је рођен 05.02.1948 године у Рашанцу, у општини Петровац на Млави, од оца Драгољуба и мајке Слободанке (девојачко презиме Стојановић). Основну школу је похађао и завршио са одличним успехом у родном месту 1963 године. Након завршене основне школе, уписао је Техничку школу у Смедереву, коју, са одличним успехом завршава 1967. године. Исте године уписао је Машински факултет у Крагујевцу – смер за моторна возила, (more…) Проф. др Ненад Ј. Ђајић, редовни професор Рударско-геолошког факултета у Београду, рођен је у Пожези 1941. године, од оца Јосифа и мајке Верославе Страњаковић. Основну школу, гимназију и Машински факултет завршио је у Београду. Последипломске студије на Хемијском инжењерству Технолошко-металуршког факултета у Београду завршио је 1974., а докторску дисертацију из енергетике одбранио је на Рударско-геолошком факултету у Београду 1976. године. После дипломирања радио је у Рударском институту на проблемима топлификације и гасификације градова. (more…) Проф. др Бојан Д. Ђорђевић рођен је 1937. године у Београду где је завршио основну школу и гимназију. На Технолошки факултет уписао се 1956. на коме је дипломирао 1961. године. Запослио се у Центру за хемијско инжењерство ИХТМ 1962., а на Технолошко-металуршки факултет (ТМФ) је прешао 1964. када је изабран за асистента, 1971. за доцента, 1976. за ванредног професора а 1982. за редовног професора где се налазио до превременог пензионисања 2001. Проф. др Бранислав В. Ђорђевић, редовни професор Грађевинског факултета у Београду рођен је 1938. године у Скопљу, од оца Вељка, и мајке Милица, рођене Буквић. Гимназију је завршио у Крушевцу. Дипломирао је 1961. на Грађевинском факултету у Београду. Магистрирао 1967, и докторирао 1974. на истом факултету. Најпре радио у Институту за водопривреду. Од 1971. ради на Грађевинском факултету у Београду. Доцент (1975.), ванредни професор (1979.), редовни професор за групу предмета “Коришћење водних снага” и “Водопривредни системи” (1984). (more…) Проф. др Ђорђе Н. Зрнић, редовни професор Машинског факултета у Београду, академик ИАСЦГ, рођен је у Београду 1934. године од оца Ненада и мајке Маргите – рођене Микић. У Београду је завршио гимназију и Машински Факултет 1959. год. По завршетку студија запослио се у “Србија – пројект”-у. За асистента Машинског факултета у Београду изабран је 1960. године, за доцента 1970., за ванредног професора 1979., а за редовног професора 1982. године. Магистрирао је и докторирао на Машинском факултету у Београду. Шеф Катедре за механизацију био је од 1988. до 1999. године. (more…) Др. Александар Иванчић је рођен је у Београду 1964. године, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1989. године на Машинском Факултету у Београду, смер Термотехника. Убрзо након тога одлази у Шпанију. Између 1991. и 1999. године радио је као истраживач у Технолошком центру за пренос топлоте и масе (Heat and Mass Transfer Technological Center) Политехничког Универзитета Каталоније. (more…) Проф. др Добривоје Т. Јовановић, редовни професор Саобраћајног факултета у Београду, у пензији, рођен је у Бељини код Чачка 1923. године од оца Тихомира и мајке Зорке Обрадовић. На Електротехничком факултету у Београду дипломирао и докторирао је 1951. и 1963., респективно. Проф. др Милан Т. Јовановић рођен је 1939. године у Крагујевцу од оца Томе Јовановића, електро-машинског инжењера, и мајке Ружице, домаћице. Основну школу завршио је у Крагујевцу, док је гимназију започео и завршио у Београду. Технолошко-металуршки факултет уписао је 1957. године, а дипломирао је са просечном оценом 9 на Металуршком одсеку истог факултета 1962. године. Проф. др Слободан Б. Крчевинац, редовни професор Факултета организационих наука, Универзитета у Београду, рођен је 1939. године, у Београду, од оца Божидара и мајке Гроздане. Ожењен је и има троје деце. Основну школу је завршио у Београду 1950., кад је уписао VII мушку гимназију у којој је матурирао 1958. Исте године је уписао Електротехнички факултет, Универзитета у Београду, одсек Техничка физика који је дипломирао 1963. године. Проф. др Слободан М. Лазовић од оца Милована и мајке Данице, рођене Мркшић, је рођен 1938. године у Београду. Bишу гимназију завршио је 1957. године у Јагодини, Електротехнички факултет у Београду 1961. године, где је и магистрирао 1968. године одбраном магистарског рада под називом “Нова класа филтара за импулсне примене”. Докторску дисертацију под називом “Синтеза преносних функција укрштених четворопола за компресију импулса“ одбранио је 1972. године на Електронском факултету Универзитета у Нишу. По дипломирању др Лазовић се запослио у Институту за нуклеарне науке (more…) Др Милан С. Матијевић, редовни професор Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, рођен је 25.06.1970. у Крагујевцу. На Машинском факултету у Крагујевцу (од 28.07.2010, Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу), на одсеку „Аутоматско управљање“, је дипломирао као најбољи студент Универзитета у Крагујевцу у школској 1994/95 години, а затим магистрирао и докторирао 1998. и 2001. године, следствено, у области аутоматског управљања. (more…) Проф. др Витомир Милановић је рођен 1947. године у Јагодини, од оца Бранислава и мајке Анке Николић. Осмогодишњу школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је 1971 године на Одсеку за Техничку физику Електротехничког факултета у Београду. Магистрирао је 1977, а докторирао 1983 године, све на Електротехничком факултету у Београду. Од јануара 1973 године ради као истраживач у Институту за физику, а од децембра 1979 године предаје Физику и Основе електротехнике на Вишој ПТТ школи у Београду (more…) Проф. др Братислав Д. Миловановић је рођен 1948. године у Росици код Рибарске бање, као средњи син оца Драгољуба и мајке Станије (по рођењу Јовановић). Основну школу завршио је у суседном селу Рибару, а електротехничку школу у Нишу. Електронски факултет у Нишу је дипломирао 1972. као најбољи студент генерације; магистрирао је 1975. и докторирао 1979. године. Од 1972. до 1980. био је прво стручни сарадник, а потом, асистент приправник и асистент. У звање доцента, ванредног професора и редовног професора биран је 1980., 1985. и 1990. године, респективно. (more…) Проф. др Вељко М. Милутиновић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду, рођен је 1951. године, у Београду од оца Милана и мајке Симониде. Завршио је Електротехнички факултет универзитета у Београду 1975. године. Проф. др Милан В. Мићуновић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Крагујевцу, рођен је 1944. године у Чокотину, Лесковац, од оца Вука и мајке Достане Димитријевић. Православне је вероисповести. Завршио је Машински факултет у Крагујевцу 1966. године, магистрирао на Природно-математичком факултету у Београду 1971., а докторирао 1974. године на Институту основних техничких проблема Пољске академије наука Проф. др Весна Мишковић-Станковић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета (ТМФ) Универзитета у Београду, је рођена 26. маја 1957. у Београду. На ТМФ-у је дипломирала јуна 1981. (са средњом оценом испита 9,85), магистрирала јуна 1984. и докторирала 1990. Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету у Тренту, Италија, 1992. и 1993. Запослена је на Катедри за физичку хемију и електрохемију ТМФ у Београду од новембра 1983. где је бирана у сва научна звања (асистент-приправник 1983, асистент 1987, доцент 1992, ванредни професор 1997. (more…) Проф. др Симеон Н. Ока, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду, рођен је 1935. године у Београду, од оца Николе и мајке Милане Петровић. Матурирао је у Првој Београдској гимназији 1954. г. Машински факултет у Београду, завршио је 1960. г. Магистрирао је на Електротехничком факултету, смер Реакторска термотехника 1966., а докторирао на Машинском факултету у Београду 1971. године у области механике флуида. Ради од 1960. у Институту за нуклеарне науке «Винча», у Лабораторији за термотехнику и енергетику. (more…) Проф. др Александар Ј. Паквор, редовни професор Грађевинског факултета у Београду, рођен је 1934. године, у Новом Саду, од оца Јосифа и мајке Наде Мицић, где је и завршио гимназију. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1959., магистрирао 1972., а докторирао 1979. године. Проф. др Станислав Т. Пејовић, професор Рајерсон Универзитета у Торонту (Ryerson University, Toronto, Canada), научни сарадник Универзитета у Торонту (University of Toronto), био је редован професор Машинског факултета у Београду. Рођен је 1933. године од оца Тадије и мајке Љубице Вучковић. Другу мушку гимназију у Београду завршио је 1952. године, дипломирао 1958. године и докторирао 1964. године на Машинском факултету Унивезитета у Београду. Обе дипломе нострификовао Универзитет у Торонту 2002. и исте године постао је овлашћени инжењер (more…) Проф. др Живота М. Перишић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду, рођен је 7 јануара 1935. године, у Београду, од оца Милисава и Даринке Лазаревић . Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је 1959. на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, са средњом оценом 9,48. Магистарску тезу одбранио је 1972. а докторску дисертацију 1979. на Грађевинском факултету у Београду. Редовни је члан је Академије инжењерских наука Србије и Црне Горе. Од марта 2001.године је у пензији. (more…) Проф. др Радивој И. Петровић, научни саветник института “Михајло Пупин” у Београду, рођен је 1933. године, у Зеници, од оца Илије, професора математике и мајке Смиље Радаковић, учитељице. Проф. др Илија Б. Плећаш, дипл. инж. технологије, научни саветник, рођен је 1948. године у Београду, Србија . Дипломирао је 1973. године (Хемијско Инжењерство), магистрирао је 1979. године а докторирао 1984. године на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду . Др Илија Плећаш је од 1973. године запослен у Лабораторији за Заштиту од Зрачења и Заштиту Животне средине у Институту за Нуклеарне Науке “Винча”. У звање научни Научни саветник је изабран 1996. године. (more…) Проф. др Јордан П. Поп-Јорданов, редовни професор Електро-техничког факултета у Београду у пензији, академик, рођен је 1925. године у Великом Градишту, од оца Петра и мајке Софије Кошевалиске. Гимназију је учио у Пожаревцу и Штипу. Завршио је Филозофски факултет у Скопљу (Група за филозофију, 1956.) и Електротехнички факултет у Београду (Одсек за техничку физику, 1960.), где је стекао и докторат техничких наука. Др Зоран В. Поповић, академик и потпредседник Српске академије наука и уметности (САНУ), научни саветник Института за физику и редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1952. у Аранђеловцу, где је завршио осмогодишњу школу и гимназију. На ЕТФ-у је дипломирао 1975. на одсеку Техничка физика и смеру Физика материјала. Магистрирао је 1977. у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду (more…) Проф. др Божидар Ж. Радојковић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, рођен је 1924. године, у Сталаћу од оца Живана и мајке Грозде Рајић. Све школе завршио је у Београду. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, 1951. Докторирао је на истом факултету, 1958., са темом: Процењивање опасности од лутајућих струја у електрификованој саобраћајној мрежи (Публикације Електротехничког факултета 13/1962). Читав радни век провео је на Електротехничком факултету у Београду, најпре у звању млађег индустријског инжењера а затим као асистент (1952.), (more…) Проф. др Вељко Поткоњак је рођен 1951. године у Београду од оца Небојше Поткоњака и мајке Милице Поткоњак рођене Булат. Дипломирао је 1974. године на Електротехничком факултету у Београду. Магистрирао је 1977., а докторирао 1981. године на истом факултету. Од 1975. године Вељко Поткоњак је запослен на Електротехничком факултету у Београду и то: од 1975. до 1985. у звању асистента; од 1985. до 1990. у звању доцента (за област роботика); од 1990. до 1995. у звању ванредног професора; а 1995. је изабран у звање редовног професора. (more…) Проф. др Божидар Раденковић, редовни професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду, рођен је 1958. у Пироту. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Факултет организационих наука, кибернетски смер, завршио је 1984. године. Последипломске студије завршио је такође на Факултету организационих наука 1987. године. Докторску дисертацију “Интерактивни симулациони систем за дискретну стохастичку симулацију организационих система и његова реализација на мини и микро рачунарима” одбранио је 1989. (more…) Др. Александар Руварац, научни саветник института “Винча” у пензији, рођен је 1932. године, у Скопљу, од оца Љубомира и мајке Јелене Трајковић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1951. у II мушкој гимназији. Исте године уписао је студије на Физичко-хемијској групи Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. Године 1956. запослио се у Институту за нуклеарне науке у Винчи, у Оделење за прераду ислуженог нуклеарног горива. У периоду од 1957. ради на проблемима могућности одвајања плутонијума, урана и фисионих производа (more…) Проф. др Радомир Д. Симић, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1939. године у Прокупљу, од оца Драгољуба и мајке Станке Ракић. Дипломирао је 1963. године на Рударском одсеку Рударско-геолошког