Проф. др Слободан К. Перовић

Проф. др Слободан К. Перовић

Проф. др Слободан К. Перовић

Правни факултет

Проф. др Слободан К. Перовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1932. године у Прокупљу, од оца Крсте и мајке Милице Васиљевић. Основну школу учио у Крагујевцу, гимназију у Другој мушкој у Београду. Дипломирао на Правном факултету у Београду (1956), на истом факултету докторирао (1963), на коме је биран у сва универзитетска звања: асистент (1958), доцент (1964), ванредни професор (1969), редовни професор (1977), на којој дужности се и данас налази. Матични предмет: Облигационо право. Шеф Катедре за грађанско право и дугогодишњи Председник постдипломских студија.

Велики број докторских и магистарских дисертација рађени су под његовим менторством. Дугогодишњи члан и председник бројних универзитетских тела.

Члан је Словеначке академије наука и уметности, Друштва за компаративно право у Паризу, Друштва пријатеља француске правничке културе у Паризу. Члан је Правног савета Југославије.

Председник је Научног друштва Србије и Председник је Удружења правника Југославије. Оснивач Копаоничке школе природног права. Арбитар међународних арбитража и Спољнотрговинске арбитраже у Београду.

Главни је уредник часописа “Правни живот” и часописа “Научни преглед”, члан Уређивачког одбора часописа “Архив за правне и друштвене науке”. Главни је редактор Енциклопедије имовинског права (1978) и главни редактор Коментара Закона о облигационим односима (1995). Председник Уређивачког одбора библиотеке “Класици југословенског права”. Главни редактор Опште енциклопедије права (у раду). Руководи петогодишњим научним пројектом под називом Конституисање Србије као правне државе.

Учествовао је на бројним научним симпозијумима, домаћим и иностраним (преко 50), најчешће са главним рефератом или националним рефератом. Аутор је више књига, уџбеника и монографија, научних студија и више стотина радова публикованих у домаћим и иностраним издањима из области грађанског права, компаративног права и филозофије права.

Укупним опусом у овим областима права, утицао је на развој правне теорије и праксе и по том основу стекао научни ауторитет и углед у земљи и иностранству.

У литератури цивилног права, посебно облигационог, аутор је систематских дела, монографских расправа, као и бројних студија.

Главна дела у овој области су: Облигационо право, актуелни универзитетски уџбеник (7 издања 800 стр.). Дело је писано на бази класичне римско пандектне литературе, наше и стране, и садржи преко 1800 позивања на одговарајуће изворе. Приказано је и у француској часописној литератури с обзиром на обимнији резиме (50 страница на француском и енглеском језику). Бројне генерације студената правних факултета, пре свега, београдске правне школе, стекле су и преко овог уджбеника неопходна знања из ове области права; Општа теорија уговора (1968, 300 стр.), посвећена питању аутономије воље и њеним ограничењима. Бројна становишта из ове књиге утицала су на решења југословенског законодавства у области кодификације уговорног права; Формални уговори у грађанском праву (1964, 150 стр.), монографија, заснована на изворима теорије и праксе, широко приказивана и често цитирана у научним и стручним радовима; Забрањени уговори у грађанском праву (1975, 260 стр.), монографија, уджбеник на постдипломским студијама, посвећена спектру различитих теорија о јавном поретку, као и његовој практичној апликацији; Ретроактивност закона, теорија сукоба закона у времену (1987, 320 стр.), монографија, такође, уджбеник на постдипломским студијама, расправља питање повратне снаге закона у односу на тзв. стечена права. Писана на бази немачке и француске правне литературе, представља прву књигу на нашем језику која на целовит и кохерентан начин обрађује категорију стечених права; Уговор као акт моралне и правне цивилизације (1993, 140 стр.), студија, посвећена синтези историјског и актуелног стања уговора као акта сагласности воља.

У области компаративног права и филозофије права, главна дела су: Правно филозофске расправе (1995, 540 стр.), монографија, збир ауторових студија о проблему правде и правне државе, својинског питања, односа природног и постојећег права, кризи правног система; Природно право и суд (1996, 130 стр.), монографија, посвећена филозофији природног права. У овој књизи, аутор је засновао Хексагон природног права, и то право на: живот, слободу, имовину, интелектуалну творевину, правду и правну државу. Ово дело је објављено и на француском језику: Le Droit Naturel et le Juge (1997, 150 стр.); Судијска независност – пролегомена (1998, 130 стр.), монографија, посвећена димензијама судијске независности, статусној независности судија и гаранцијама судијске независности. Рад је објављен и на енглеском језику: Independence of the judiciary, као и на француском језику: L´independance du juge (1998); Људска права као тековина школе Природног права (1998, 150 стр.), монографија, посвећена универзалности и имплементацији људских права, остварењу и неостварењу људских права; Људска права и судијска независност (1998, 210 стр.), монографија, збир ауторових студија о људским правима и судијској независности које су већ биле објављене као посебне целине; Правда и стечена права (1994, 130 стр.), студија о појму и различитим схватањима правде од антике до данас, а посебно о комутативној и дистрибутивној правди; Prolongatio iuris naturalis (1996, 65 стр.), студија о проширењу рационалног природног права са становишта међународне заједнице и појединих правних система; Култура законитости и природно право (1997, 120 стр.), студија, посвећена детерминантама опште и правне културе, као и легитимитету и легалитету права у односу на априорно (трансцендентно) праведно право per se; Моћ природног права (1998, 105 стр.), студија посвећена следећим аксиомима: сфера природног права је сфера самосвесне слободе; природно право је универзално и свељудско, а позитивно право је парцијално и релативно; природно право је стварност чији је смисао да служи правди; остварење природног права је израз демократске културе; нема правне државе без установљеног и примењеног природног права; природно право обезбеђује и развија еколошку етику.

Беседе са Копаоника (1997, 170 стр.), збирка ауторових уводних излагања на годишњим сесијама Копаоничке школе природног права и то: три заблуде препреке тржишној привреди и правној држави; својински односи; вратимо се Школи природног права; моћ и немоћ уговора; Хексагон природног права; између чулности и умности права; легалитет природног права.