Др Милутин Пенчић

Др Милутин Пенчић, научни саветник, рођен је 1928. године у селу Градишту, општина Пирот од оца Милисава и мајке Лепосве рођене Петровић. Основну школу завршио је у месту рођења, а гимназију у Пироту 1947. године. Пољопривредношумарски факултет у Земуну, Универзитета у Београду уписао је 1947. године, а дипломирао на ратарском одсеку Пољопривредног факултата 1952. године. Од друге године студија стипендиста је САНУ, Института за физиологију развића и генетику. 1951/52. завршио је Школу резервних официра у Требињу.

Изабран је за асистента у оделењу за селекцију и семенарство Завода за пољопривредна истраживања у Крушевцу 1953. године. На пословима генетике и оплемењивања стрних жита радио је до 1958. године, када прелази на рад у Институт за ратарство у Земун Пољу, каснијем Институту за кукуруз. У Институту за кукуруз формира групу, а затим одсек за физиологију кукуруза, која ће му бити главно поље рада на кукурузу. Винчину школу за примену радиоизотопа завршио је 1959/60.У Институту за кукуруз биран је у сва научна звања од асистента до научног саветника.1986. године изабран је за заменика председника Савезног комитета за науку и технологију. На том послу је остао до 1990. године, када је постављен за савезног саветника за научно-технолошки развој. Пензионисан је 1993. године.
Докторску дисертацију под називом Биолошке и економске особине поулација и сората овса /Avena sativa L./ др Пенчић је одбранио 1962 године на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду.
Специјализацију из примене радиоизотопа у проучавању физиологије биљака обавио је у Лењинграду, у Институту за биофизику Академије наука СССР и Москви у Тимирјазевској академији.
У свом радном веку др.Пенчић је обављао велики број дужности. У Институту за кукуруз у Земун Пољу обављао је дужности од шефа одсека до генералног директора.
Поред наведених др Пенчић је обављао и функције и ширег друштвеног значаја: Председник управног одбора FAO/UNDP Европског кооперативног програма за биљне генетичке ресурсе – ECP/GR, координатор FAO Европске кооперативне истраживачке мреже за кукуруз, национални координатор и члан извршног комитетеа ECP/GR, члан југословенске комисије за UNESCO, председник југословенске делегације у кооперативном научноистраживачком програму СЕВ-а, члан комисије за науку Савезне скупштине, председник Сталне конференције научноистраживачких организација Београда, члан комисије за биљне генетичке ресурсе у FAO
Др Пенчић је активно суделовао у редакционим одборима научних и стручних часописа. Био је главни и одговорни уредник Архива за пољопривредне науке 12 година и међународног журнала за кукуруз Zеа 6 година, уредник за пољопривреду у Енциклопедији српског народа /у штампи/. Као експерт агенције Уједињених нација за исхрану и пољопривреду FAO учествовао је у изради и реализацији националних програма за научноистраживачки рад и унапређење производне кукуруза у Танзанији, Мозамбику и Анголи. Био је и експерт Савезног министарства за развој науку и технологију. Члан је друштава биљних физиолога Југославије и друштва генетичара генетичара Србије. Председник је Југословенске инжењерске академије /ЈИНА/. Председник је Удружења за заштиту биолошке разноврсности пољопривреде Југославије AGROGEN YU.
Др Пенчић је аутор или коаутор 131 библиографске јединице, од којих су 32 објављене у иностранству. Учесник је многих научних скупова у земљи и иностранству.
Сви његови радови се могу сврстати у две целине: физиологија биљака /углавном кукуруза/ и генетика и оплемењивање биљка /генетички ресурси/. Општа карактеристика научног опуса Др Пенчића је отварање нових истраживачких поља у нашој земљи. Почетком шездесетих година прошлог векa основао је прву лабораторију за изучавање физиологије кукуруза у нашој земљи. Он је међу првим ауторима објављивао радове из примене радиоизотопа и радиоактивног зрачења у области физиологие и генетике биљака. Иницијатор је увођења биофизичких метеода у изучавању реакције биљног организма на промењене услове средине. Формирао је, у заједници са млађим истраживачима, посебну лабораторију за биофизику биљака, прву на територији ондашње Југославије у којој је специјализирало десетак младих истраживача из разних института и факултета. Његово ангажовање на формирању националног програма и организованом раду на биљним генетичким ресурсима у ондашњој Југославији, спада у ред пионирских подухвата. Започети су пројекти Формирање банке биљних гена као савезне институције и Формирање генофонда за потребе банке биљних гена у којима је учествовало 26 научних института и факултета из целе земље. Из ове области он је такође први објавио радове који третирају проблематику генетичких ресурса као целине / Генетички извори за селекцију биљака 1987, Место биљних генетичких ресурса у очувању биодиверзитета 1993, Управљање биљним генофондом Југославије 1997, Значај банке биљних гена за селекцију и семенарство 1997. и др. /Као национални координатор у Европском кооперативном програму за биљне генетичке ресурсе (ECP/GR) значајно је утицао на увођење многих младих истраживача у технологије конзевирања генетичких ресурса и подизању свести о друштвеном значају тог посла и прихватању унифицираних стандарда IBPGR /Међународни одбор за биљне генетичке ресурсе/ за вођење колекција у селекционим институтима. Захваљујући његовој међународној активности у овој области одобрено је финансирање из иностраних извора, неколико истраживачких пројеката у нашој земљи поверено је нашој земљи /Институту за кукуруз у Земун Пољу/ да формира и одржава Европску базу података о кукурузу.
У области физиологије биљака, др Пенчић је највише радова посветио физиологији стреса /водни баланс, феномен суше, високих и ниских температура/: Some investiation of the water balance within the plant of maize 1967, High temperature affects some physiological proces in maize plant 1980, Физиолошке основе селекције кукуруза 1985, Проучавање физиолошког аспекта отпорности хибрида и линија кукуруза на високе температуре методом фото-индуковане биолуминисценције 1975, Photo- induced bioluminiscence method for the investigation of photosyntetic structures 1975, Проучавање утицаја земљишне суше и високих температура ваздуха на неке физиолошке процесе у биљци кукуруза 1976, Неки показатељи отпорности линија кукуруза према ниским температурама 1985. и др.
Поред непосредног научноистраживачког рада др. Пенчић је веома много допринео ширењу и примени науке у пољопривреди у земљи и иностранству.
Носилац је Ордена рада са златним венцем 1974, Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима 1983, а додељене су му и Спомен плакета града Београда 1969, Плакета града Београда 1984, Повеља Почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Југославије 1983, Повеља Почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије 1978, Диплома Сталне конференције научноистраживачких организација Србије 1986. и многобројне плакете асоцијација и организација.