Проф. др Витомир Милановић

Проф. др Витомир Милановић је рођен 1947. године у Јагодини, од оца Бранислава и мајке Анке Николић. Осмогодишњу школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је 1971 године на Одсеку за Техничку физику Електротехничког факултета у Београду. Магистрирао је 1977, а докторирао 1983 године, све на Електротехничком факултету у Београду.

Од јануара 1973 године ради као истраживач у Институту за физику, а од децембра 1979 године предаје Физику и Основе електротехнике на Вишој ПТТ школи у Београду (сада Висока школа за информационе и комуникационе технологије), где 1984 изабран у званје професора. Од новембра 1993 стално је запослен на Електротехничком факултету у Београду. У звање истраживача, научног сарадника и вишег научног сарадника биран је 1978, 1984 и 1990 године на Институту за физику. У Институту за нуклеарне науке “Винча” изабран је у звање научног саветника 2012 године. На Електротехничком факултету у Београду у звање асистента, доцента, ванредног професора и редовног професора биран је 1982, 1988, 1993 и 1998 године. У звање професора емеритуса изабран је 2013 године у ком се звању и сада налази.

          На редовним студијама држао је следеће предмете: Физичка електроника чврстог тела, Елементи електронских уређаја, Полупроводничке микроструктуре, Физичка електроника, Квантна механика, Полупроводничке кванте наноструктуре, на последипломским: Електронска теорија чврстог тела, Квантне полупроводничке микроструктуре, Микроелектронске направе на бази квантних микроструктура, на мастер студијама: Одабрана поглавља из квантних наноструктура, а на докторским студијама држи: Оптичке особине полупроводничких хетероструктура и Оптимизација и инжењеринг наноструктурних параметара. В. Милановић је био ментор при изради 13 докторских дисертација, 10 магистарских радова и већег броја дипломских радова. Напоменимо да је и из ових дипломских радова скоро увек био објављен по један рад у часопису међународне репутације, док су магистарске тезе и докторске дисертације послужиле као основ за публиковање више радова у реномираним часописима.

             Од 2004 до 2009 године В. Милановић је шеф Катедре за микроелектронику и техничку физику на Електротехничком факултету у Београду. Био је члан стручног Већа за физику Универзитета у Београду у више мандата. Био је и члан Већа природно математичких наука Универзитета у Београду, као и председник Комисије за научни рад Електротехничког факултета, а у два мандата и члан Савета Електротехничког факултета у Београду. У току рада на Вишој ПТТ школи био је шеф Катедре за Телекомуникације, као и члан Савета у више мандата.

           В. Милановић је коаутор три универзитетска уџбеника: З. Иконић, В. Милановић: “Полупроводничке квантне микроструктуре” (Универзитет у Београду, 1997), Ј. Радовановић, В. Милановић: “Физичка електроника чврстог тела” (Електротехнички факултет, Београд, 2010) и В. Милановић, Ј. Радовановић :”Kвантна механика I ” (Електротехнички факултет, Београд, 2015), књиге проблема из физичке електронике чврстог тела, једне монографије о електрону у наноструктурама, поглавља у међународној научној монографији (Поглавље 4 у „Leading Edge Semiconductor Research“, Nova Science Publishers 2006), скрипти из наизменичних струја, као и збирки задатке из Основа електротехнике и Физике (издању Више ПТТ школе ).

У оквиру интензивне сарадње са Institute of Microwaves and Photonics, School of Electronic and Electrical Engineering, University of Leeds, В. Милановић је више од десет пута боравио у овој институцији.Поред тога боравио је и у на Univesita degli Studi di Bari, Politecnico Di Bari, Dipartimento Interateneo di Fisica.

