Проф. др Градимир В. Миловановић

Проф. др Градимир В. Миловановић, редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу, рођен је 1948. године у Зоруновцу код Књажевца (Србија) од оца Вукашина и мајке Вукадинке Савић. По националности је Србин, православне вероисповести. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију природно-математичког смера у Књажевцу, а затим Електронски факултет у Нишу, на коме је дипломирао 1971. године са просечном оценом 9.54 на смеру за обраду података. Последипломске студије из области примењене математикезавршио је 1974. године са просечном оценом 10, одбранивши магистарски рад под називом “О неким итеративним методима за убрзаваwе конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору”.

Године 1976. одбранио је докторску дисертацију под називом “О неким функционалним неједнакостима” и стекао научни степен доктора математичких наука.
Након дипломирања (1971) изабран је за асистента при Катедри за обраду података на Електронском факултету у Нишу, а 1974. за асистента на Катедри за математику. У јесен 1976. године, изабран је за доцента, фебруара 1982. за ванредног професора, а 1986. за редовног професора на Електронском факултету у Нишу. Од 1983. године шеф је Катедре за математику, а од 2002. налази се на дужности декана Електронског факултета у Нишу.
У току наставничке каријере уводио је и предавао велики број специјалних курсева, посебно на последипломским студијама на факултетима Универзитета у Нишу, Крагујевцу, Београду и Приштини. Посебно треба истаћи предмете као што су: Теорија апроксимација, Специјалне функције, Теорија оператора, итд. Под његовим непосредним руководством до сада је магистрирало 15, а докторирало 9 кандидата.
У периоду 1989-1991. био је проректор Универзитета у Нишу са задужењима у области научног рада, међународне сарадње и издавачке делатности, члан Републичког фонда за науку и председник Комисије за међународну сарадњу овог Фонда. Такође, био је председник Управног одбора Универзитетске библиотеке “Никола Тесла” у Нишу и председник Скупштине Заједнице универзитетских библиотека Србије. Дугогодишњи је члан Комисије за математику и механику Министарства науке Србије.
Проф. Миловановић је члан и потпредседник Научног друштва Србије. Члан Југословенског удружења за примењену и индустријску математику (ЈУПИМ), Америчког математичког друштва (AMS), Друштва за индустријску и примењену математику (SIAM), Француског математичког друштва (SMF) и Друштва за примењену математику и механику (GAMM). Члан је Управног одбора Математичког друштва Србије. Као гост професор Миловановић је више пута боравио у најразвијеним научним центрима у свету (САД, Италија, Немачка, Француска, В. Британија, Шпанија, Пољска, Данска, Норвешка, итд.).
Организовао је 4 међународне конференције, а више од десет пута био је члан организационих и програмских комитета међународних и домаћих научних скупова. Имао је више од 30 пленарних и уводних предавања на међународним научним скуповима. Руководио је израдом више научних пројеката (на пример, “Савремени проблеми математике” (1991-1995), “Методи и модели у теоријској, индустријској и примењеној математици” (1996-2000)), а сада руководи пројектом “Примењени ортогонални системи, конструктивне апроксимације и нумерички методи”, који финансира Министарство за науку, технологију и развој Републике Србије. За свој научни рад више пута је награђиван од стране Електронског факултета у Нишу, Универзитета у Нишу, Математичког института САНУ у Београду и Скупштине града Ниша.
Проф. Миловановић је уредник у научним часописима: Facta Universitatis, Ser. Mathematics and Informatics (Универзитет у Нишу) и Publications de l’Institut Mathematique (Математички институт САНУ, Београд). Члан је редакције следећих часописа: East Journal on Approximations (Дарба, Софија, Бугарска), Journal of Inequalities in Pure and Applied Mathematics (Victoria University of Technology, Australia), Journal of Inequalities and Applications (Gordon and Breach, New York, USA), Revue d’Analyse Numerique et de l’Approximation (Acad. R.S. Romania, Bucharest, Romania), Journal of Natural Geometry (Birkbeck College, University of London, England), Публикације Електротехничког факултета, Серија Математика (Београд), Novi Sad Journal of Mathematics (Нови Сад), Yugoslav Journal of Operations Research (Београд), ФИЛОМАТ (Ниш), Kragujevac Journal of Mathematics (Крагујевац).
Рецензент је у многим међународним часописима и референт за Mathematical Reviews (САД) и Zentralblatt für Mathematik (Немачка). Стални је рецензент италијанског министарства за науку и технологију (MURST).
До сада је објавио 12 универзитетских књига и три монографије, од којих и једну на преко 800 страница (“Topics in Polynomials: Extremal Problems, Inequalities, Zeros”) у издању познате куће “World Scientific” (Singapore – New Jersey – London – Hong Kong). Десетак веома афирмативних приказа ове монографије појавило се у најеминентнијим светским часописима. Такође, проф. Миловановић је био уредник и за четири књиге, од којих је једна (“Recent Progress in Inequalities”) издата од стране издавачке куће “Kluwer” из Холандије. Објавио је више од 200 научних радова, од тога преко 50 у најеминентнијим светским часописима (на пример, Numerische Mathematik; Journal of Approximation Theory; ACM Transactions on Mathematical Software; Applied Mathematics and Computation; Computers and Mathematics with Applications; Constructive Approximation; Proceedings of the Americal Mathematical Society; Journal of Mathematical Analysis and Applications; Journal of Computational and Applied Mathematics; Mathematics of Compupation; Integral Transforms and Special Functions; Mathematical and Computer Modelling; BIT; Computing; Numerical Functional Analysis and Optimization; Numerical Algorithms; The Rocky Mountain Journal of Mathematics; The Fibonacci Quarterly, итд.).
Главни научни доприноси професора Миловановића су у области теорије апроксимација, нумеричке анализе, теорије ортогоналности и екстремалних проблема. Посебно треба истаћи следеће доприносе: (1) увођење нових концепата ортогоналности у реалним и комплексним доменима; (2) конструкција s-ортогоналних полинома и квадратуре са вишеструким чворовима; (3) сплајн апроксимације које очувавају максимални број момената апроксимирајуће функције; (4) конструкција квадратурних процеса максималног степана тачности; (5) брзи сумациони процеси засновани на примени квадратура; (6) нови приступи у теорији ортогоналних Минцових система; (7) екстремални проблеми са алгебарским и тригонометријским полиномима. Цитираност радова професора Миловановића износи више стотина.