Проф. Ђурђе Бошковић

Проф. Ђурђе Бошковић рођен је у Београду 1904. године. Гимназију је учио у Француској, а матурирао је 1922. године у Београду. Дипломирао је на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду 1928. године. Од 1930. године био је кустос Народног музеја и радио као асистент и као доцент на Техничком факултету. Године 1947. изабран за ванредног професора а 1950. године за редовног професора на Архитектонском факултету, за предмете Историја архитектуре и Историја уметности.
На Универзитету у Београду је обављао следеће функције: био је продекан Техничког факултета (1946-1947), професор Техничке велике школе (1948-1950), декан Архитектонског факултета (1959-1962), шеф Катедре за историју архитектуре и уметности, директор Археолошког института.
Био је члан Матичне комисије за оснивање, и један од оснивача Научног Друштва Србије 1969. године.
Био је члан и председник бројних научних и стручних организација, института, њихових савета и научних већа из области историје архитектуре, заштите споменика и историје уметности. Почасни је члан Археолошког друштва и Друштва конзерватора Југославије. Учествовао на врло бројним међународним научним скуповима, конгресима и симпозијумима са врло запаженим рефератима.
Држао је бројна предавања на иностраним факултетима, институтима, академијама наука (Париз, Равена, Москва, Лењинград, Варшава, Софија). Члан је Интернационалног комитета за Византологију и Интернационалног комитета за историју уметности.
Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе: Проф. Бошковић је изванредно плодан писац и аутор бројних признатих научних и стручних радова из области којом се бави. Он има неколико стотина библиографских јединица.
Најзначајнија су посебна издања, књиге и студије:
Манастир Манасија – Манастир Дечани – Средњевековна уметност у Србији и Македонији – Архитектура средњег века – Стари Бар. Поред овога, следи велики број радова о рестаурацији значајних споменика културе и манастира.
Најважнији научни доприноси:
Укупна научна активност проф. Бошковића је врло богата и оставила је дубоког трага у области проучавања развитка архитектонског, урбаног и уметничког стваралаштва. Посебно су значајни његови доприноси у изучавању средњовековне материјалне и духовне културе наших народа.
Поред значајних дела уџбеничког карактера, у којима је на врло систематизован начин приказао и валоризовао архитектуру средњег века у нашој земљи, он је дао и значајне конкретне прилоге истраживању карактеристика и оцени вредности појединих значајних споменика. Његови радови су допринели и организовању конзерваторских радова на рестаурацији појединих споменика где је и сам непосредно учествовао.