Проф. др Мирко Д. Аћић

Проф. др Мирко Д. Аћић, редовни професор Грађевинског факултета у Београду, рођен је 1938. године у Врточу, Дрвар, од оца Давида и мајке Јоке Грујић. Средњу техничку школу, архитектонско-грађевинског смера завршио је у Бањој Луци 1958. године. Дипломирао је 1963. године на Одсеку за конструкције Грађевинског факултета у Београду. Магистарску тезу одбранио је 1968. године, а докторску дисертацију под насловом “Прилог решењу проблема граничних стања зидних носача од армираног бетона”- 1978. године, на Грађевинском факултету у Београду.
Од 1966. године запослен је на Грађевинском факултету у Београду, избором за асистента, 1979. за доцента, 1984. за ванредног професора и 1988. године за редовног професора, на групи предмета Бетонске конструкције. Држао је наставу из скоро свих предмета ове групе. Сада држи предавања из предмета Теорија бетонских конструкција и Пројектовање и грађење бетонских конструкција 2, а на Последипломским магистарским студијама – Одабрана поглавља граничних стања бетонских конструкција, Теорију пластичности бетонских конструкција као и Одабрана поглавља из сеизмичког конструктерства. Држао је наставу и на грађевинским факултетима у Новом Саду, Суботици, Подгорици (10 година) и Нишу.
Био је ментор при изради око 300 дипломских радова. Такође је ментор већем броју магистарских теза и девет докторских дисертација. Био је на студијским боравцима у Ахену, Штутгарту, Москви, Кијеву и др. Био је продекан Факултета 1977-79., управник Института за материјале и конструкције Факултета 1985-87. и председник Савета факултета 1996-98. године. Био је шеф катедре за бетонске конструкције од 1989-91. године, а од 1996. године је шеф катедара за материјале и конструкције. Био је члан најуже групе за израду југословен¬ских прописа за бетонске конструкције, донетих 1971. и 1987., а сада је члан ужег тима за примену Еврокодова у југословенском грађевинском конструктерству. Од 1986-89. године члан је Комисије за статичке моделе конструкција Евро-међународног комитета за бетон – CEB. Председник је Југословенског одбора за бетон и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера. Дугогодишњи је члан редакционих одбора часописа Наше грађевинарство и Грађевински календар.
Аутор је или коаутор четрнаест књига (универзитетски уџбеници, монографије, студије, приручници, скрипта, збирке задатака, …) из области бетонских конструкција. Наводе се: Теорија армиранобетонских и претходно напрегнутих конструкција, Гранична стања употребљивости, Гранична стања бетонских конструкција, Приручник за примену Правилника о техничким нормативима за бетон и армирани бетон – БАБ ’87. Објавио је око 170 радова у југословенским и међународним научним и стручним часописима, на конгресима и симпозијумима, од чега у иностранству 39. Посебно се истичу радови: Услов пластичности – лома бетона при сложеним напонским стањима, Теорија пластичности – примена у бетонским конструкцијама (више радова), Limit Values of Local Stresses, Concrete Structures with Steel Element Outside the Concrete Sesction, Two Chord Systems of Long Span Concrete Structures, Асеизмичко пројектовање бетонских конструкција и др.
Одржао је велики број уводних предавања и предавања по позиву, нарочито из области граничних стања и примене теорије пластичности у бетонским конструкцијама као и из области двопојасних система конструкција, које поред земљотресног грађевинарства, спадају у уже области његовог научног истра-живања у којима је дао значајан допринос развоју теорије и праксе бетонских конструкција. Посебно је значајан његов научни допринос у докторској дисертацији, у којој је, користећи врло богат фонд сопствених експерименталних истраживања и теоријских анализа, дефинисао понашања равних површинских носача оптерећених у својој равни, у свим граничним стањима од интереса за теорију и праксу. Резултати ових истраживања (посебно предлог новог услова лома бетона при равном стању напона) иницирали су даља истраживања, а нашла су и примену при изради YU прописа за бетонске конструкције (зидни носачи) из 1987. године.
Учествовао је у већем броју научноистраживачких пројеката, најчешће као руководилац пројекта (3) или подпројекта. Значајан део активности проф. Аћића обухвата пројектовање и грађење армиранобетонских и претходно напрегнутих конструкција, израда студија, експертиза, ревизија, санација и реконструкција, посебно израда идејних и главних пројеката конструкција великог броја објеката, међу којима је добио и више првих награда. Међу нај-значајнија конструктерска остварења, где је дао и оригинални допринос светском градитељству, спадају: зграда Српског народног позоришта у Новом Саду (25000 m2), Хангар 2 ЈАТ у Београду (распона 136,0 м, I награда, 1984.), који је проглашен за најбоље конструктсрско остварење у Србији и Југославији у 1986., Складишта робних кућа “Београд” у Београду (40.000 m2), Специјални војни објекти у Ираку, Комплекс објеката на аеродрому Анаба, Хангар у Батајници (140,0х 110,0 м, I награда, 1990.), Спортска дворана у Новом Београду (133×103 м, I награда, 1992.) за 20000 гледалаца, Водоторањ у Шапцу (I награда, 1994), Пословно-стамбена кула у Москви (43000 m2), Спортска дворана у Кошутњаку и др. Као пројектант, консултант, експерт, ревидент и др. учествовао је у реализацији више од 600 нових и постојећих (санације, ојачања и др.) објеката веома различите намене, од којих већи број спада у значајна нестандардна и специфична конструктерска остварења.
Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољу докторску дисертацију у 1978. години. За дело “Конструкције спрегнутих система са челичним елементима ван бетонског дела пресека” добио је (са тимом коаутора, 1985. године) Октобарску награду Београда у области математичко-физичких и техничких наука. Одликован је орденом рада са златним венцем. Носилац је бројних повеља и признања.