факултета у Београду, где је 1972. одбранио магистарски рад. Докторску дисертацију је одбранио 1974. године на Политехници у Вроцлаву, у Пољској. Радио је у Топличким рудницима у Прокупљу и у Комбинату Косово, а од 1969. је на Рударско геолошком факултету у Београду, где је 1984. изабран за редовног професора. (more…) Проф. др Владимир Стевановић је рођен 1960. године у Београду. Од 2003. године је редовни професор термо и нуклеарне технике на Машинском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао из области машинства у 1983., 1986. и 1992. године на Универзитету у Београду. Истраживачки рад Професора Стевановића у областима топлотне-хидраулике, израчунавање динамике мулти-флуида, безбедности термо и нуклеарних електрана, енергетске ефикасности (more…) Проф. др Mомчило Стевановић члан Научног друшзва Србије од 2005., нaучни саветник и редовни проф. унив. у пeнзиjи, рођен је 1935. године у Скопљу, од оца Михаила и мајке Данице, рођене Самарџић. Гимназију је завршио у Београду 1953. Дипломирао је 1953 и докторирао 1959. г. на Универзитету у Београду, Од 1962. до 1964. био је на специјализацији у CEN Saclаy (Париз), aпоследокторско усавршавањеjeобавио у AB Atom-energi (Шведска,1966) и у CEN Saclаy (Париз, 1967). (more…) Проф. др Илија С. Стојановић, редован професор Електротехничког факултета у пензији, рођен је 1924. године, у Оточцу, Лика од оца Стеве и мајке Смиље Илић. Школовао се у Оточцу, Госпићу и Београду, где је 1950. дипломирао на Одсеку за телекомуникације Електротехничког факултета Универзитета у Београду. На истом Факултету је одбранио докторску дисертацију 1957. и биран је у сва звања, од асистента (1953.) до редовног професора (1971.). Основао је Катедру модерних телекомуникација чији је шеф био 19 година, а доцније и управник (more…) Проф. др Милић Р. Стојић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду, рођен је 1940.године, у Ужицу од оца Радоја и мајке Косаре Церовић. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу. Школске 1958/59. уписао се на Електротехнички факултет у Београду, где је дипломирао у јануару 1963. године. Постдипломске студије на Електро-техничком факултету завршио је 1965. одбраном магистарског рада Прилаз проблему осетљивости система аутоматског управљања. Докторску дисертацију под насловом Анализа и синтеза нелинеарних система (more…) Проф. др Јован В. Сурутка, академик, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, рођен је 1921. године, у Бања Луци од оца Војислава и мајке Лепосаве Суботић, где је завршио и гимназију 1939. Дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду 1947. и одмах је постављен за асистента у Институту за телекомуникације Српске академије наука и уметности. Године 1950. изабран је за предавача на Електротехничком факултету у Београду за предмет (more…) Проф. др Душан Б. Теодоровић, редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, рођен је у Београду 1951. године, од оца Бранка и мајке Јелене Вујовић. Дипломирао је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду 1973. На истом факултету је магистрирао 1976. и докторирао 1982. године. Проф. др Марија С. Тодоровић, рођена Ђукић у Новом Саду, је дипломирала на Енергетском одсеку Машинског факултета у Београду 1965. године. На специjализациjи jе била 1966. у Институту за термoдинамику и расхладну технику Техничкoг Универзитета у Западнoм Берлину. За асистента за Термoдинамику jе изабрана 1967. на Технoлoшкoм oдсеку Пoљoпривреднoг Факултета у Беoграду. Дoктoрску дисертациjу из техничких наука брани 1977. на Машинскoм Факултету у Беoграду, а редoвни прoфесoр Термoдинамике пoстаjе 1989. гoдине. (more…) Проф. др Милан С. Ћаловић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, у пензији, рођен је 1932. године у селу Бељини код Чачка, од оца Селомира, земљорадника и мајке Гвозденије, рођ. Јовановић, домаћице. Основну школу похађао је у селу Јездини код Чачка, у периоду 1939. – 1943., а гимназију у Чачку, у периоду 1943. – 1951. године. После завршене матуре (био је ђак генерације), уписао је Електротехнички факултет у Београду, где је на Енергетском одсеку дипломирао 1957. године. На истом факултету је магистрирао 1966. године (more…) Др Миладин М. Шеварлић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1949. године у Чачку. Осмогодишњу школу завршио је у селу Прељина, а Гимназију у Чачку. На Пољопривредном факултету у Београду – Одсеку за аграрну економијy је дипломирао (1973), а магистрирао (1982) и докторирао (1989) из области земљишне политике. У току студија обавио је студентску праксу (more…) Проф. др Мирко Д. Аћић
