Проф. др Богдан Д. Бошковић

Проф. др Богдан Д. Бошковић, редовни професор Војномедицинске академије, Научни саветник Војнотехничког института (ВТИ) у Београду у пензији и редовни професор по позиву Медицинског факултета у Фочи, рођен је  1931. године у селу Коњуху код Крушевца, од оца Драгољуба и мајке Милунке Миленковић. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Крушевцу. Завршио је два факултета: медицински (Сарајево) и фармацеутски (Загреб) и докторирао на Медицинском факултету у Сарајеву. Од 1956. па до краја  1964. године радио је на Институту за фармакологију и токсикологију Медицинског факултета у Сарајеву.

Као активно војно лице, премештен је у Војнотехнички институт у Београд, где је по основу бенефицираног стажа крајем 1993. године пензионисан у чину пуковника ВЈ и звању Научног саветника. Био је члан Савета за научни рад у оружаним снагама и председник његове Комисије за научне кадрове. Био је дугогодишњи руководилац Научног пројекта СР Србије «Заштита хране од загађивања и здравствени аспекти загађивања».

За експерта Светске здравствене организације изабран је 1971. године. Члан је Британског фармаколошког друштва (1971), Немачког удружења за фармакологију и токсикологију (1996), Научног друштва Србије (1996), Српског лекарског друштва (СЛД), Друштва фармаколога Југославије и Удружења токси-колога Југославије. Главни је и одговорни уредник часописа Archives of Toxicology, Kinetics and Xenobiotic Metabolism, гласила Секције за токсикологију СЛД и члан уредништава више националних медицинских часописа. Био је председник Савезне комисије за дијагностику и терапију. Члан је издавачког савета СЛД.

У ВМА је за предмет фармакологија и токсикологија прошао избор у сва наставна звања, а био је изабран и за редовног професора последипломске наставе на Медицинском факултету Универзитета у Тузли. Од 1998. је редовни професор по позиву на Медицинском факултету у Фочи. По позиву, држао је предавања у научним институтима у САД и Великој Британији, у којој је на постдокторским тудијама боравио годину дана.

После пензионисања у ВТИ-у, радио је: у Комисији за научноистраживачки рад наставно-научног већа (у једном мандату и као њен председник); са Клиником за неурологију ВМА, на развоју и клиничким испитивањима нових комбинација аналгетика и нових облика антиепилептика; сада је стални сарадник Института за научне информације за фармакотерапију.

Проф. Бошковић је објавио више од 380 радова, од чега 78 у међународним часописима и зборницима, и по два у монографијама и у страним књигама. По позиву је учествовао на 6 међународних симпозијума. Аутор је монографије: Пестициди – токсикологија и терапија тровања, и по 2 поглавља у националним уџбеницима.

Допринос проф. Бошковића медицинској науци је фундаменталан и практичан. Најзначајнији допринос представља разјашњење механизма токсичног дејства нервног бојног отрова (БОт) сомана, што је иначе условљавало неефикас-ност дотадашње терапије. Радови из тог домена: 1) Ageing and reactivation of acetylcholinesterase inhibited with soman and its thiocholine like analogue. Biochem Pharmacol 17: 1738-41, 1968; 2) The influence of CBDP on organophosphate poisoning and its therapy. Arch Toxicol 42: 207-16, 1979; 3) The treatment of soman poisoning and its perspectives. Fundam Appl Toxicol 1: 203-13, 1981, спадају у најчешће цитиране публикације. Само првом од њих, у International Encyclopedia of Pharmacology and Therapeutics – Anticholinesterase Agents (Pergamon Press, Oxford, 1970) посвећене су 2 стране текста (259 и 260).

Ово је имало и шири медицински значај, јер се велики број органофосфор-них (ОФ) једињења у свету употребљава у виду пестицида у пољопривреди, шумарству, као и хуманој и ветеринарској медицини. Наиме, на основу властитих дугогодишњих претклиничких истраживања ОФ инсектицида, установљено је да су и код њих постојали исти проблеми као и код сомана. Да би решио ове проблеме проф. Бошковић је своја истраживања усмерио у правцу избора најоптималнијег оксима-реактиватора холинестеразе инхибиране нервним бојним отровима и ОФ инсектицидима, као специфичних антидота у тим тровањима. Претклиничким испитивањима низа новосинтетизованих оксима и више отрова решен је наведени проблем, јер је доказано да је због специфичне хемијске структуре најефикаснији оксим био HI-6.

Из укупног опуса радова проф. Бошковића значајни су и они који се односе на допринос разјашњењу механизма дејства лекова код morbus Parkinsoni, miotoniae congenitae, myasteniae gravis  и конвулзивних стања. Радови из клиничких испити-вања на здравим добровољцима, HI-6 in man: blood levels, urinary excretion and tolerance after intramuscular administration of oxime to healthy volunteers (Fundam Appl Toxicol 5: 89-97, 1985), као и на пацијентима отрованим ОФ инсектицидима, HI-6 in man: efficacy of the oxime in poisoning by organophosphorus insecticides (Human Exp Toxicol 10: 113-8, 1991 i Proc 6^th CBW Protection Symposium, Stockholm 1998), проистекли из сарадње са Клиником за токсикологију и клиничку фармако-логију ВМА, уврстили су проф. Бошковића у ред најпознатијих стручњака у свету у области токсикологије и терапије тровања ОФ инсектицидима и нервним БОт.

Проф. Бошковић је и инвентор Новокомб^Ò таблета, лека који је 1994. био регистрован у нашој земљи, посебно ефикасног у терапији акутних напада мигрене и других врста јаких болова, укључујући и канцерски и фантомски (Carbamazepine and etodolac – new combination with highly potent analgesic efficacy – Sci Rev 17-8, 1996).

Проф. Бошковић је кроз наставу фармакологије и токсикологије, менторским радом на одбрани докторских дисертација (68) и магистарских радова (52), поред ВМА, значајно допринео и развоју медицинских факултета у Бањалуци, Београду, Нишу, Новом Саду, Приштини, Ријеци, Сарајеву, Тузли и Загребу.

Биографске одреднице проф. Бошковићу посвећене су у Војном Лексикону (1981), Ко је ко у Србији (1996), International Directory of Distinguished Leadership, Биографског института САД (1998) и 2000 Outstanding Intellectuals of the 21^st Century, Интернационалног биографског центра (IBC) у Кембриџу (2003). Носилац је одликовања International Order of Merit (IOM), Интернационалног биографског центра (IBC) у Кембриџу (2000). Према подацима Science Citation Index, радови проф. Бошковића цитирани су више од 750 пута, што је значајно допринело не само његовом личном, већ и угледу наше медицинске науке у свету.