Проф. др Јагош М. Пурић

Проф. др Јагош М. Пурић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1942. године у Коврену од оца Мила и мајке Голфије, рођене Фуртула. Гимназију је завршио у Бијелом Пољу. Дипломирао је 1965. године, магистрирао 1969. на Групи за физику Природно математичког факултета у Београду, где је и докторирао 1972. године у области физичких наука. Од 1965. до 1967. године био је професор физике у Гимназији у Бијелом Пољу.
На ПМФ-у у Београду ради од 1967. године као асистент где је за доцента биран 1973., за ванредног професора 1981., а за редовног професора 1984. године.

Студентима физике, хемије, математике, механике и биологије предавао је више предмета: Општи курс физике, Физичку механику, Физику атома, Електро-магнетизам и примењену спектроскопију. Сада предаје Физику атома и Примењену спектроскопију на Физичком факултету.
Као постдокторски стипендиста Међународне агенције за атомску енергију у Бечу (IAEA ) радио је 1973/74. у Лабораторији за физику плазме и термонуклеарну фузију u Culham-у у Енглеској.
Научна делатност проф. Пурића везана је за области физике атома, физике и спектроскопије плазме, физике фузионе плазме и физике ласера. До сада је објавио више од 160 научних радова од чега преко 60 у водећим међународним часописима. Његови радови су цитирани у међународној научној литератури више од 700 пута. Већина ових радова посвећена је експерименталном одређивању Штаркових параметара спектралних линија у плазми. Осим великог броја значајних експерименталних резултата развио је и оригиналну методу за мерење помераја спектралних линија у плазми услед Штарковог ефекта. Такође, дао је значајан допринос за утврђивање постојања зависности Штаркових параметара спектралних линија од параметара атомске структуре, као што су главни квантни број, редни број елемента, наелектрисање остатка емитера (које види електрон у прелазу), а посебно потенцијала јонизације са горњег нивоа датог прелаза линије. Из ове последње зависности могуће је предивдети, са довољном тачношћу, Штаркове ширине и помераје још неиспитиваним линија, а на основу постојећих, било експерименталних било теоријских података, за групе линија унутар мултиплета, супермултиплета, спектралне серије, низа прелаза, изоелектронске и изонуклеарне секвенце, истог прелаза унутар хомологне групе емитера и сл. Тим својим пионирским радом створио је нову област истраживања регуларности унутар Штаркових параметара, за којом посебан интерес постоји у астрофизици. Иначе, значај познавања Штаркових параметара лежи у могућности дијгностике плазме на основу њиховог мерења. Плазма је четврто стање материје и медијум за контролисану термонуклеарну фузију – најамбициознији научни подухват за решење енергетске кризе човечанства крајем прошлог и почетком овог века.
Професор Пурић је учествовао на бројним међународним и домаћим научним конференцијама са саопштењима, а на XV и XXI Међународној конференцији о феноменима у јонизованим гаосовима (ICPIG ) Шестом симпозијуму о физици јонизованог гаса (SPIG), Првој југословенској конференцији о облицима спектралних линија (YUCSLS), Другој међународној конференцији о физици и технологији плазме (PPPT-2 ) 1997. године и Другом југословенско-белоруском симпозијуму о физици и дијагностици лабораторијске и астрофизичке плазме (PDP-2 ) одржао је уводна предавања.
Био је члан Међународног научног комитета ICPIG-a од 1985. до 1991. године и председник тог Комитета од 1989. до 1991., председник Научног комитета XVIII SPIG-a oд 1994, дo 1996. и Научног и организационог комитета Друге југословенске конференције о облицима спектралних линија (II YUCSLS) од 1995. до 1997 године. Од 1996. године члан је Међународног научног комитета РРРТ.
Аутор је више уџбеника и збирки задатака. Више година руководи радом Лабораторије за спектроскопију плазме Физичког факултета, у оквиру које је реализовао више научних пројеката из физике плазме. У оквиру једног од таквих пројеката под његовим руководством, а у заједници са Институтом за физику изграђен је извор плазме звани Плазма фокус, на коме су отпочела истраживања феномена контролисане термонуклеарне фузије у плазми у нашој земљи. Развио је врло успешну сарадњу са Лабораторијом у Culham-у, у Енглеској, Опсерваторијом у Меудону код Париза, Институтом за молекулску и атомску физику Националне академије Белорусије у Минску, са Институтом за ласерско инжињерство Универзитета у Осаки и Институатом за фузионе науке у Нагоји у Јапану и многим другим . У Меудону ( код Париза), Осаки и Нагоји држао је предавања по позиву.
У Центру за науку и технолошки развој у Београду чији је директор, у оквиру сарадње са Националном академијом наука Белорусије од 1999. г. под руководством проф. Пурића реализује се пројекат изградње најсавременије варијанте двостепеног јакострујног квазистационарног плазма акцелератора за стварање плазма снопова велике брзине и густине енергије. По први пут у свету заједно са белоруским колегама коришћењем ових снопова плазме добијене су субмикронске структуре на површини монокристала силицијума.
Руководио је израдом више докторских и магистарских радова. Његови докторанти, међу којима и они из иностранства, постали су истакнути истраживачи у поменутим научним областима. Својим међународним научним угледом допринео је укључивању Југославије у Европску истраживачку рачунарску мрежу (EARN) и преко ње у BITNET претече данашњег INTERNET-а.
На Универзитету у Београду обављао је многе одговорне дужности: шеф Катедре за физику атома и молекула, управник Института за физику ПМФ, управник и декан Одсека за физичке и метеоролошке науке, продекан и декан ПМФ, члан Скупштине и Савета Универзитета у Београду и ректор Универзитета у Београду. Поред тога био је и председник Скупштине Републичке заједнице науке Србије и одборник Скупштине града Београда. Добитник је Октобарске награде града Београда за науку 1973. године и награде Института за физику за 1971. године. Награду Савеза студената Универзитета у Београду «Четврти април» добио је као студент 1964. г., као асистент (1968) и као редовни професор (1985). Члан је Научног друштва Србије од 1996. године, а од 1998. до 2002. године био је секретар Одељења природно-математичких наука.