Prof. dr Jagoš M. Purić

Prof. dr Jagoš M. Purić, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1942. godine u Kovrenu od oca Mila i majke Golfije, rođene Furtula. Gimnaziju je završio u Bijelom Polju. Diplomirao je 1965. godine, magistrirao 1969. na Grupi za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Beogradu, gde je i doktorirao 1972. godine u oblasti fizičkih nauka. Od 1965. do 1967. godine bio je profesor fizike u Gimnaziji u Bijelom Polju.
Na PMF-u u Beogradu radi od 1967. godine kao asistent gde je za docenta biran 1973., za vanrednog profesora 1981., a za redovnog profesora 1984. godine.

Studentima fizike, hemije, matematike, mehanike i biologije predavao je više predmeta: Opšti kurs fizike, Fizičku mehaniku, Fiziku atoma, Elektro-magnetizam i primenjenu spektroskopiju. Sada predaje Fiziku atoma i Primenjenu spektroskopiju na Fizičkom fakultetu.
Kao postdoktorski stipendista Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču (IAEA ) radio je 1973/74. u Laboratoriji za fiziku plazme i termonuklearnu fuziju u Culham-u u Engleskoj.
Naučna delatnost prof. Purića vezana je za oblasti fizike atoma, fizike i spektroskopije plazme, fizike fuzione plazme i fizike lasera. Do sada je objavio više od 160 naučnih radova od čega preko 60 u vodećim međunarodnim časopisima. Njegovi radovi su citirani u međunarodnoj naučnoj literaturi više od 700 puta. Većina ovih radova posvećena je eksperimentalnom određivanju Štarkovih parametara spektralnih linija u plazmi. Osim velikog broja značajnih eksperimentalnih rezultata razvio je i originalnu metodu za merenje pomeraja spektralnih linija u plazmi usled Štarkovog efekta. Takođe, dao je značajan doprinos za utvrđivanje postojanja zavisnosti Štarkovih parametara spektralnih linija od parametara atomske strukture, kao što su glavni kvantni broj, redni broj elementa, naelektrisanje ostatka emitera (koje vidi elektron u prelazu), a posebno potencijala jonizacije sa gornjeg nivoa datog prelaza linije. Iz ove poslednje zavisnosti moguće je predivdeti, sa dovoljnom tačnošću, Štarkove širine i pomeraje još neispitivanim linija, a na osnovu postojećih, bilo eksperimentalnih bilo teorijskih podataka, za grupe linija unutar multipleta, supermultipleta, spektralne serije, niza prelaza, izoelektronske i izonuklearne sekvence, istog prelaza unutar homologne grupe emitera i sl. Tim svojim pionirskim radom stvorio je novu oblast istraživanja regularnosti unutar Štarkovih parametara, za kojom poseban interes postoji u astrofizici. Inače, značaj poznavanja Štarkovih parametara leži u mogućnosti dijgnostike plazme na osnovu njihovog merenja. Plazma je četvrto stanje materije i medijum za kontrolisanu termonuklearnu fuziju – najambiciozniji naučni poduhvat za rešenje energetske krize čovečanstva krajem prošlog i početkom ovog veka.
Profesor Purić je učestvovao na brojnim međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama sa saopštenjima, a na XV i XXI Međunarodnoj konferenciji o fenomenima u jonizovanim gaosovima (ICPIG ) Šestom simpozijumu o fizici jonizovanog gasa (SPIG), Prvoj jugoslovenskoj konferenciji o oblicima spektralnih linija (YUCSLS), Drugoj međunarodnoj konferenciji o fizici i tehnologiji plazme (PPPT-2 ) 1997. godine i Drugom jugoslovensko-beloruskom simpozijumu o fizici i dijagnostici laboratorijske i astrofizičke plazme (PDP-2 ) održao je uvodna predavanja.
Bio je član Međunarodnog naučnog komiteta ICPIG-a od 1985. do 1991. godine i predsednik tog Komiteta od 1989. do 1991., predsednik Naučnog komiteta XVIII SPIG-a od 1994, do 1996. i Naučnog i organizacionog komiteta Druge jugoslovenske konferencije o oblicima spektralnih linija (II YUCSLS) od 1995. do 1997 godine. Od 1996. godine član je Međunarodnog naučnog komiteta RRRT.
Autor je više udžbenika i zbirki zadataka. Više godina rukovodi radom Laboratorije za spektroskopiju plazme Fizičkog fakulteta, u okviru koje je realizovao više naučnih projekata iz fizike plazme. U okviru jednog od takvih projekata pod njegovim rukovodstvom, a u zajednici sa Institutom za fiziku izgrađen je izvor plazme zvani Plazma fokus, na kome su otpočela istraživanja fenomena kontrolisane termonuklearne fuzije u plazmi u našoj zemlji. Razvio je vrlo uspešnu saradnju sa Laboratorijom u Culham-u, u Engleskoj, Opservatorijom u Meudonu kod Pariza, Institutom za molekulsku i atomsku fiziku Nacionalne akademije Belorusije u Minsku, sa Institutom za lasersko inžinjerstvo Univerziteta u Osaki i Instituatom za fuzione nauke u Nagoji u Japanu i mnogim drugim . U Meudonu ( kod Pariza), Osaki i Nagoji držao je predavanja po pozivu.
U Centru za nauku i tehnološki razvoj u Beogradu čiji je direktor, u okviru saradnje sa Nacionalnom akademijom nauka Belorusije od 1999. g. pod rukovodstvom prof. Purića realizuje se projekat izgradnje najsavremenije varijante dvostepenog jakostrujnog kvazistacionarnog plazma akceleratora za stvaranje plazma snopova velike brzine i gustine energije. Po prvi put u svetu zajedno sa beloruskim kolegama korišćenjem ovih snopova plazme dobijene su submikronske strukture na površini monokristala silicijuma.
Rukovodio je izradom više doktorskih i magistarskih radova. Njegovi doktoranti, među kojima i oni iz inostranstva, postali su istaknuti istraživači u pomenutim naučnim oblastima. Svojim međunarodnim naučnim ugledom doprineo je uključivanju Jugoslavije u Evropsku istraživačku računarsku mrežu (EARN) i preko nje u BITNET preteče današnjeg INTERNET-a.
Na Univerzitetu u Beogradu obavljao je mnoge odgovorne dužnosti: šef Katedre za fiziku atoma i molekula, upravnik Instituta za fiziku PMF, upravnik i dekan Odseka za fizičke i meteorološke nauke, prodekan i dekan PMF, član Skupštine i Saveta Univerziteta u Beogradu i rektor Univerziteta u Beogradu. Pored toga bio je i predsednik Skupštine Republičke zajednice nauke Srbije i odbornik Skupštine grada Beograda. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za nauku 1973. godine i nagrade Instituta za fiziku za 1971. godine. Nagradu Saveza studenata Univerziteta u Beogradu «Četvrti april» dobio je kao student 1964. g., kao asistent (1968) i kao redovni profesor (1985). Član je Naučnog društva Srbije od 1996. godine, a od 1998. do 2002. godine bio je sekretar Odeljenja prirodno-matematičkih nauka.