Грађевински факултет Проф. др Зоран С. Бојковић
Саобраћајни факултет Проф. др Милован Видаковић
Проф. др Ева Ваништа Лазаревић
Архитектонски факултет Проф. др Милосав Георгијевић
Факултет техничких наука Нови Сад Проф. др Драгутин Љ. Дебељковић
Машински факултет Проф. др Мирослав Демић
Машински факултет Крагујевац Проф. др Ненад Ј. Ђајић
Рударско-геолошки факултет Проф. др Бојан Д. Ђорђевић
Технолошко-металуршки факултет
На ТМФ-у предавао је на редовним и последипломским студијама предмете Термодинамика и термотехника, (more…) Проф. др Бранислав В. Ђорђевић
Грађевински факултет Проф. др Ђорђе Н. Зрнић
Машински факултет Др. Александар Иванчић
Aiguasol Engineering Проф. др Добривоје Т. Јовановић
Саобраћајни факултет
Радио је (а) преко 10 година у Институту за нуклеарне науке у Винчи на развоју електронских кола, инструмената и мерних метода за нуклеарна истраживања; (б) 5 година у Институту за аутоматику и телекомуникације “Михајло Пупин” у Београду (more…) Проф. др Милан Т. Јовановић
Институт Винча
У Лабораторији за реакторске материјале Института за нуклеарне науке «Винча» запослио се одмах (more…) Проф. др Слободан Б. Крчевинац
Факултет организационих наука
Одмах, по дипломирању, запослио се као асистент у Лабораторији за реакторску физику, Института за нуклеарне науке у Винчи. (more…) Проф. др Слободан М. Лазовић
Саобраћајни факултет Проф. др Милан С. Матијевић
Факултет инжењерских наука Крагујевац Проф. др Витомир Милановић
Електротехнички факултет Проф. др Братислав Д. Миловановић
Електронски факултет Ниш Проф. др Вељко М. Милутиновић
Електротехнички факултет
На истом факултету је и докторирао 1982. упоредо са радом у Институту Михајло Пупин, где је био до 1982. До 1983. радио је као доцент (tenure-track assistant professor) на Florida International University (Miami, Florida). До 1989. радио је на Purdue University (West Lafayette, Indiana), прво као доцент по позиву (more…) Проф. др Милан В. Мићуновић
Машински факултет Крагујевац
Варшави. Нострификација докторске тезе је обављена на ПМФ-у у Београду. За редовног професора је изабран 1984. (more…) Проф. др Весна Мишковић-Станковић
Технолошко-металуршки факултет Проф. др Симеон Н. Ока
Машински факултет Проф. др Александар Ј. Паквор
Грађевински факултет
Запослио се 1959. у Институту за водопривреду Јарослав Черни у Београду, где се бавио пројектовањем хидротехничких конструкција и испитивањем конструкција и конструкцијских модела. На Грађевински факултет Универзитета у Београду дошао је 1965. (more…) Проф. др Станислав Т. Пејовић
Машински факултет Проф. др Живота М. Перишић,
Грађевински факултет Проф. др Радивој И. Петровић
Саобраћајни факултет
Гимназију завршио у Београду 1952. Факултет завршио у Београду 1958. Магистрирао је 1963., а 1964. одбранио докторску дисертацију на истом факултету. Године 1958. запослио се у Институту “Борис Кидрич” у Винчи. Године 1961. прелази у Институт “Михајло Пупин” прво оснива Одељење за импулсно управљање, води то одељење до 1967., а затим руководи радом Лабораторије (more…) Проф. др Илија Б. Плећаш
Институт Винча Проф. др Јордан П. Поп-Јорданов
Елелктротехнички факултет
Био је на стручном усавршавању у Лондону (General Electric Company, 1960. године) и Москви (more…) Проф. др Зоран В. Поповић
Електротехнички факултет Проф. др Божидар Ж. Радојковић
Електротехнички факултет Проф. др Вељко Поткоњак
Електротехнички факултет Проф. др Божидар Раденковић
Факултет организационих наука Др Александар Руварац
Институт Винча Проф. др Радомир Д. Симић
Рударско-геолошки факултет Проф. др Владимир Стевановић
Машински факултет Проф. др Mомчило Стевановић
Институт Винча Проф. др Илија С. Стојановић
Електротехнички факултет Проф. др Милић Р. Стојић
Електротехнички факултет Проф. др Јован В. Сурутка
Електротехнички факултет Проф. др Душан Б. Теодоровић
Саобраћајни факултет
Током више од двадесет година проф. Теодоровић се бави развојем модела и софтвера за управљање процесима у ваздушном, друмском и речном саобраћају. У звање доцента на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду изабран је 1983., (more…) Проф. др Марија С. Тодоровић
Пољопривредни факултет Проф. др Милан С. Ћаловић
Електротехнички факултет Проф. др Миладин М. Шеварлић
Пољопривредни факултет