В. Милановић је учесник више пројеката: Физика оксидних и полупроводних материјала, тема Проучавање транспортних и оптичких особина полупроводничких суперрешетки (Министарство за науку републике Србије), Микроелектроника, оптоелектроника и микросистемске технологије, подпројекат Моделовање електронских процеса и компоненти (Министарство за науку републике Србије ), Теоријска и експериментална истраживања полупроводничких микро-структура (Савезно министарство за науку, технологију и развој). Био је и руководилац је два пројекта код Министарства за науку Србије: први пројект је: “Оптичке и електронске особине полупроводничких наноструктура “(2002-2005), док је други: “Наноструктуре и нанокомпоненте у физичкој електроници “(2005- 2010). Са СРЈ стране био је руководилац the Joint Project Grant (The Royal Society, collaboration of University Leeds with University Belgrade ): “Computational methods for the design optimization of quantum optoelеtronic deviceс 2002—2004, као и учесник The Joint Project Grant ( Engineering and Physical Sciences Res- earch Counsil): “Developing new optimization techniques for design and realization of mid- and far- infrared quantum cascade lasers ” (2003-2004) као и “ High operating temperature lasers for chemical and security sensing “ (NATO Science for Peace and Security-Collaborative Linkage Grant ); оба пројекта су у сарадњи са Универзитетом у Лидсу, док је други и са Универзитетом у Барију. Поред тога је и учесник следећих међународних пројеката : “Terahertz QCL based spectrometer for rapid detection of chemical agents and explosives “( NATO project. EAP. SFPP. 984068 ), COST action BM1205: European Network for Skin Cancer Detection using Laser Imaging, COST action MP 1204: TERA-MIR Radiation: Materials, Generation, Detection and Applications, COST Action MP1406 Multiscale in modelling and validation for solar photovoltaics (MultiscaleSolar), “Ultrafast Infrared Emitter on a Quantum Cascade” – FastIQ (SCOPES: Joint Research Projects), као и домаћег пројекта : “Фотоника микро и наноструктурних материјала”.

          Један рад, чији је коаутор В. Милановић је проглашен за најбољи у секцији ЕТАН-а за саставне делове на 30 конференцији, 1986 године. Децембра 1990. године добио је награду Електротехничког факултета из фонда проф Бранка Раковића, док је 1991 године добио Октобарску награду града Београда 1991.

          В. Милановић је рецензент у најугледнијим међународним часописима као што су Physical Review B, Physical Review Letters, Journal of Applied Physics и Applied Physics Letters.

          В. Милановић је досада објавио 367 радова штампаних у целини и 68 радова штампаних у форми апстракта. од тога 187 радова у међународним часописима који имају импакт фактор. Напоменимо, да је 26 рада публиковао у Physical Review, 23 радова у Journal of Applied Physics, 10 радова у IEEE Journal of Quantum Electronics, 15 радова у Physics Letters A; сви ови часописи припадају категорији врхунских међународних часописа. Радови. В. Милановића цитирани су, преко 900 пута ( не укључујући аутоцитате), а само рад : В. Милановић, З. Иконић “Generation of isospectral combinations of the potential and the effective-mass variations by supersymmetric quantum mechanics”, Journal of Physics A, Mathematical and General, Vol.. 32 pp.7001-7015 (1999) цитиран је 83 пута. Фактор цитираности В. Милановића износи: h=20.

          Научноистраживачка активност В. Милановића одвија се у области физичке електронике и физике чврстог стања. Конкретније, највећи део досадашњих истраживања усмерен је на проучавање квантних ефеката у полупроводничким наноструктурама. Први радови из ове области публиковани су почетком осамдесетих година прошлог века и то представља почетак проучавања наноструктура код нас. Ти радови су били посвећени електронској структури суперрешетке и методадама њеног одређивања. Каснији радови прате светски тренд померања према проучавању квантних јама. Десетак радова В. Милановића је посвећено је апсорпцији светлости у квантним јамама, као и утицају просторне зависности ефективне масе на ову појаву. Врло значајни су радови В. Милановића из области оптимизације нелинеарних оптичких параметара у квантним наноструктурама. У овим радовима је комбинована суперсиметрична квантна механика са оригинално развијеном методом трансформације координата у циљу добијања оптималних вредности одговарајућих нелинеарних параметара. У последњих неколико година научна активност В. Милановића посвећена је врло актуелној проблематици квантно каскадних ласера, дизајну спинског филтра на бази немагнетних материјала и анализи времена тунеловања у полупроводничким наноструктурама и фотонским кристалима.