Проф. др Милован В. Радовановић

Проф. др Милован В. Радовановић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1931. године у Скопљу, од оца Војислава и мајке Вукосаве Пилетић. Основну и нижу музичку школу учио у Скопљу. Матурирао је у III мушкој реалној гимназији у Београду 1949. године. Студирао географију на Природно-математичком факултету у Београду и дипломирао 1955. године.
Изабран је за асистента за геоморфологију на Катедри за географију Природно математичког факултета 1957. године. Докторску дисертацију из географских наука под насловом Призренски Подгор-Антропогеографска студија, одбранио је на Катедри за географију Природно математичког факултета, 1962. Године 1963. изабран је за доцента за предмет Антропогеографија, за ванредног професора Природно математичког факултета у Београду 1971. а 1980. године изабран за редовног професора Архитектонског факултета у Београду за предмет Урбани системи, као и за нучног саветника у CDI IDN, и за редовног професора у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета, смер заштита и унапређење животне средине са демографијом. У CDI IDN је радио до 1987., када је прешао на рад у Географски институт “Јован Цвијић” САНУ, где је пензионисан 1996. године. Од 1997. је редовни професор на Одсеку на географију Природно математичког факултета у Бања Луци.
И после престанка сталног радног односа са Природно математичким факултетом, односно Географским факултетом у Београду, проф. Радовановић је све време до данас активно учествовао у његовом раду кроз постдипломске студије и у комисијама за оцену и одбрану магистарских и докторских теза.
Био је шеф Катедре за географију и управник Географског института Природно математичког факултета 1966/67; продекан Природно математичког факултета 1971-1975; члан Савета Архитектонског факултета; управник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука 1985/86; председник Научног већа IDN; директор Географског института САНУ и руководилац Одељења друштвене географије; члан Етнографског одбора САНУ у једном мандатном периоду; члан Међу-одељенског одбора САНУ за проучавање Косова и Метохије.
Године 1963.био je на Географском факултету МГУ у Москви и на Геолошко-географском факултету Универзитета у Тбилисију; по позиву МГУ 1967., држао је предавања о становништву Југославије; у Минхену, 1969. као члан делегације Просторног плана Србије води преговоре са Баварском владом о функционалној интеграцији Подунавља; у Москви, 1977., по позиву Савета за истраживање производних снага при ГОСПЛАН-у СССР, као и 1970 у Пољској, у оквиру сарадње Универзитета “Адам Мицкијевич” у Познању и Београдског Универзитета, учествије у преговорима.
Проф. Радовановић је руководио израдом 16 докторских дисертација из географских наука. Такође, је руководио или уче-ствовао у комисијама за оцену и одбрану 40 магистарских радова из географије, демографије, урбанизма, просторног планирања и заштите животне средине. Иницијатор је и организатор постдипломских студија из науке о становништву на Природно математичком факултету у Београду и један од иницијатора постдипломских студија из Заштите и унапређења животне средине са демографијом у ЦМС.
Проф. Радовановић је до сада објавио 112 научних радова, од којих 28 студија и расправа монографског карактера из следећих области: теорија и методологија географије; теорија животне средине; антропогеографија, етногеографија, демографија, политичка географија и геополитика; просторно и урбанистичко планирање; урбана географија; геоморфологија. Од тога је 14 монографија и 17 осталих научних радова посвећено антропогеографским, демографским и политичко-географским проблемима Косова и Метохије. Из ове групе радова помињемо следеће: Становништво Призренског Подгора, Гласник Музеја Косова и Метохије, Приштина, 1965; Косово и Метохија у Републици Србији и Савезној Републици Југославији, Ваљево, 1993; Косово и Метохија као географска и етнокултурна целина Републике Србије, Савезне Републике Југославије и Југоисточне Европе, Едиција “Етнички простор срба”, књига 1, Географски факултет, 1993. Исто дело објављено је на енглеском језику у књизи “The Serbian Question in The Balkans”, University of Belgrade – Faculty of Geography, 1995; – Антропогеографске и етнодемографске особености шарпланинских жупа Горе, Опоља и Средске, Срби и Албанци и остали етницитети на Косову и Метохији са освртом на појаве међуетничке флотантности и њихову условљеност, “Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама”. Десрбизација и албанизација Косовско-метохијске Старе Србије – Архив за правне и друштвене неуке, књ. LIV, бр. 3 Београд 1998. стр 3-39. Југоисток Србије – континуитет кризе и могући исходи (један од аутора) Пос. издање Института за геополитичке студије, књ. 5, Београд 2001. 84 стр. Goranies, Muslims and Turks in the Šar (Shar) Mountain župes (parishes) of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, 2002. p. 7-22. Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији, Liber Press, Београд, 2004. стр. 668.
Проф. Радовановић је руководио израдом 10 НИ пројеката, од којих су два посвећена шарпланинском региону Косова и Метохије: Сиринићка жупа и Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска.
Проф. Радовановић је био председник организационих комитета 10 научних скупова националног значаја, од којих је један изведен у организацији Научног друштва Србије: Актуелни проблеми демографског развитка у Србији”, Аранђеловац, 1982. Био је председник Организационог комитета Првог међународног Југословенског симпозијума о становништву (Охрид, 1973). Учествовао је са рефератом на преко 30 осталих научних скупова.
Члан је Српског географског друштва (од 1949); члан Географског друштва Републике Српске (од 1993); члан Статистичког друштва Србије; члан Савеза демографа Југославије; Member of the National Geographic Society (1992), Washington, USA; почасни члан Географског друштва Македоније.
Признања: Октобарска награда Београда 1974. године за рад на Историји Београда; Златна плакета и Повеља Универзитета “Кирил и Методиј” у Скопљу; Медаља Јована Цвијића, додељена 1991. године.